Predrag - Peđa Bjelac, jedan od najtraženijih stranih glumaca u Holivudu, uskoro će zaigrati u filmu Đorđa Balaševića „Kao rani mraz“. Ovaj srpski glumac koji od 1992. godine živi u Pragu, a snima svuda po Evropi i Americi, igrao je i u „Hariju Poteru“, a za dve nedelje biće svetska premijera nastavka holivudskog hita „Hronike Narnije“ u kojem igra Lorda Donona.

- Film „Hronike Narnije“ snimao se u Češkoj. Prijavio sam se na kasting i dobio ulogu. Trenutno se odmaram, ništa ne radim, a u junu dolazim u Srbiju da snimam „Rani mraz“. Balašević je pred Novu godinu bio u Pragu, upoznali smo se i dao mi je ulogu Đorđa, jednog od tri ratna druga. To nije velika uloga, pojavljujem se na početku i na kraju filma - skromno priča Bjelac...

Sa snimanja
USRED vojvođanske ravnice, na salašu "Vizić" nadomak Novog Sada, mnogobrojna ekipa predvođena kompletnom petočlanom porodicom Balašević i novopečenim režiserom Đorđem, snima film "Kao rani mraz", nastao na osnovu hita "Priča o Vasi Ladačkom". Panonskom mornaru, pevaču, kompozitoru i piscu na snimanju pomažu svi ukućani: supruga Olivera (čija kuća "Salajka" producira film), ćerke Jelena (asistent režije) i Jovana (tumači ulogu Male Vidre, devojke koja živi sa porodicom na usidrenom brodu i u koju se zaljubljuje mladi Vasa Ladački), i sin Aleksa koji će takođe glumiti u filmu.
U prašini salaša Đole Balašević ne glumi velikog režisera, koji neprestano ućutkuje ekipu rečima "ton, kamera, akcija". Sve podseća na opušteni porodični piknik. Snimanje lagano odmiče. Već treću nedelju se nižu scene buduće "dugometražne igrane balade". Reditelj, očigledno zadovoljan snimljenim materijalom, kaže nam da je pesmu prilagodio scenariju i periodu u kome se odvija zaplet. A priča počinje daleke 1914. godinei završava se tridesetak godina kasnije.
- Mnogi su sumnjičavo vrteli glavom kad su čuli da sada, eto, i film hoću da režiram. Već sam navikao na sve to, tako je bilo i kada sam počinjao da sviram ili objavio roman. Sada je cela ekipa obavezna da uradi sve najbolje što može, pre svega kako ne bi uništili to što je Olivera kao producent obezbedila. Sve je besprekorno organizovano, pa sam uveren da će i rezultat biti na najvišem nivou - rekao je Balašević.
Mladog glavnog junaka igra Danijel Kovačević, dok će Ladačkog u zrelim godinama oživeti Rade Šerbedžija, koji će se ekipi priključiti u Adi, na obali Tise, gde će biti snimljeno više od polovine materijala. Ekipa je već snimala na "Salašu 137", a tu su i kadrovi sa Fruške gore, iz Mošorina, Perleza, Čeneja i Mola.
- Pored izbora lokacija veoma smo zadovoljni i internacionalnom glumačkom ekipom - ističe Olivera Balašević. - Na bioskopskom platnu gledaoci će, pored Šerbedžije i Kovačevića, videti i Mustafu Nadarevića, Zijaha Sokolovića, Miru Banjac, Nikolu Đurička, Vojina Ćetkovića, Peđu Bjelca, Danicu Jurčovu iz Češke, kao i Jevgeniju Ješkov-Kovačević, koja dolazi iz Moskve.
Direktor fotografije je Aleš Belak iz Ljubljane, za kostime je zadužena Žaklina Krstevska iz Skoplja, a za scenografiju Radoslav Mihajlović, koji je napravio mali grad na obali Tise. Gradio ga je nekoliko meseci, čak se i preselio u Vojvodinu da bi što bolje pripremio teren za snimanje, koje na toj lokaciji počinje sredinom avgusta.

- Preostalo nam je još sedam nedelja snimanja, a premijera se može očekivati krajem ove ili početkom iduće godine - dodaje direktor filma Uroš Lukovac. - Balašević snima nedrealni film, veoma duhovit, životan, ali i veoma i emotivan. Ali, pre svega to je jedan veoma inteligentan film.
Filmovana pesma se snima na profesionalnoj 35-milimetarskoj traci sa kompletnom tehničkom podrškom, pa se očekuje vizuelno kvalitetan film za malo para, kako kaže sam Đorđe.


NAJPOZNATIJI "panonski mornar" Đorđe Balašević, kantautor, pesnik i pisac, od skora je i filmski režiser. Već tri nedelje, sa internacionalnom glumačkom ekipom i svojom porodicom, radi debitantski film "Kao rani mraz", po svom antologijskom hitu "Priča o Vasi Ladačkom".
Na pitanje kako se muzičar oseća u koži režisera, Đole za naš list kaže:
- Vrlo superiorno. Kao potpuni amater mogu da napravim najgoru stvar na svetu i to bi značilo da iza sebe imam samo jedan loš pokušaj. Nisam neko ko se dokazuje i ko ima velike ambicije. Kao što sam uradio prvu pesmu kada sam to poželeo, ili kada sam napisao prvu knjigu, tako sada snimam prvi spot, jer za 30 godina nisam imao spot koji je dostojan mojih pesama, osim nekoliko izuzetaka, koji samo potvrđuju pravilo.

* Kakve su reakcije bile kada ste obnarodovali da pišete scenario i režirate film?
- Vrlo oprezno sam napisao taj scenario. U početku je to bio roman, uz nadu da ću jednog dana biti pretočen u film. Ljudi oko mene se čude kako to ide i kako funkcioniše, jer su mislili da sam neki dripac sa ulice koji će sada pitati šta je ovo, šta se desi kada se pritisne ovo dugme, ali nisam baš toliko neiskusan. Uostalom, imam i dobre pomoćike.

