I, vishe nego dovoljno godina kasnije, mozhda nechija, mozhda proseda, mozhda bez ikoga, Ti tjesh ugledati belog Leptira na jorgovanu i shirom otvoriti prozere mametji ga da Ti sobu oprashi polenom i proletjem.
A ulicom tje upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videtjesh samo drozdovo pero na sheshiru kako promiche za shishmirom, i zachutjesh

Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu,

koju prvi put slushash a godinama je znash...

I zaplakatjesh, istog chasa....

I najzad shvatiti kako sam Te voleo....

"Ne znam kad je poèela da me gleda, ali nije prestala ni kada sam podigao glavu i pogledao je pravo u oèi. Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar oseæaj."


"U životu ima glupih situacija više nego što ih uspevamo potrošiti, pa nas tako poneka od njih i mimoiðe. Sigurno sam i ja neke izbegao, ali mislim da sam one najvažnije ipak zakaèio."


"Moj stari je uvek uživao gledajuæi me kako dolazim k sebi, i kao klinca me je to užasno nerviralo, ali sam kasnije i sam voleo da neke, koji su mi bili dragi, posmatram kako se bude."

plaèem. sve èešæe ovih dana. to je zbog kiše. moj vjeèni izgovor. uvijek je sve zbog kiše.
izmedju dvije toèke na mapi beskraja proteže se beskonaèna dijagonala po kojoj se Mi, èini mi se dok pada kiša, neæemo nalaziti... ako smo se ikada i nalazili. ili se meni opijenoj vlastitim željama /i pomalo tvojim lažima?/ samo uèinilo da je tako.
svijet je još prije tren - sjeæam se da je to bilo samo treptaj prije ove boli, iako bi oni koji broje vrijeme sigurno rekli da su prolazili dani,... na kalendarima onih koji iz nekog razloga, meni neshvatljivog, imaju kalendare, komotno se može precrtati par mjeseci /sna?/... zlobnici bi, znam, dodali da nisu bili lijepi, i to bi kao bio razlog da se ne plaèe dok pada kiša... - svijet je još prije tren bio kliker s crvenom toèkicom u sredini. malena staklena kuglica u kojoj je srcu svemira otkucaje odbrojavao metronom mog smijeha... samo mog smijeha, èini mi se sad /na kraju?/.
živim od iluzija. to je zbog kiše. uvijek je sve zbog kiše.
zbog malih kristalnih kapi u kojima pokušavam da vrhom kažiprsta pomilujem tvoj lik /svoje jubavi/. ruka mi drhti... i ustukne. "to su samo rijeèi, hej, nasmiješi se, ništa nije bilo, jesi blesava, sve je samo šala, igra, shvati, nije bilo nièega, uèinilo ti se... tko još vjeruje u prièe u kojima se voli životom..." šapæe nešto u meni. vjerojatno je to razum /ili je strah?/. ...ja. ja još vjerujem u prièe. zar je to takav grijeh?
još samo da nauèim kako se u ovoj melodiji koja me prožima sluša razum... i sve æe proæi...
gledam kroz prozor. pada kiša. svijet nije kliker. prije tren, samo treptaj prije u njemu je po ritmu mog smijeha kucalo tvoje srce... umrla bih da nije tako. /ne bih? mislis?/ samo tren prije Jutros bilo je dovoljno da ispružim ruku. samo treptaj prije dijagonala beskraja bila je na dohvat mog kažiprsta. voðene tvojom željom /ili mojom? samo mojom?/ u njegovu jagodicu ucrtavale su se linije tvog lica...
pada kiša.
živim od iluzija.
razum bubnja svoj marš sve glasnije, a u sredini klikera drhti srce uplašenog vrapca. tremolo na ciganskoj violini.
otjeraš me od sebe /pokazala sam da sam slaba. i to je grijeh? neoprostiv?/ kao da me nema, kao da me tako neæe biti više...
tremolo na ciganskoj violini:
odrasti! shvati! misli! gledam u tebi sebe bivšeg - kakav sam bio... ti si još mala... ti još ne znaš... /shvatiæeš/... "O sreæi što se nudi djevojèicama, a one uporno hoæe da budu nesretne."... "Sören Kerkegaard... Pokušaj eksprimentalne psihologije"... svatko je sam za sebe... Dora Pejaèeviæ... Elemental "samo si za to stvorena - tuko"... Izet Sarajliæ "ja bih svakoj od njih ubrao po jedan cvijet, sa svakom bih otplesao po jedan valcer bar" /zauvijek æu se diviti njegovoj ljubavi, ona je noktom urezivala linije ispod tuðih reèenica, i ja to radim, znaš?... nije stigao pitati zašto "najviše volim kad kisnemo zajedno"/... "Bio sam posramljen, jer sam nastojao biti još nesretniji èitajuæi Dostojevskog." Jorge Luis Borges... "ruhe nun!" - was ruhst du nicht, du dunkles Herz, was stachelt dich zur fusswunder Flucht..." Friedrich Nietzsche... "Nitko nije mogao razumjeti miris tamne magnolije tvog trbuha. Nitko nije znao da muèiš kolibriæa ljubavi meðu zubima." Federico Garcia Lorca... bla bla bla
u srcu klikera koje je ti, ja, mi, sve, sve što uopæe postoji.
pada kiša.
u meni za tebe kao crvena toèkica od sna vibrira dijete, i klaun, i žena, i majka, i golub, i vulkan,...
Tonka reci cvrèak!
djetinjasti strah, akademska ledena zima i ljubav...
neæe oluja... jutros
a dijete drhti. boji se. pruža ruku da dotakne tvoj obraz s one strane. gleda te širom otvorenim oèima boje ljubièica. u njima je more. na dnu biser. ne diraj ga. zaroni i poljubi ga. ili budi more...
pada kiša.
tremolo na ciganskoj violini u srcu klikera.
svijet je jutros prevelik za jednu obiènu ljuljaèku i poljubac.
smijati æeš se... znam...
"to su samo rijeèi, to je samo igra, to je samo forum... netko je rekao nešto, pa šta... budi svoja... misli! shvati! odrasti! sumnjaj! nije sve poezija, to su samo rijeèi, nije to ništa, zažmuri jako i proæi æe, to je samo igra..."
a ja sam samo dijete, tik ispod oka boje mora je samo suza, i ništa više...
blesava sam?
znam.
i kome da se opravdam zbog toga?

