•   Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu (1979)

•   Odlazi cirkus (1980)

•   Pub (1982)

•   Celovečernji the Kid (1983)

•   003 (1985)

•   Bezdan (1986)

•   U tvojim molitvama (Balade) (1987)

•   Panta Rei (1988)

•   Tri posleratna druga (1989)

•   Marim ja (1991)

•   Jedan od onih života (1993)

•   Naposletku (1996)

•   Devedesete (2000)

•   Dnevnik starog momka (2001)

•   Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002)

•   Rani mraz (2004)


•   U razdeljak te ljubim (1977)

•   Oprosti mi Katrin (1978)

•   Kristifore crni sine (1978)

•   Računajte na nas (1978)

•   Ljubio sam snašu na salašu (1978)

•   Panonski mornar (1979)

•   Prvi januar (1979)

•   Marina (1980)

•   Priča o Vasi Ladačkom (1980)

•   Tri put sam video Tita (1981)

•   Hej čarobnjaci, svi su vam đaci (1982)

•   Poluuspavanka (1987)


•   Rariteti

index

 





 

 

 

   
Home
O nama
O njemu
Mi o njemu
Oni o njemu
Najave koncerata
Izvještaji i slike
Tekstovi pjesama
Multimedija
Galerija koncerata
Portret mog života
Arhiva novosti
bend Remorker
Linkovi
Forum
Pišite nam

Remorkeri na Facebooku

site map

by Remorkeri. All rights reserved. Optimized for 1024x768. Design by Vivo Somnia. Powered by Plus hosting.

Pub (1982)

  1. Ilona
  2. Ratnik paorskog srca
  3. Za sve je kriv Toma Sojer
  4. Za treću smenu
  5. Lepa Protina kći
  6. Pesma o jednom petlu
  7. Boža zvani Pub
  8. Predlog
  9. Na pola puta

Ilona

Jednog leta, s kraja sveta,
vozio sam putem sivim.
ja sam putnik, od tog živim.

Samo je podigla taj prstić svoj i ja sam stao, otvorio njoj.
Ona je anđeo bila, sa greškom - bez krila, moj san, moja
Ilona, još se sećam tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?

Ilona, tvoja je slika moja ikona.
I čim se dignem ja joj namignem
i uvek tako počne dan.

Dobro guram, kroz život buran
i mada živim dosta sretno,
ja nemam nikoga konkretno,

uz kog bi bio i sretan i lud
i tako miran i siguran svud,
ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć kao moja
Ilona, još se sećam tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i kapetan Kuka?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona.
I čim se dignem ja joj namignem
i uvek tako počne dan.

Slabo pričam, baš nisam vičan,
al' sad reči idu same.
O, život piše ljute drame:

Ja znam detalje, sitnice o njoj,
al' ne znam adresu, telefonski broj,
il' nešto slično po čemu bih saznao gde li je sad izvesna

Ilona, još se sećam tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona.
I čim se dignem ja joj namignem
i uvek tako počne dan.

Lutko lepa, dobar dan...

[na vrh]


Ratnik paorskog srca

Kada se Braca devetneste vrn'o,
s dalekog fronta 'di soldat je bivo,
prič'o nam kako ga trefilo zrno,
pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o.

A mi, a mi smo bili derani.

Prič'o nam Braca o mirisu mora
i o patroli od koje je bež'o,
pa kako je opsov'o nekog majora
i zbog tog posle na robiji lež'o.

A mi, a mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.

Prič'o nam kako je preš'o Karpate,
zujali meci k'o rojevi pčela.
Rek'o je: "Rat vam je krvav, da znate,
al' nije mi žao ni ljudi, ni sela.

Ej, žao mi konja..."

Kada se Braca devetneste vrn'o,
svake je večeri prič'o na šoru
kol'ko je curica usput prevrn'o
i kako topovi livade oru.

A mi, a mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.

Čim Braca korak iz avlije kroči
skupi se društvo iz našeg sokaka.
A svi smo imali velike oči,
prepuna srca i maštu dečaka.

Pa da, jer tad smo bili derani.
Pa da, jer tad smo bili derani.

Psov'o je Braca i krivce i žrtve,
puške i vaške i rov prepun blata.
Rek'o je: "Ne možeš prebrojati mrtve
jer su se carevi igrali rata.

Ej, žao mi konja..."

Negde u Braci je paorski koren
i može rata i rata da bude.
Kad nije paor za soldata stvoren,
volije konje i zemlju neg' ljude.

A mi, a mi smo bili derani
i sve još je vredelo za nas.

Hej, hej, konji beli nebom terani,
kroz san i kroz oblake u kas.

[na vrh]


Za sve je kriv Toma Sojer

Jedne letnje noći tople, Cile, Pićuka i ja,
poneli smo nešto klope da se nađe za dan dva,
pa smo krenuli u Brazil il' do južnih mora bar.

