''… ''A zašto sada ne odete u Mekku?'' – upita mladić.
'' Zato što me je jedino Mekka održala u životu. Zahvaljujući njoj, uspijevam da podnesem sve ove jednolične dane, ove nijeme čaše po rafovima, ručak i večeru u onom groznom restoranu. Plašim se da ostvarim svoj san, pa da poslije više nemam razloga da živim. Ti sanjaš o ovcama i piramidama. Drugačiji si od mene, jer želiš da ostvariš svoje snove. Ja samo želim da sanjam o Mekki. Po hiljadu puta sam zamišljao kako prelazim pustinju, kako stižem na trg na kome se nalazi Sveti Kamen, kako pravim sedam obaveznih krugova prije nego što ga dodirnem. Već sam zamislio i koji će ljudi pored mene stajati, ispred mene, kao i razgovore koje ćemo voditi i molitve koje ćemo zajedno izgovarati. Ali bojim se da će to za mene predstavljati veliko razočarenje i zato više volim samo da sanjam.''
Tog dana Prodavac je dozvolio mladiću da napravi vitrinu. Ne vide svi snove na isti način…''
Možda misliš taj dio?
To bi neki nazvali ironija, jer baš ta knjiga je bio objekt mog sna. Ne mislim da je knjiga bila moj san, ali osoba od koje sam željela poklon, upravo mi je tu knjigu poslala.
Bdw…posebno mi se sviđa Priča o Narcisu i slika Narcisa. Neko čitao? S obzirom da u nekim izdanjima Alhemičara ima ta priča kao predgovor, a u nekim nema.
Neke stvari se riječima ne mogu opisati…zahvalnost i ljubav su tako dinamični osjećaji koji te mogu dovesti u stanje beskonačne sreće…ali ponekad se osjećaš toliko kriv što ne možeš svu ljubav i zahvalnost vratiti, da te to jednostavno razvali…
|