* Odstupate li od scenarija?
- Nažalost, da. Prinuđen sam na neka mala odstupanja, jer snimamo film za milion i nešto evra, bez pomoći Ministarstva za kuluturu i bilo čije pomoći, osim verbalne i moralne. Verujem da Madona za petostruko veću cenu snimi samo jedan spot od tri, četiri minuta. Kada bi holivudskim producentima rekli da snimamo film iz druge epohe, sa kostimima i kompletnom scenografijom za malo više od milion evra, odmah bi nas zaposlili jer bi mnogo uštedeli. S druge strane, svi koje smo zvali su pristali da snimaju. Ideja je bila da svuda gde je Vasa Ladački bio popularan imamo po nekog glumca, pa smo praktično objedinili prostor bivše Jugoslavije.

* Šta je od pesme ostalo u scenariju?
- Poprilično je promenjena, jer sam tu pesmu napisao sa 19 godina. U njoj su opevane neke životne istine. Vasa Ladački je postao himna ljudi koji "nisu s onom koju vole" i sada, odjednom, to je napisao klinac koji nije imao pojma o tome. Sada shvatam da sam uradio takvu pesmu, ne zato što sam bio mnogo pametan, već što sam bio vođen instinktima. Pesma je kroz sve ove godine zaslužila da bude "abgrejdovana", što kažu klinci kompjuteraši, tako da sam je prilično promenio, prilagodio i uneo nova iskustva. Više nije tako jednostavna.

* Imali smo priliku da vidimo tu priču u bioskopima, samo su imena bila promenjena...
- Imali smo jedan naivan pokušaj da se ta priča ekranizuje od neke druge ekipe. Kao, umro je za stolom, pao je u jendek i umro. Hteo sam da pokažem da to nije tako prosto. Radnja počinje 1914. pred polazak u rat, a nastavlja se povratakom iz rata i susretom dva prijatelja pred početak Drugog svetskog rata. U to vreme u Vojvodini je bila upaljena tek pokoja električna sijalica, nije bilo telefona, tek pokoji bioskop. Kada je Mira Banjac pročitala scenario, rekla je: "Sine, ovo ti je balada". Definitivno je romantična ljubavna priča i mislim da ću u navali nasilja i vulgarnosti, sigurno upasti u oči na neki način.
Takvih kao što sam ja, patetičnih i romantičnih, a ja bih rekao poetičnih, ipak ima. Ovaj film ima svoju publiku i pre nego što je snimljen i to je ono što nervira ljude iz branše. A mi ćemo imati dvostruku publiku: oni koji me vole doći će da vide šta sam uradio, a drugi će doći da vide šta je ona budala
snimila.

* Po scenariju, u filmu će biti ispaljen samo jedan metak?
- Oružar je došao čak iz Užica sa impozantnim arsenalom i kada je čuo zašto je došao, kazao je razočarano: "Pa, samo jedan metak imate u celom filmu." Odgovorio sam mu da ovde pucaju srca, dok nam oružje treba samo da se slikamo.

* Kada planirate premijeru filma?
- U septembu završavamo snimanje i nadam se da će premijera biti u decembru, pred novu godinu. Mnogi kažu da je to nemoguće, ali je bilo nemoguće i sve što smo do sad radili.
Tom Kruz može da se zapita ko radi "Nemoguću misiju 5" ovde na Balkanu. Kada su me pitali šta je film po žanru, rekao sam da je sudeći po prijemu na koji smo naišli kod bivšeg ministra kulture to horor, a po načinu na koji ga realizujemo naučna fantastika. U stvari je ljubavna priča. Zamišljam da u Sava centru bude održana premijera sa uživo izvedenom muzikom iz filma. To bi bilo dosadno i dugačko, ali sam navikao publiku da ih u toj dvorani gnjavim i gnječim.

*NA špici će vaše ime biti triput - režija, scenario i muzika?
- Pesme sa albuma "Kao rani mraz" poslužile su kao osnova. Malo sam ih razradio i prilagodio tom vremenu. Sve idu uživo pred kamerama. U početku je bilo znakova pitanja u pogledima tonaca, ali su svi ukapirali da je to bolje za priču i da je izazov da tako snimaju. Mnogo je prirodnije kada se čuje muzika odsvirana u prirodi, nego u sterilnom studiju. Malo su raštimovani instrumenti, ali imaju pravo da budu raštimovani kada sviramo na starim čardama i salašima.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php ... 2008-08-01

Uglavnom vec sve receno,al eto:

http://www.net.hr/film-glazba/page/2008 ... 93006.html

http://www.youtube.com/watch?v=asN2CLk89wA

U filmskom gradu u Adi nastavlja se snimanje filma „Kao rani mraz", Rade Šerbedžija i Peđa Bjelac hvale Balaševićevo rediteljsko umeće

Na desnoj obali Tise, gde je za potrebe snimanja filma „Kao rani mraz" Đorđa Balaševića izgrađen čitav jedan mali grad, glumci Rade Šerbedžija i Peđa Bjelac imali su pre dva dana svoj prvi snimajući dan od deset planiranih.

Mesto Ada u srcu istočne Bačke od 1. avgusta, od kada je u njoj počelo celomesečno snimanje Balaševićevog filma, postalo je interesantnije nego što su ikada njegovi žitelji zamišljali da može biti. Interesovanje za lepu ljubavnu priču koju je napisao Đorđe Balašević dodatno je poraslo angažmanom vrhunskog glumca Radeta Šerbedžije, koji tumači sredovečnog Vasu Ladačkog, ali i drugih poznatih glumačkih imena poput Mustafe Nadarevića, Peđe Bjelca, Mire Banjac, Vojina Ćetkovića, Nikole Đurička i Jovane Balašević.

Rade Šerbedžija i Peđa Bjelac imaju samo reči hvale za Balaševićevo rediteljsko umeće i način na koji se ophodi prema glumačkoj ekipi i svima koju učestvuju u filmu.

