Jebo me koncert. Kud sam i išo… Poslednji put na Djoletovom kocertu bio sam davne 2002. godine u Rumi.. Za te 3 godine, doživeo sam toliko toga.. Lepih i ružnih stvari. Išao u vojsku, menjao poslove, gubio i dobijao prijatelje, veliku ljubav.. Šta da vam kažem.. Imam 30 godina, ženu i sina.. Podrum pun vina nemam, ali Djoletovu poeziju i muziku, volim skoro 2 decenije. Ne znam više kako to da objasnim, ali za jednog bika, previše sam osećajan. Nekako posebno osećam njegove stihove i šale.. Razumemo se perfektno, kao i većina vas ovde..

Otišli smo nas nekoliko, par prijatelja, rodjaka.. Hala je bila puna, baš ono, od 7 do 77, do poslednjeg mesta.. Na koncert sam otišao skroz naivno.. Totalno nepripremljen i potpuno nesvestan dugo potiskivanih emocija u sebi.. Kako je krenula muzika, Noć kad sam preplivao Dunav, tako su meni krenule suze, koje više nisam mogao zaustaviti.. Djole je počeo da peva, a ja sam naslonio glavu na ruke, nadajući se da niko neće videti provalu osećanja koja su izvirala iz mene. Sramota me je da ovo priznam, ali – plakao sam kao malo dete. Valjda sve te emocije (srećne i tužne) koje godinama skupljaš u sebi, i ne znajući da postoje u tolikoj meri, samo provale u datom trenutku, pa ti onda gledaj gde ćeš i šta ćeš… Djubre jedno . Kao da je mene pitao za izbor pesama.. Posle dobrih, četrdesetak minuta (koje sam presedeo ne pomerajući se kao kip) i ne znam koliko pesama i šale, već sam dobro ispucao prvi talas.. Malo sam se smirio, i onda sam sa uživanjem nastavio da pratim koncert, pun pozitivne energije, koju valjda samo na Djoletovom koncertu možeš osetiti.

Pesme su se redjale.. Fazoni, više manje stari, ali na uvek nov način ispričani, izazivali su salve smeha kod publike. I već kad sam mislio da više neću morati da skrivam lice i nijagarine vodopade, on onako ladno, bez ikakve najave počne d-moll.. e jebiga Djole.. pa ti baš rešio da me obrukaš pred ženom i svetom.. Problem je što me za svaku pesmu veže neko sećanje i uspomena. I aj sad ti, ostani cool, stegni srce i pravi se da ti nije ništa..

Koncert se bližio kraju.. Djole je već počeo da gleda na sat i domundjava se sa Dujom. Šen nije bio na koncertu, imao je neko važno snimanje na radiju, kako reče Djole. Opet sam bio tužan, misleći kako će se posle par pesama koncert završiti… I onda, ko zna gde i ko zna kad.. Medjutim, onaj od gore je baš rešio da ovaj koncert ostane nezaboravan. Posle 2 sata svirke, na scenu ipak dolazi majstor violine.. Ako je dotle bilo fantastično, onda reč za ono što je sledilo definitivno ne postoji.

Ima jedna pesma, remorker, koju nikada nisam čuo uživo.. Tačnije, nikada je nisam čuo uživo a da nije bilo preko mobitela meni drage osobe. Ali eto, 25. maja 2005. predzadnja pesma, “otkači šlepove..”. Falila je još samo Stih na asfaltu, pa da definitvno dobijem razvod braka .

I eto.. Posle svega mogu da Vam dam dobar savet. Ili idite redovno na Djoletove koncerte, makar jednom godišnje, ili ako pravite velike pauze, nemojte ići u društvu osoba u čijem prisustvu vas je sramota da plačete… Ja ću definitivno sledeći put ići sam, sesti u neki zadnji red, i baš me briga..

A.

divno.
na mene slicno djeluje. svaki njegov koncert mi je posebno iskustvo i đole je lijek kad mi je najteze.

Ja moram reci da za razliku od prije, kad me najvise dirala Djoletova karizma i karizma onih koji dolaze na koncerte, danas kako su se strasti smirile vise dozivljavam pjesme...
Iako sam ih i prije intenzivno dozivljavao, nije toliko dolazilo do izrazaja, jer su me u neka prosla vremena puna ratova i drugih problema vise ganula toplina ljudi koji se okupljaju oko Djoleta kao prvog medju jednakima....

Svaki put je drukcije, a to sto vise nismo u transovima kao sto smo znali biti prije samo je znak da dolaze bolja vremena sa sve manje napetosti...

Ne vjerujem da bi ti zena dala razvod braka... Naprotiv, mislim da bi te jos vise pocela drzati na oku jer je vidjela da si emocionalan...

Eh, da... I mene Djoletove pjesme, kako bi se reklo, taknu... Na svim koncertima na kojim sam bila sam se rasplakala, ako si ti plakao na D-mol, sta bi onda rekao meni koja sam plakala na Devojku sa cardas nogama (od srece, naravno )...