Smišljali smo neki fazon, kovali smo dugo plan,
čudno zlato i Amazon, pa je došao taj dan.
Dunavom do Crnog mora, sve je dalje prosta stvar.

Za sve je kriv Toma Sojer,
takve knjige ne bi smele da postoje.
To je bilo iskušenje, on je tako dobro terao po svom.

Za sve je kriv i Misisipi,
o kom smo sanjali na našoj staroj lipi,
Gde smo gledali kroz krošnju, kako nebom sve do zvezda plovi Tom,
kriv je on.

Birali smo dugo čamce, maznuli smo jedan žut.
Poneli smo čak i mamce da bi pecali uz put.
Činilo se, na početku, da će provod biti lep.

Al', nestade nam prvo hleba, mučila nas strašna glad,
onda grom iz vedra neba, pa oluja, kiša, grad.
Al na, sreću, neki čiča tad nas primio na šlep.

Za sve je kriv Toma Sojer,
takve knjige ne bi smele da postoje.
To je bilo iskušenje, on je tako dobro terao po svom.

Za sve je kriv i Misisipi,
o kom smo sanjali na našoj staroj lipi,
kad smo gledali kroz krošnju, kako nebom sve do zvezda plovi Tom,
na onom splavu svom...

Vratili nas sutra kući. Jao, što me bilo stid,
pa sam hteo krišom ući, šunjao se uza zid.
Videla me prva mati: "Opa, vratio se sin!"

Na to otac reče samo: "Neka, nek je živ i zdrav..."
Al' sam, ipak, tu i tamo, posle bio čudno plav,
pa su me u školi dugo zvali Haklberi Fin.

Za sve je kriv Toma Sojer,
takve knjige ne bi smele da postoje.
To je bilo iskušenje, on je tako dobro terao po svom.

Za sve je kriv i Misisipi,
o kom smo sanjali na našoj staroj lipi,
kad smo gledali kroz krošnju, kako nebom sve do zvezda plovi Tom,

na onom splavu svom... Kriv je on!

[na vrh]


Za treću smenu

Vidiš li gde sam to sad, u kom sam dobu?
Čudne mi ptice, da znaš, snovima jezde.
Jer, još sam suviše mlad da mislim o grobu,
a već sam suviše star da brojim zvezde...

Čuješ tišinu, taj zvuk? Prolazi vreme.
Zuji i preti kroz noć, drhti k'o kobra.
Nemoj da načinješ sad ozbiljne teme,
dođi, skupi se tu i budi dobra...

Pa naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
ne boj se, imam ja priličan cug.
Naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere,
večeras treća smena vraća tuđi dug...

Skoro će svanuti dan, još jedan praznik.
Svi su ti plavi k'o san, svi su ti isti.
Budiš se retko u šest, samo po kazni,
kad moraš negde na put ili na ispit...

Pa naspi još jednu...

Ponekad tragam i ja, za zlatnim runom.
Možda ću sanjati dim, vatru i čelik.
Nisi ti kriva za to, ma volim te puno.
Hajde sad, daj mi pred san poljubac velik...

Pa naspi još jednu...

Pa naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
naspi još jednu za moje drugare.

Naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere, naspi još jednu za treću smenu...

[na vrh]


Lepa Protina kći

Još sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je došla da se kupa lepa protina kći.

Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš,
a preko reke noć je pala kao plašt.

Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zvezda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...

O srce ludo, ludi sni,
već se moji drugovi momčili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kći.

Čudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi došli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tuđ.

Baš sam prošao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I još ponekad zazvone praporci
što je odnose, ko zna gde...

Da se ženim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad više nisam sreo lepu protinu kći.

Jedan život, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napišem stih.
Stvari teku, ja se držim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevažne naspram nje...

[na vrh]


Pesma o jednom petlu

Im'o sam strašnog petla, bio je pravi đavo.
Na kiši i na vetru, uvek je stajao pravo.
Po selu perje leti, diže se strašna graja.
U našoj kući, uvek, bilo je dobrih jaja.

Im'o sam strašnog petla, bio je pravi ludak.
Koju taj koku kljucne, k'o da je tresnuo budak.
A koke, čudne ptice, uvek im srce puca,
za nekim grubijanom koji dobro kljuca.

Za njega nisu bile samo koke slatke.
Ne, taj je skak'o i na guske i na patke.

A tek na ćurke, čim je bilo neke šanse,
princip je isti, sve su ostalo nijanse.

Im'o sam strašnog petla, bio je malo čudan.
Po danu nešto dremljiv, al' noću uvek budan.
Curice iz mog sela čule su za tog dasu.
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu.

Za njega nisu bile...