- Šokiran sam načinom rada, jer ne postoji nikakva tenzija, a Đole se ponaša kao da mu je ovo ko zna koji film po redu, a ne prvi. To je verovatno zbog toga što on odavno ceo svoj film ima u glavi i jednostavno zna šta hoće - rekao je Šerbedžija tokom jedne od pauza na snimanju.

Njegov partner Peđa Bjelac, koji u filmu tumači sredovečnog Nikolu, otkrio je da mu nije bilo lako na prvom setu. - Malopre sam rekao i Radetu da mi je teško da igram svoj lik jer preko puta sebe imam takvu glumačku veličinu. Naime, teško mi je da se koncentrišem na svoj lik jer volim da pomno posmatram Radeta - otkrio je svoje prve utiske za Press glumac poznat po ulozi čarobnjaka Igora Karkarova u filmu „Hari Poter i vatreni pehar".

Olivera Balašević rekla je za Press da joj je drago što njena deca imaju priliku da rade sa Radetom Šerbedžijom.

- Svojoj deci Jovani, Jeleni i Aleksi rekla sam da dobro otvore oči i prate Šerbedžijin rad, jer on je bez sumnje nagrada za svaki kadar - rekla je Olivera. Ona je kao producent filma istakla da joj je drago da je pored njenog i Đoletovog podmlatka nekolicina mladih glumaca dobila šansu da postanu filmske zvezde. - Drago mi je da smo pružili priliku da rame uz rame sa zvezdama stanu u prvom redu Danijel Kovačević, Ivan Đurić i Marko Makivić. Za mladog glumca je i te kako važno da ima više od tri dana snimanja, a neki od njih imaju i 11 - navela je Olivera.

http://www.pressonline.rs/page/stories/ ... ctionId=41

Gledano s reke, sve izgleda potpuno realistično – kao u pravoj vojvođanskoj varošici s početka prošlog veka. Tu su starinske kuće i radnje sa žutim fasadama, terase od drveta kakve se mogu videti možda još samo na Paliću, sladoledžijska kolica, šareni fotografski kamion, šetalište popločano crvenom ciglom... Sve to, okruženo zelenilom i rekom, čini sjajan ambijent za snimanje filma Đorđa Balaševića "Kao rani mraz". Producentska kuća "Salayka" Olivere Balašević zaustavila je vreme na Tisi u hiljadu devetsto i nekoj godini. I sve izgleda nestvarno.

Kibiceri na motornim čamcima

– Osećao sam se kao odmetnik od zakona kada smo čamcima prelazili na banatsku stranu kako bismo snimili panoramu mesta, ali vredelo je – poverio nam se Đole, vidno preplanuo i umoran nakon napornog dana. Prisustvovali smo snimanju scena u kojima već stariji Vasa Ladački (Rade Šerbedžija) s drugom iz detinjstva Nikolom, kojeg tumači Peđa Bjelac, nazdravlja prisećajući se prošlih vremena.

– Ovo su poslednje scene, film sad ima kraj. Znamo da ćemo morati i da ga završimo – kaže Balašević uz osmeh.

Ali, kako je poznato, snimanje filma nije lak posao – puno je manje ili više nepredvidivih problema. A za to se ovog puta pobrinula "potiska letnja motorizovana flota". Tek što Vasa i Nikola krenu da nazdravljaju, a deca statisti (samo po nazivu, inače su izrazito dinamični) u pozadini kadra da voze bicikl, šetaju i trče po korzu u kabastim i za nekoliko brojeva većim cipelama – začuje se "Stop!". A onda preko megafona ka reci: "Molimo vas! Je l' možete malo da ugasite motor?" Brojni motorni čamci i brodići, čiji su vlasnici iskoristili vreo letnji dan da se provozaju i uživo vide aktere i akciju, remetili su mir potreban ekipi, pa je popodnevno snimanje, započeto oko 16, trajalo tri i po sata umesto predviđenih 90 minuta.

– Neću više napisati nijednu pesmu o Tisi – preti Đole uz šeretski osmeh.

Potom se u šali žalio što rekviziter, osim "krateža i bodeža", nije nabavio i jednu bazuku, jer bi on dosad potopio pola "mornarice" na Tisi, koja mu se počela i u snu javljati. Od početka snimanja Balaševićevog filma "Kao rani mraz" proteklo je tri nedelje, a očekuje se da će posao trajati još mesec dana. Na pitanje okupljenih novinara sluša li ga porodica – Balašević je odgovorio: "Je l' vam oni izgledaju kao poslušni? Ona najstarija mi je najgora (pokazuje na Oliveru). To je spadalo jedno. Ljutila se na mene što je nisam pohvalio. Bila je dobra, popela se na drvo da skine dečaku zmaja što se zakačio. To je po scenariju, ona igra ulogu baronice."

Šerbedžija vezan za Vojvodinu

– Film neće imati nastavke. Nije to "Roki". Na kraju se sve zna. Al' pošto ga Rade igra... U pesmi se kaže: "Mlad je bio kad je umro." Čim ga Rade igre, izgleda da baš nije u cvetu mladosti. Napisao sam tu pesmu kad mi je bilo 19 godina – morao sam malo da je "apgrejdujem". Rade me je dirnuo načinom na koji je odglumio neke scene. Voleo bih da je Vasa Ladački bio takav. Ako i pomislim da nešto nije na nivou njegovog renomea, dođem i šapnem mu na uvo, kao i drugim sjajnim glumcima. Na primer, Vojinu Ćetkoviću se u trenutku umora malo "ubacio" Eskobar (iz prethodne uloge u filmu "Čitulja za Eskobara"), a ovde igra jednog aristokratu. Svi ti veliki glumci otvoreni su za saradnju i unaprede svaku scenu koju zamislim – kaže Đole.

Po završetku dana snimanja u Adi, preselili smo se u "Aqua Panon", gde smo mogli postavljati pitanja delu glumačke ekipe – Radetu Šerbedžiji, Mustafi Nadareviću i Peđi Bjelcu.

