Lala se žali komšiji:
- Zamisli, vratim se juče kući i zateknem Sosu sa Šveđaninom u krevetu.
- I šta si mu rekao?!
- Ta šta sam mog'o kas'ti kad ne znam švedski! Posle rata ozenio se Lala. Svatovi se razisli, a on i Sosa pravo u krevet. Miluje Lala Sosu po celom telu i sapuce:
-Njivo moja... neorana...
Sutradan, u krevetu, Lala isto: -Njivo moja...
Treće vece, miluje Lala i tepa: -Njivo moja... neorana...
-Lalo-zasikta Sosa- il' je ori, il' je sutra nosim u zadrugu!

Došla neka moda da svi imaju švalere. U kafani Lala pokazuje Sosi neku plavušu.
- Ona je svalerka... našeg agronoma!
- A ona crnka, do nje ?- radoznala je Sosa.
-E-e-e, ona je našeg veterinara.
- A ona, u godinama, sa šeširom?
- Nikom nemoj da kažeš: ona je pop Jocina.
Lala sad prstom, diskretno, pokazuje neku mladu, jedru, zdravu snašu:
- A, ova je ... sa mnom!
- Lalo - smeška se Sosa- pravo da ti kažem, naša je najbolja.


Imali Lala i Sosa puno dece pa nisu mogli da rade one stvari slobodno. Zato se dogovore da im lozinka bude „veš-mašina”. Legnu oni prve noći a Lala će:
- Soso, veš-mašina.
Sosa ništa.
Legnu oni drugu noć i Lala će opet:
- Soso, veš-mašina.
Sosa opet ništa.
Treće noći Lala ćuti, ništa ne spominje. Tek će Sosa:
- Lalo, veš-mašina.
A Lala će:
- Ja opr'o ručno.


Oženio se Lala i nakon kratkog vremena sazna da ga Sosa vara s nekoliko ljudi iz sela. Mada mu je bilo krivo, odluči on da joj ne prigovori, tešeći se da to i nije tako strašno.
Posle nekog vremena sazna on da ga Sosa vara s čitavim selom! Pošto je tada morao da joj prigovori, on joj kaže:
- Pa, dobro, nesrećo, ako me već varaš, zašto to radiš s čitavim selom?
Sosa mu prezrivo odgovori:
- Jako selo - trideset kuća!

Pitali Lalu da li je Sosa bila nevina kada se udala za njega, a on odgovara:
- Ta, ni sam ne znam. Jedni kažu da jeste, a drugi kažu da nije.

Vratio se Lala iz Pariza i pripoveda utiske:

Široki bulevari, blještavi ducani,
„Mulen ruž”, „Notr Dam”, fini ljudi, „Pigal”...

Pricaj, kakve su Francuskinje?

Ljudi, to niste vid'li:
divne, vitke, i što je najvažnije
- svaka druga 'oce!

Pa? Onda?
Ništa, - razocarano će Lala.
- Ja pit'o svaku prvu.

Neki mangupi prodavali lubenice na pijaci,
pa zacikavali Lalu koji je na obližnjoj tezgi prodavao zeleniš:

Ej, cika Živo, evo jedne lubenice od 12 kila, je l\' bi mog\'o da je pojedeš?
Evo, kladimo se u gajbu piva da ne možete!
E, moji derani... Sacekajte malo, pricuvajte mi tezgu!

I ode Lala nekud. Vrati se posle nekih pola sata i kaže:

Daj tu lubenicu!
Izvadi Lala bricu, pa opal\' po lubenici.
Dok dlanom o dlan, slisti Lala celu lubenicu.
Kad je završio, pitaju ga ovi:
A \'di si bio malopre, cika Živo?

E, pa da vam pravo kažem, iš\'o sam kuci...
Kad sam vid\'o tu vašu lubenicu od 12 kila,
nisam baš bio jako zdravo siguran da mogu da je pojedem.

E, onda sam se setio da imam ja kod kuce jednu lubenicu iz moje njive, tako ima 16 kila.
Pa sam prob\'o nju da pojedem, da vidim je l\' mogu, pa da se ne sramotim o\'dena.
E, kad sam poj\'o tu lubenicu, onda sam bio siguran da mogu i ovu vašu...