Im'o sam strašnog petla, bio je prvak sveta.
Danas su petli čudni, svaka im dlaka smeta.
Ja ne znam šta je razlog, danas su drugi dani,
uglavnom, spram mog petla, ovo su sve cverglani!

Meni je še'set peta, stiže jesen pozna.
Putuje moje društvo i ja čekam na red.

Ne bi mi ova starost bila tako grozna
da čujem petla, barem mesečno jedared.

Poslušaj zato savet što će ti čiča dati:
kad imaš mladog petla, ne daj mu da se pati.
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide.
Posle će biti kasno, i petlu vreme ide.
'Ajd živeli!

[na vrh]


Boža zvani Pub

Ovo je priča koju vrlo rado pričam,
to je priča o Boži zvanom "Pub".
Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu: "E, moj brale,
taj je bio kvaran kao šupalj zub".

Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jugu
još priča bajke o njemu mutni kockarski krug
i kažu: "Taj u životu nije igr'o na dug!"
I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub.

Negde je imao imanje, to se znalo, više - manje,
mada o tom nije prič'o ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat,
pa je živeo od kocke ceo vek.

O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih.
I uvek 'ladan kao špricer, uvek opasno tih,
i samo kad tera maler on bi rekao stih.
I svi jos pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub.

Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje.

E, pa da!

Al' karta je kurva, izvin'te me što psujem,
jer ja samo pričam onako kako čujem.
I ako su lagali mene i ja lažem vas.

Tu priču zna svako, od vraga do popa,
jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i čuči u svakom od nas
i čeka pravi čas:

Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar, bogat kao knez.
Igr'o je i upravnik pošte zvani Ljupče od milošte
i neki švercer kog je jurio sav srez.

U, to je partija bila, još se priča o njoj,
kibiceri u transu, 'ladan probija znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj,
i povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža zvani Pub.

A znate li za ono kad je s izvesnim baronom
igr'o četir' dana? To je bio rat!
Išle ga stalno karte jake pa je odn'o i fijaker,
crnog konja, tabakeru, štap i sat.

Baron je pričao posle da je špil bio star,
da je previše pio, da ga poneo žar!
Ma, svi što gube se ljute, to je poznata stvar,
a svako gubi bar ponekad ali nikad Boža zvani Pub.

Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje...

Sa švalerske strane nije spad'o u Tarzane,
al' daleko od tog da je bio zec.
Im'o je neke tu i tamo, al' svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec.

Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef,
srce se otvara teže nego najbolji sef.
Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref,
i bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub.

Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj priči daje čudan ton.
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
jednog tipa što je bio isti on.

Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč.
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč.
Dal' se još drži na svetu il' je predao meč
pa s anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc?

Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje...

[na vrh]


Predlog

Pile moje, kako stvari stoje,
vreme radi za nas
Baš se mislim, što bi zalud kisli,
kad bi mogli ostati kod vas?

Kiša pada, gde bi išli sada?
Crni oblaci iznad grada.
Šta je - tu je, sakrijmo se od oluje.

Srce lupa kao vojni bubanj
- to je opasan znak.
Imam krizu i uvek kad ste blizu
pada mi na oči mrkli mrak.

Sad bi, možda, ploča dobro došla,
neka muzika davno prošla,
Čabi Čeker ili neki sličan šmeker.

Otkad vas znam, stare slike mi imaju novi ram,
otkad vas znam, neke obične stvari mi čudno zvuče.

Bio sam sam, kao niko na svetu, koliko znam.
Bio sam sam, ali sve je to bilo odavno, juče još!

Dame biraju...

Ove noći mi smo mogli poći u restoran il' bar.
Ma gde bili mi bi nešto pili. To je problem, baš u tom je stvar.

Što da krijem, gadan sam kad pijem,
ja se posvađam pa se bijem,
zato bolje ostanimo tu nas dvoje.

Otkad vas znam,
stare slike mi imaju novi ram,
otkad vas znam,
neke obične stvari mi čudno zvuče.

Bio sam sam,
kao niko na svetu, koliko znam.
Bio sam sam,
ali sve je to bilo odavno juče još!

Drugar'ce biraju...

[na vrh]


Na pola puta

Hej, mnoge vatre sam ložio,
i mnoge vode zamutio
nošen srećom i zlom.

I da znaš, tri sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,

jednom za uvek...
Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog b?

Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i čežnjiva pisma iz armije?

I vidiš već sam tu, na pola puta - sve je dim!
I fotografije od vremena izbledele.
I vidiš već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodič moj kroz mutne predele.

Hej, čudne staze do uspeha,
čvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.

I sad, ako postoji uteha,
ja nisam praštao dugove
i svakom sam vratio isto bar.

I vidiš već sam tu, na pola puta...

Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.

I da znaš, sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjače.

I vidiš već sam tu, na pola puta...

[na vrh]