– Pre dve godine, kad sam imao koncert u Domu sindikata, Đole mi je pred publikom ponudio ulogu. Prihvatio bih ulogu i bez svjedoka, jer smo prijatelji i jer je on jedan poseban čovjek, talentiran umjetnik i pjesnik. Scenario mi se svidio, ima divnu poetičnost i govori o vremenima koje volim u filmu – objasnio je Šerbedžija razloge za prihvatanje uloge.

Za severnu Bačku, priča Šerbedžija, i čitavo Potisje vezuju ga emocije i sećanja

– Divan je ovaj deo Vojvodine. Emotivno sam bio vezan za Suboticu, gdje sam veoma dugo radio u teatru, tako da dobro pamtim ovaj deo. U Adi i Molu nikad nisam bio, a opet sam vezan za ovaj kraj, jer mi je pokojni tast Lazar Udovički ovdje rođen – kaže Šerbedžija.

I Mustafi Nadareviću se dopala severna Bačka, tako da je, nakon što je snimio scene u filmu, ostao ovde na odmoru.

– Vojvodinu pamtim po divnom Sterijinom pozorju u Novom Sadu, koje sam ranije pratio – rekao je Mustafa.

Nadarević je naglasio kako je uloga Verebeša za njega toliko zahtevna i teška da je ne bi prihvatio da nije prijatelj s Balaševićem.


Utisci

Rade Šerbedžija: "Tisa izgleda čarobno, bez obzira na to što po njoj plivaju najlonski otpaci. Lijep je bio dan. Napravili su divan set u Adi, djeluje potpuno američki. Đorđe se ponaša kao da je snimio deset filmova, to njemu nije problem. Ali mislim da za to ima dubokog razloga, jer je on ovaj film dugo pripremao i ima ga u glavi."

Peđa Bjelac: "U šoku sam zbog uslova koje imamo ovde. Oduševljen sam od prvog sekunda. Mislim da nisam zaslužio toliku brigu. Ovde sedim s legendama. Bilo mi je teško da glumim, jer sam pored sebe imao jednog Radeta Šerbedžiju."

Zli profesor

Peđa Bjelac rođen je 1962. u Beogradu, od 1992. godine Živi u Pragu. Igra u evropskim i holivudskim filmovima i TV serijama. Igrao je i zlog profesora Karkorofa u filmu "Hari Poter i vatreni pehar" (2005), a bio je u prilici i da snima seksi scene s Endi Makdauel, na čemu su mu mnogi pozavideli.

Marketing ocito radi svoje....Dnevnik HRT 1,dnevnik NOVE...Na svakom cosku informacije o filmu...

Da i u skoro svim novinama je bilo...
Manje bi se pisalo da nije Rade i Mustafe, no dobro, to je ionako poznata stvar...

Bit će dobar film, a nadam se da će se više pisat o njemu,a manje o MPTu, da ga ne spominjem u punom imenu , a ako će pisat nek to bude osuda idiota koji kupi lovu od mase zaluđene primitivizmom... za popravni dom... spremni

Rade Šerbedžija: Ličim na Vasu Ladačkog

Jedan od najpoznatijih glumaca bivše Jugoslavije Rade Šerbedžija, u svojoj dugogodišnjoj "domaćoj" ali i holivudskoj karijeri, glumi naslovnu ulogu u debitantskom filmu Đorđa Balaševića"Kao rani mraz".

"Vasa Ladački" je ulogu u filmu dobio pre godinu dana kada je Balašević došao na njegov koncert u Domu sindikata, izašao na scenu i pred publikom ga pitao da dočara lik glavnog junaka.

"Izašao je ne scenu i ponudio mi ulogu na sceni, pred publikom, tu smo otpevali pesmu i dogovor je bio sklopljen", kaže Šerbedžija koji se trenutno nalazi na snimanju filma u Vojvodini.

"Đorđe kaže da igram sredovečnog Vasu, valjda da se ne pomisli da sam i ja star kada igram ulogu starca, koji se vraća posle celog života i pređenog puta. To je jako lepa priča, revizija njegove poznate pesme. Vasa se jednog dana vraća kući, gde se Mala Vidra udala, jer je mislila da je umro. Ima tu nečega...opisuje se jedna bol prve, prave ljubavi koja je ostala platonska, nikada ostvarena", rekao je Šerbedžija u intervjuu "Novostima".

Uloga glavnog junaka najpoznatije Balaševićeve pesme, a uskoro i filma, je , kako kaže, glumac, "nikad lakša".

"Uloga nije nimalo zahtevna! Nikada lakšu ulogu nisam igrao, jer je Vasa Ladački jedan od mojih omiljenih junaka, to je jedna od meni omiljenih pesam. Zatim, kafana mi nije strana, ceo život, priča, ljubavna, takođe mi je bliska... Tako da ne treba mnogo da glumim, a posedujem i lice kojim sam zaslužio da odigram Vasu".

(MONDO)

ПРИЧА С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ: СНИМА СЕ ФИЛМ „КАО РАНИ МРАЗ”

Неутешна баронеса Оливера

Има много година откако је „Прича о Васи Ладачком” била музички хит а стихови о несрећној љубави „оног који није с оном коју воле” постали класика. Љубав се у данашњем свету у међувремену много променила и то ће, уз помоћ породице и пријатеља, покушати да објасни Ђорђе Балашевић који је сценариста, редитељ и композитор у овом делу

На самој обали реке Тисе, у бачкој варошици Ади, снима се филм. Права љубавна балада, како рече Ђорђе Балашевић који је написао ту причу а сада је и режира. На снимању је само је малко више топло, па Ђорђева супруга Оливера расхлађује екипу. Кад их све добро покваси, узме још и лепезу да их расхлади.

Немој тако брзо да машеш, кинеска је, одмах ће се поцепати - смеје се глумица Јована Балашевић, Оливерина и Ђолетова ћерка, која тог дана паузира.

Оливера је у улози продуцента испред „Салајке”, породичне фирме породице Балашевић која прави филм. Сада, после три године припрема, у позицији је да буде и опуштена, насмејана, увек расположена да на снимању направи добру атмосферу која је, тврди, битна за добар посао.

