Šuška se šuška, Sting na Stradunu na ljeto ...

Šta šta? Odakle ti to?

Trebalo mi je desetak sekundi da prevrtim i odlučim u kojem je gradu Stradun Nema veze šta šećem njime svako ljeto.

Evo ti jedan Bart za Stradun



A jbte kad sam postao ovo još je bilo aktualna sredina 5tog,, sad se ništa ne priča o tome..gugl zna zaguglaj malo

Kad se radi o bitnim stvarima kao što je Sting vjerujem samo jako dobro informiranim ljudima i sting.com. Nadala sam se da si ti jako dobro informiran čovjek Ispitat ćemo, hvala

Ne zaje*** : /
Očito je neka patka bila,, ne budi liijen išao sam na taj stingcom i nema ništa,, al je clapton kod srba tak da : )
jel može netko odgovoriti ovdje kad je film u Zgu,, ne gledam ništa gore na gl. forumu da ne bi pročitao o filmu

Evo sad,, sad je dobro : )
https://tickets.sting.com/

Krivi datum je gospodin Sumner izabrao, 8.11. planiram i iskreno se nadam živjet u Buenos Airesu.

Nego, taj film, ja mislim da je to urbana legenda.

Ne znam kaj fali Istri za život?
Kad bude imao koncert u Buenos Airesu napiši ovdje kak je bilo : )
Prije nego odeš jel ti trebam vratiti knjige ..

A kaj se filma tiče,, oladio sam,, čekat ću ga na TVu za par godina

Ne trebaš, samo se pobrini da budu reciklirane ako tebi više ne trebaju.

Trebam hitno pomoc: gdje u Zg mogu kupiti knjigu TRI POSLERATNA DRUGA???? hvala

Hm... na Velesajmu sam Balaševe knjige vidio kod naklade Benja, ali vjerojatno ima i po drugim knjižarama...

Evo tu imaš:

Ljetna pozornica i film...enibadi?

Skupo i prijevoz za GS tek ujutro , možda neki drugi put...

šteta da se nismo prije dogovorili pa organizirali neki prijevoz...

<3 Lutko lepa, laku noc...i ovaj topic ima smisao manje sad

Besmrtna pesma
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.


2.

A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.

Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.

Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.

I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.


3.

Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?

Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.

Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.


4.

Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.

Miroslav Antić

za to smo se, jebiga, borile.
:*

bas krasna fotka bas krasnog dana...

Dođem ovdje nakon mnogo vremena, pokušavam čitati, a ne želim..

Ln Branka

evo i ovdje naravno mora bit

https://www.facebook.com/event.php?eid=176954122359398


Humanitarna izložba radova Branke Punda za Hrvatsku udrugu leukemija i limfomi - Split održat će se u prostorijama Društva Splićana u Zagrebu „Marjan“, Ilica 16, 3. kat od 4. do 10. lipnja 2011. godine od 11 do 19 sati.
Na izložbi „Portret života“ bit će predstavljeni akrili sa prevladavajućim motivom vila, modne skice, pletiva, modni nakit, kao i haljina predstavljena na „Modnom ormaru“ 2010. godine i drugi radovi Branke Punda, studentice Tekstilno-tehnološkog fakulteta, preminule od Hodgkinovog limfoma.
Otvorenje izložbe održat će se 3. lipnja u 19 sati. Ulaz je slobodan, a dobrotvorni prilozi namijenjeni su radu Hrvatske udruge leukemije i limfoma koja djeluje s ciljem pomaganja bolesnika oboljelih od hematoloških bolesti te razvoja novih istraživačkih programa i metoda liječenja. Više informacija o radu Udruge možete pronaći na internetskoj stranici http://www.hull.hr .

Kad se kaže/piše Ill see you in the mail ili Ill see you on the mail...ili npr. in the squere ili on the squere

Jesenje jutro?
Jeste dobro ljudi, ili ste samo ostarili