moj naklon mia

a fala Misek

mislim, sta da kazem, paleta citata ide od onog
"kad si vatra svi te 'oce gasiti" preko onog "sto bi prico o dvoliènim barabama?" a na kraju e pa dok je meni moje bubice...ÿ

... volem ...

p.s.
za ovo miniranje topica: izvinte

Lijepo,mia.


Velike reci obicno imaju malu gresku, i smanjuju se za mrvicak svaki put kad ih izgovoris.Ni od mog "zauvek" nije ostalo bogzna sta.

Ovaj topik sam mlogo voleo, pa da ga malo vratim medju zive.


Šta mogu da joj pružim što on ne može?
Mogu da je prošetam glavnom ulicom u sedam uvece. Na primer. Da je zagrlim u bioskopu. Bilo kom. Mogu i da odnesem na razvijanje film na kom smo fotografisani zajedno.
Svašta mogu...
Bilo bi lepo da sam to tako rekao, ali nisam. Sorry, Emi-Li, morao sam da mu spustim durbin. I da mu malo dignem pritisak...
- Šta mogu da joj pružim? Skoro ništa...
Zadovoljno je bljesnuo i spremio se da dalje teoretizira, ali sam vec ušao u njegov ritam, i preduhitrio ga, za stotinku.
- Ali mogu da se probudim pre nje, a da ne zbrišem kuci. Recimo. Dobro to nije bog zna šta, ali... Mogu i da ne pizdim ako u ogledalu otkrijem "šljivicu" na levom ramenu. Eto. Da se uopšte ne nerviram. Cak, mogu još i da se malo pravim važan zbog tog detaljcica...
Hoceš još?
Dobro, Civilizovani. Sam si tražio...
- Mogu i da joj napravim dorucak. Kad je bal nek je bal, razumeš? "Pofezne", koja kriškica sira, i kafa sa prilicno mleka. "Melange", baš kako to ona voli. Onda mogu i da se ne oduzmem kad neko zazvoni dok je ona samo u majici. Mojoj. I mogu u da otvorim i vidim ko je. Mogu, ali necu...
Mora biti da se nekad bavio ronjenjem. Neko ko to nije vežbao ne bi izdržao toliko bez vazduha.
Još samo malo. Evo, ovo je zadnja recenica...
- E da, i mogao bih da se napijem kao patak. I da okrenem turu za citavu kafanu. Pa još jednom, nek ide život. Mogao bih da je poljubim, u celo, verovatno, da joj obrišem suzicu, i da ne treskam vratima, samo zato što mi je rekla da nije dobro izracunala "one dane" u mesecu...
Šah!

Proza je od grč. riječ prozis - što znači stvaralaštvo

Može li neko da mi da link za sajt sa kog mogu da skinem knjigu Jedan od onih života, ali celu, ne samo odlomke?
Imam na kompu Tri posleratna druga i I život ide dalje... u elektronskom obliku, pa bih volela i ovaj roman...

da jos malko miniramo...

eto... proslo je proljece i doslo ljeto. donijelo mi je nju, onih tjedan dana kad cemo napokon biti sami u gomili nepoznatih... mene je iz zagreba dofurao stari prasnjavi saraja bus. i cekao sam je na klupici na rivi ispod tamnih oblaka... samo nju, nijednu drugu. i dovezla se u pretrpanom opelu svojeg starog jedne kisne nedjelje u cres tamo iz malog losinja. otvorila mi je i zgurao sam kraj nje veliki 75-litarski ruksak sa stvarima za beli. budala. trebao sam zgurati sebe... odnekud sam izvadio onog malog belog zeca sto sam ga za njen rodendan mahnito trazio po gradu i rekao nesto u stilu: ovo je za tebe. - krajnje neromanticno.
smjestio sam se naprijed kraj njenog starog (buraza i staru su izbacili u cresu da bi ubacili mene i pomenuti ruksak) i krenuli smo do belog kroz kapi uporne kise....

-nastavit ce se...-

Put do zvezda je samo etapa kruznog puta do sebe, i ako znas precicu nema potrebe da se puno lomatas po bespucima...

Ne, bato...

Stigao si cim krenes...

Cilj nosis sakriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu...

I eto ti...

U tome je tajna...

U tome je jedini trik...