- Све сам им обезбедила осим ваздуха - поверава тихо свом пријатељу, да не ремети тишину док камера снима Радета Шербеџију и Предрага Бјелца у једној сцени.

Цео град је изграђен у кориту Тисе: бакалница, приземне куће, фонтана, поплочане стазе, цветне алеје, рибарске мреже, уличне машине за сладолед, паркирани бицикли, десетине дечака и девојчица у китњастој одећи која нас враћа у време између два светска рата када се дешава радња филма „Као рани мраз”. У ствари, то је филм направљен на основу легендарне Балашевићеве песме „Прича о Васи Ладачком”.

Горко-слатка освета

Прича је претрпела бројне измене. „Ипак сам ја имао само деветнаест година када сам је писао а од тада се много тога променило”, каже Ђорђе. Да, љубав је у међувремену постала много компликована ствар.

Не и унутар фамилије Балашевић која је тог дана на окупу: Оливера надзире све, Ђорђе режира, млађа ћерка Јелена је помоћник режисера (за то се и школовала), Јована глуми, баш као и најмлађи у породици - тринаестогодишњи син Алекса. А ту је, што рече Алекса, и „будући зет Петар Јовановић” (Јеленин дечко) који такође помаже у режији.

Да не заборавимо - и Оливера има глумачки задатак у филму! Па, каква је то улога?

- Каква? То је освета аутора филма према мени: моја неутешна бароница не проговара ниједну једину реч!

У краткој паузи између два кадра, Ђорђе долази до Оливере. Један пољубац, један загрљај, па још један пољубац. „За моју бившу супругу”, смеје се редитељ имајући на уму да их „пријатељи”, непријатељи и медији ни после тридесет година нису развели, иако су тврдили како је с породичном идилом Балашевићевих готово.

Управо је то битно, да овај филм раде породица и пријатељи, људи који слично мисле, који се воле и који су стигли из разних крајева света да би радили заједно. „Надам се да ће се љубав на снимању видети на платну”, каже Мустафа Надаревић који је због филма прекинуо одмор и изазвао знатижељу овдашњих новинара који су га салетали захтевима за интервју. „Полако, полако, долазићу ја опет, Србија је моја домовина као и све бивше југословенске републике”, рекао је овај изврсни глумац чија је супруга Славица направила гест који је дирнуо Оливеру.

- Недостајала нам је боца од танког стакла. Чула је о чему причамо, села у ауто, отишла у град, пронашла и донела нам. Баш је било дирљиво.

Мира Бањац, Војин Ћетковић, Данијел Ковачевић, Никола Ђуричко, Мето Јовановски само су неки од глумаца који још играју у „Раном мразу”. Довољно да Раде Шербеџија, по доласку из Холивуда где живи и ради, каже Мустафи: „Па ово је озбиљан филм, види каква екипа”. „А тек да видиш како нам се Ђоле сналази, као да је десет филмова већ режирао”, одговорио му је Надаревић.

„Као америчка продукција”, додао је Јовановски. Хвалоспеви на рачун „панонског морнара” завршили су се сетном констатацијом омиљеног Мујице, како Мустафу пријатељи зову:„И ја сам размишљао да се бавим продукцијом, али нисам имао храбрости. У ствари, кад размислим, имао сам храбрости, али нисам имао Оливеру”.

Хохштаплерка или геније?

Ова жена-змај изборила се да заслужи такве речи. Борила се с природом и с људима да би све испало онако како је уметник (њен муж) замислио. Са громом који је ударио у место снимања још на почетку или са претњом од набујале Тисе која је могла да им у секунди уништи кулисе, лако се изборила. С људима је ишло теже. Неки су препознавали, како каже, „моралну егзистенцију породице Балашевић” и одмах приступали Ђорђевој идеји. Заузврат, Оливера им се одужила светски: цела екипа пије само „јазак” воду Нафтне индустрије Србије, док је мушки део филмаџија у неверици гледао шта им Оливера довози да буде званично возило филма:

- „Тојоту” хај лукс дабл кеб - пажљиво казује Оливера. - Поносна сам што сам успела да научим како се зове то због чега мушкарци падају у несвест.

У „Металс банци” из Новог Сада направила је изложбу костима и декора из филма. Ништа јој није било тешко.„Довољно ми је шест сати сна”, објашњава. Увек је ведра осим када неко не признаје снагу коју улаже да би нешто завршила. Тада уме да заплаче, тихо и неутешно, далеко од јавности. Али, не задуго. Брзо јој се поврати оптимизам.

- Како да не. Знате, ово је први пут да је један домаћи филм осигуран чак и од прекида снимања, захваљујући љубазности фирме „Делата ђенерали”. Стално зовем, шаљем мејлове, факсове, писма, проверавам да ли су стигла на одредиште и онда ми се деси и то да од једног директора, од кога чекам одговор, добијем поруку мобилним телефоном:„Живот је испуњен само док трају покушаји”. А ја њему одговорим:„Ко верује у бајке, њему се и остваре”. И потпишем се:„Неурачунљиви оптимиста”.

Тако она себе назива, али било је и оних који нису били сигурни да ли је Оливера „врхунски хохштаплер или чисти геније”? Смеје се тој причи из периода када је већ напустила свој посао професора фискултуре и решила да се бави „брендом Балашевић” - Ђолетовим романима, концертима, ди-ви-дијима... Уписала је постдипломске студије на Факултету за менаџмент у Новом Саду.

- Професор Душан Ристић ми је, приликом оцењивања рада из предмета стратешки менаџмент, заиста рекао:„Ви сте или врхунски хохштаплер или чисти геније. Десет година нисам видео овакав испитни рад”!

Сузе патњи и смеха

Десетку на испиту је потврдила у пракси, успевши да за непуних два милиона евра све обезбеди и то - по закону (код нас је то велика ствар). Ради се ноћу, сигурност људи је на првом месту, а посебно поштен однос према свима. „Све што нам је требало за филм купили смо у Ади а не на другом месту, чак иако је овде било скупље. Мислим да је то поштено према месту где снимамо и које нам је у много чему изашло у сусрет”, објашњава Оља.

И епископ јегорски Порфирије посетио је снимање филма. Откуд ту нови председник управног одбора Радиодифузне агенције”? „Владика је породични пријатељ који нас од почетка подржава у раду на овом филму”, каже Оливера док Алекса, трчећи, застаје поред владике, спонтано му љуби руку, поздравља се с њим и наставља својим путем. Једва сустижемо његову тинејџерску енергију. Какав је тата на снимању, питам? Нервозан?

- Није, само не воли кад је неко лењ. Каже да је најсрећнији кад ја снимам. Тада, каже, највише ужива.

Алекса је већ играо са сестром Јованом у представи „Чекајући Годоа” коју је у Српском народном позоришту у Новом Саду режирала друга сестра Јелена. „То је била велика улога и добио сам хонорар за њу”. За другу, у комаду „Полицајци” није. „Мала је улога”, не љути се Алекса на режисера и „будућег зета” Петра што му је остао дужан. Сада иде у седми разред а волео би, кад заврши гимназију, да студира глуму или сценарио. Добро пише и за то добија награде у школи. Са свим глумцима на снимању се добро слаже а воли....„само америчке глумце, никог другог”!

А музика, шта воли да слуша? „Све”, одговара кратко. А татине песме?

- Добре су, али ми је глупо да слушам татине песме јер ми је чудно, као да га слушам док говори у кући. Да ми није тата вероватно бих их и слушао. Највише ми се допадају „Словенска” и „Неки нови клинци”.

Дечачки је искрен док озбиљно разговара - највећа грешка била би Алекси не прићи као одраслом човеку. Признаје то и његова сестра Јована (28).

- Шта да вам кажем - смеје се. - Имамо десет дана паузу и молила сам маму да пусти мене и њега да идемо заједно на море, нашта је она одговорила:„То је зона високог ризика, он има тринаест а ти десет година”. Не вреди, сви ме сматрају детињастом.

Јована ужива у својим детињаријама иако јој се оне, понекад, олупају о главу.

Каскадер за лизалицу

Ђорђе Балашевић током снимања стално засмејава екипу вицевима и досеткама, каже Јована Балашевић која се једном постидела због тога.

- Имала сам сцену с лизалицом коју је требало да убацим у Николин шешир. Ја сам хтела да је само ставим у шешир а тата ми је рако „ма ти се шмекер, дечко, убаци је”. Промашим, наравно, и лизалица се разбије у петсто комадића а он, преко мотороле, да сви чују, каже: „Добро, хвала, наћи ћемо каскадера за сцену с лизалицом”! Толико ми је било непријатно, али он то стално ради.


- Са седамнаест година сам уписала Академију и била на насловним странама, давала интервјуе, појављивала се на телевизији а да још ништа у животу нисам урадила. Људи су се питали да ли сам ја сликарка, певачица, било шта осим што сам Ђолетова ћерка, да ме толико има? И били су у праву, не љутим се на њих. Зато сам одлучила да прво нешто урадим а онда причам о томе. Седам месеци сам снимала серију „Заустави време” а надам се да ће овај, први филм, да ми буде прекретница у каријери.

Сви толико причају о филму, а у ствари - ништа се о њему не зна. Има везе са судбином Васе Ладачког, али је све то испричано из угла Васиног сестрића Николе који је био сведок многих дешавања у породици Ладачки и Србије тог доба. Љубави, преваре, ратови, искушења, погибије и много, много суза.

- Заиста је тако. Играм Олинку, Румунку коју зову Мала Видра. Васа се у њу заљубљује, она у њега, али почиње рат. На свој рођендан Васа одлази на фронт, испрачају га тамбураши и пријатељи кроз капију а мени крену сузе. Само плачем. А онда кажу да је филм лаж - прича Јована.


http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2587&tekst=01

mislim, volim Balasevica i tu se nece nista promijeniti, svejedno sta da uradi, ali ovo
"И епископ јегорски Порфирије посетио је снимање филма. Откуд ту нови председник управног одбора Радиодифузне агенције”? „Владика је породични пријатељ који нас од почетка подржава у раду на овом филму”, каже Оливера док Алекса, трчећи, застаје поред владике, спонтано му љуби руку, поздравља се с њим и наставља својим путем."
mi je strava i uzas!
Lik koji je napisao stih "a onda su dosli popovi, pa topovi...", odgaja svoje dijete da ljubi ruku popu! Dobro sto im je taj tip kucni prijatelj, moze da se desi, sto bi rekli. Al' da mu dijete ritualno ljubi ruku... brrr!
Istovremeno, naravno, "blago" kritican stav prema popovima u samom filmu/romanu...
Sta mu to treba?

(I ja se nadam da ce bit dobar film, usprkos glavnoj ulozi...)

Zaboravio sam nagradno pitanje: kad ce mu doci Boris na snimanje - uzvratna posjeta, takoreci!?

balasevic bi kako bi se to jednostavno lepo reklo popizdio. dogadja se i najboljima ignoriraj i ne citaj vijesti moj je prijedlog. ja sam pocela ovo citat i jope oh vesela sam duhovita obitelj i smijemos e tracevima u lice i naporno radimo. de odjebite vise i snimite u tisini taj debilni film hvala dovidjenja.

U SVAKOM OD NAS SE KRIJE VASA LADAČKI

U razgovoru za naše novine, priznati svetski glumac Rade Šerbedžija prenosi prve utiske sa snimanja filma „Kao rani mraz". Ujedno, otkriva i detalje vezane za holivudsku karijeru i privatan život

Holivudski glumac Rade Šerbedžija ponovo je u nekadašnjoj domovini. U Srbiji trenutno snima film Đorđa Balaševića „Kao rani mraz" (inspirisan pričom o Vasi Ladačkom), u kome tumači glavnog junaka u srednjim godinama. Zanimljivo je da je Balašević još pre napisanog scenarija poželeo da u ovoj ulozi vidi svog dragog prijatelja. Štaviše, čak je i lik nesrećnog bećara zamišljen na osnovu karakternih crta poznatog glumca, a Šerbedžija podseća da je ovu ulogu prihvatio pred mnoštvom svedoka.

Koliko ste, zapravo, vezani za zavičaj i koliko često dolazite ovde, budući da imate puno radnih obaveza i uređen život u Americi?

- Dolazim često, a najčešće na Brione, gde već osmu godinu sa suprugom Lenkom vodim teatar „Ulises". Vezan sam veoma i za decu iz oba braka, pa i zbog njih često putujem. Živim u Los Anđelesu, gradu koji bih teško menjao za bilo koji drugi kraj sveta. Jednostavno, vreme je tamo uvek fantastično, klima mi odgovara, a to je ono što mi puno znači.

- Pre dve godine, tokom mog koncerta u Domu sindikata, Đole mi je pred publikom ponudio ovu ulogu. Prihvatio bih čak i da mi se nasamo obratio jer smo iskreni prijatelji, jer je Đole jedinstven čovek, umetnik i pesnik. Sem toga, scenario mi se svideo jer ima divnu poetičnost i govori o vremenima koja izuzetno volim - objasnio je Šerbedžija.

Balaševićevu ponudu niste mogli da odbijete budući i da ni on ne odbija da gostuje na vašim, sada već tradicionalnim nastupima u Sava centru...

- Ma, Đole dolazi na moje nastupe i nepozvan. Kada sam na jednom koncertu otpevao pesmu, beogradska publika me nagradila velikim aplauzom. Međutim, kada se publika malo primirila i kada sam već počinjao s narednom numerom, publika me je iznenadila još većim klicanjem i aplauzom. Nisam znao šta se dešava, okrenuo sam se ka orkestru i tek tada shvatio da mi se na sceni pridružio i Đole. Ma, volim ja kad mi se nenajavljeno pridruže i takvi gosti (smeh). Nedavno mi je prijatelj Andrej Popović rekao da su mi koncerti odlični jer uvek imam sjajne goste.

Da li ste ranije posećivali sever Bačke i kakve utiske nosite iz ovog kraja?

- Balaševićev film mi je bio povod da posetim Bačku. U Adi i Molu nikad nisam bio, iako sam na neki način vezan za ovaj kraj (pokojni tast, Lazar Udovički, potiče iz ovog mesta, prim. aut.). Emotivno sam vezan i za Suboticu, u kojoj sam dugo radio u ovdašnjem teatru. Bez obzira na to što po Tisi plivaju najlonski otpaci, ovaj grad je čaroban. S druge strane, Ada mi deluje potpuno američki.

Kako vam izgleda Đorđe u jednoj novoj, ulozi reditelja i poslodavca. Da li je i previše zahtevan?

- Đole se ponaša kao da iza sebe ima najmanje desetak filmova i najmanje problema ima u komunikaciji s ljudima. Mislim da je to i razumljivo, s obzirom na to da ovaj film dugo priprema i da ga praktično celog ima u glavi.

U javnosti se puno spekulisalo da zbog holivudskih obaveza, ipak, nećete avgust provesti u Srbiji. Očigledno da je reč o običnom traču.

- Pa, delimično... Trebalo je, zapravo, da igram u jednom američkom filmu, ali je snimanje naposletku otkazano. Mislim da je ovo najteži period u američkoj kinematografiji. Glumački sindikati pregovaraju i prete štrajkovima, postoji i velika mogućnost organizovane pobune.

Tako ćemo vas, ipak, videti u ulozi Vase Ladačkog. Kako vam se ona dopada i da li je previše zahtevna?

- Najpre moram da istaknem da mi ona nije slučajno dodeljena. Verujem da nijedan lik nisam lakše odigrao nego ovaj, jer je Vasa jedan od mojih omiljenih junaka, to mi je ujedno i jedna od najdražih pesama. Reč je o božanstvenom liku i verujem da ga je svako od nas ponaosob u životu imao trenutaka kada se u njemu prepoznao. Ni meni kafana nije strana, a ceo njegov život, sama ljubavna priča, veoma mi je blizak. Skoro da i nisam morao da glumim, čini mi se da i fizički podsećam na jedan ovako zamišljeni lik. Balašević je sa njim dodirnuo neku čehovljevsku atmosferu, dok u meni, očigledno, čuči neki Dostojevski.

Postali ste velika zvezda u svetskoj kinematografiji. Koliko je teško ostati pristupačan i uvek spreman za razgovor za brojne medije s prostora nekadašnje Jugoslavije, koji su uvek raspoloženi za razgovor s vama?

- Postao sam zvezda jer je naš narod od moje generacije pravio zvezde! Želeli su da budemo njihove zvezde, možda i zato što smo živeli baš kao i oni. Snimali smo i desetak filmova godišnje, a vozili smo „fiće", „tristaće", poneki „spaček"... Ma, dopada se meni taj sistem socijalizma, ali ne i onaj boljševički.

Ima li razlike između glume na maternjem i engleskom jeziku, s obzirom na to da vi odavno nemate jezičkih barijera kada je reč o američkom filmu?

- Postoji veća mogućnost da na našem filmu neku scenu preglumim (smeh).

http://www.pressonline.rs/page/stories/ ... ctionId=41

Nakon završetka prve faze snimanja debitantskog ostvarenja Đorđa Balaševića „Kao rani mraz“, koja se odvijala na salašima 137 i Vizić, ekipa filma se preselila na lokacije pored desne obale reke Tise, u mestu Ada.
Snimanje u malenoj varoši u Bačkoj odvija se u objektima posebno izgrađenim za potrebe filma, projektovanim da dočaraju ne samo određeni prostor i vreme, već i potrebnu emociju.
Opisan kao „dugometražna igrana balada“, Balaševićev redateljski debi smešten je u doba Prvog svetskog rata. Mladog Vasu Ladačkog glumi debitant Danijel Kovačević, a ostarelog glavnog junaka Rade Šerbedžija. Tema filma je ljubavna priča uz razna iskušenja, od prve ljubavi dvoje mladih do preljube ili iskušenja u uslovima rata i bitke u Galiciji, kada ljubav prema muzici spasava život Ladačkom.
I naša ekipa prisustvovala je snimanju jedne neobične scene u kojoj su mladi glumci Ivan Đurić, Marko Makivić, Nađ Palgabor i Danijel Kovačević zbog prvog seksualnog iskustva posetili javnu kuću „Eržikin pansion“. Snimanje je istog dana posetio i ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je ekipi filma pozajmio čamce. Prve dane snimanja obeležila su poznata glumačka imena kao što su Rade Šerbedžija i Mira Banjac.

http://www.alo.co.yu/ljudi/6334/Sutanov ... Balasevicu

ZNATE l’ priču o Vasi Ladačkom - početak je pesme Đorđa Balaševića koja je potka za film "Kao rani mraz", koji se ovih dana snima kod Ade na severu Vojvodine. U pitomom ravničarskom predelu pored reke Tise, među kulise vojvođanskog sela sa početka veka, Vasina sudbina se već dva meseca sa stihova pesme preseljava na - filmsku traku.
Pored Tise je pre nekoliko meseci nikla varoš - od dasaka i greda. Svoje mesto u dvadesetim godinama prošlog veka zauzeo je pansion "Eržike", prodavnica mešovite robe "Verebeš", bioskop, tezge sa licitarskim srcima, korzo, dame u haljinama sa žiponima... Potpunu idilu kvari samo pogled na pozadinu kulisa, čije grede i daske otkrivaju spretne ruke filmadžija, koji su uspeli da makar na koji mesec pokrenu vremeplov i dočaraju vreme između dva velika rata.
- Snimamo već šest nedelja i zasada smo više nego zadovoljni - objašnjava Olivera Balašević, producent filma. - Najvažnije je da nismo imali prekide u snimanju, koji su pogubni za svaku filmsku ekipu. Projekat je skup, jer je radnja smeštena u epohu koja zahteva kulise, bogat fundus kostima, i veliki broj statista. Zasada smo zadovoljni. Čak nam i vreme ide naruku.
"Kao rani mraz" film je za koji se može slobodno reći da je iznedrila porodica Balašević. Đorđe je napisao scenario, a film, kažu, režira pošto je svaku scenu već - odsanjao. Njegova supruga Olivera je producent, dok ćerka Jovana "nosi" ulogu MaleVidre - devojke oko koje će se uplesti sudbine junaka. Balaševići, međutim, ističu i mnogobrojne prijatelje koji će biti "so" filma. Lik ostarelog Vase tumačiće doajen Rade Šerbedžija, kome će uz rame biti Mira Banjac i Mustafa Nadarević. Svi su oni prihvatili rad na ovom ostvarenju zbog višegodišnjeg prijateljstva sa Balaševićima.
- Ukoliko je pravilo da se dobra atmosfera na snimanju vidi i na filmu, uspeh je zagarantovan - nastavlja Olivera. - Za vedar duh u ekipi najviše je zaslužan Đorđe. Strpljenjem, neposrednošću i vedrinom daje takt kompletnoj ekipi.
Najlepši deo kulisa za snimanje ekipi je podarila - priroda. Pitoma Tisa, čunovi, vrbe i lađe i nezaobilazni zvuci banatskih tambura daju poseban šmek scenariju, za koje ekipa kaže da ima miris dunja, reke i prošlosti. Priča prati ljubav mladog Vase Ladačkog, koju će na pravi ispit staviti vojevanje 1914. godine, a osećanja prema voljenoj ženi će mu čak i spasti život. Radnja filma se završava u vreme koje prethodi Drugom svetskom ratu.
Najveći deo priče dugometražne igrane balade o ljubavi Vase Ladačkog biće snimljen u filmskom gradu na obali Tise. Međutim, ovo nije jedina lokacija na kojoj će biti snimani kadrovi ovog filma. Dekor će činiti i predeli Fruške gore i vojvođanski salaši. Verovatno najatraktivniji deo snimanja biće završen kod Kovilja, gde će biti snimljene masovne scene bitke na Galiciji koja je sastavni deo radnje filma.

MINISTAR
PRI snimanju filma "Kao rani mraz" pomaže i Vojska Srbije. Ekipi koja radi na ovom ostvarenju ustupljen je deo vojne opreme - šatora, šinjela, pušaka, čamaca... Zahvaljujući saradnji producentske kuće "Salajka", koju vodi Olivera Balašević, i Ministarstva odbrane, film će dobiti potrebnu autentičnost i atraktivnost.
- U tradiciji Ministarstva i Vojske je da pruža pomoć svima - od kulture i infrastrukture - kazao je ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je posetio ekipu na snimanju. Ovo nije prvi put da pomažemo pri filmskim projektima. Samo u poslednje vreme smo sarađivali na filmovima "Sinovci" i "Sveti Georgije ubiva aždahu". Namera nam je da nastavimo ovu vrstu saradnje, jer se tako jača i ugled i poverenje Vojske. Zato ćemo u narednom budžetu predvideti sredstva koja će biti namenjena različitim vidovima civilne saradnje. Veliki filmski projekti zauzeće tu mesto koje im pripada.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php ... 2008-08-21

vojska i popovi. to buraz to!

nekad cilj opravdava sredstvo...

ovaj je gori od Bregovica...

Balašević FAN klub

bas zato sto smo fanovi, pokusavamo da ga vratimo na pravi put...
evo mojih "5 tacaka":
1. sutni Olju (uzmi 2-3 mladje, za inspiraciju)
2. odreci se starije kcerke (slusa Cecu!!!!)
3. odgoji sina kako treba
4. zivi kako pjevas (mars vojska, mars popovi - kako ono bjese "odjebi JNA, zivjela vojska Srbije"?)
5. pravi vise koncerata - prije svega u Djermany