•   Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu (1979)

•   Odlazi cirkus (1980)

•   Pub (1982)

•   Celovečernji the Kid (1983)

•   003 (1985)

•   Bezdan (1986)

•   U tvojim molitvama (Balade) (1987)

•   Panta Rei (1988)

•   Tri posleratna druga (1989)

•   Marim ja (1991)

•   Jedan od onih života (1993)

•   Naposletku (1996)

•   Devedesete (2000)

•   Dnevnik starog momka (2001)

•   Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002)

•   Rani mraz (2004)


•   U razdeljak te ljubim (1977)

•   Oprosti mi Katrin (1978)

•   Kristifore crni sine (1978)

•   Računajte na nas (1978)

•   Ljubio sam snašu na salašu (1978)

•   Panonski mornar (1979)

•   Prvi januar (1979)

•   Marina (1980)

•   Priča o Vasi Ladačkom (1980)

•   Tri put sam video Tita (1981)

•   Hej čarobnjaci, svi su vam đaci (1982)

•   Poluuspavanka (1987)


•   Rariteti

index

 





 

 

 

   
Home
O nama
O njemu
Mi o njemu
Oni o njemu
Najave koncerata
Izvještaji i slike
Tekstovi pjesama
Multimedija
Galerija koncerata
Portret mog života
Arhiva novosti
bend Remorker
Linkovi
Forum
Pišite nam

Remorkeri na Facebooku

site map

by Remorkeri. All rights reserved. Optimized for 1024x768. Design by Vivo Somnia. Powered by Plus hosting.

Bezdan (1986)

  1. Sve je otišlo u Honduras
  2. Virovitica
  3. Ne volim januar
  4. Nema više benda kao Neoplanti
  5. Bezdan
  6. Stari orkestar
  7. Narodnjaci
  8. Ne lomite mi bagrenje
  9. Slow motion

Sve je otišlo u Honduras

Prate me još od rane mladosti tipovi spremni na sve gadosti.
Svim promenama odolevaju, o Bato, Bato, samo polevaju.
Čuvam se raznih elemenata, od maloletnih delikvenata,
bacila, matorih onanista, o Bato, Bato, nacionalista.

Sad mi je pomalo dosta tog presinga,
polako momci, ja nemam vrat od mesinga.
O, dal' se iko javio da nije odmah gnjavio i davio?

Hej, sve manje tipova ostaje poput nas,
sve drugo odavno je otišlo u Honduras.
Mi trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno.

PRate me fRajeRi što govoRe "R", oni su pRgavi po pRavilu
i pRetežno se konfRontiRaju, o Bato, Bato i oponiRaju.
Čuvam se devojaka razrokih, postoje za to dobri razlozi:
nikada ne znam koga čekaju, o Bato, Bato, sa kim se šmekaju.

Sad mi je pomalo dosta tog presinga,
polako momci, ja nemam vrat od mesinga.
O, dal' se iko javio da nije odmah davio i gnjavio?

Hej, sve manje tipova ostaje poput nas,
sve drugo odavno je otišlo u Honduras.
Mi trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno.

SLede me Lica koja govore "L", oni su zLočesti po praviLu,
priLično Lako maLtretiraju, o Bato, Bato, eLiminiraju.
Čuvam se dvosmislenih viceva, debilnih pitanja i bliceva.
Pun mi je kufer neke bratije, o Bato, Bato, i birokratije.

Stvarno je pomalo dosta tog presinga,
polako momci, ja nemam vrat od mesinga.
O, dal' se iko javio da nije odmah gnjavio i davio?

Hej, sve manje tipova ostaje poput nas,
sve drugo odavno je otišlo u Honduras
Mi trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno.

Nek idu malo svi u Honduras, nek idu svi u lepi Honduras!

Ili nek otidnu u Kaunas, u Honduras, bolje u Honduras.

Nek idu malo svi u Honduras, i biće ovde više mesta za nas,
nek idu malo svi u Honduras, tamo ih čekaju banane.

Nek malo otiđu u Honduras, nek idu malo svi u Honduras!

Nek idu svi u lepi Honduras...

[na vrh]


Virovitica

Ja nikad dosad nisam bio u Americi
- i ne nameravam.
Mene da zvizne neki tip, za dolar, dva, pa čak i tri,
nemam tih nerava.

A baš bih voleo da vidim Kaliforniju,
i još par tačaka,
al' imam strašnu fobiju
od onih narkosa i tamno crnih mačaka.

So sorry USA, možda si ti OK,
možda me priče varaju, al' ja bih ipak ostao tu.

I nikad nisam bio u Sovjetskom Savezu
- i ne nameravam.
Bio bih u tom Savezu kao u nekom kavezu,
nemam tih nerava.

Al' baš bih voleo da stignem sve do Rostova
ili do Gruzije.
Plašim se tolkog prostora,
možda se negde zagube moje iluzije.

Izvini SSSR, možda si sasvim fer,
možda me priče varaju, al' ja bih ipak ostao tu.

Amerika je divna, predivna čak,
čim u njoj živi Paja Patak zvani Donald Duck,
al' nije svako kao Donald, mene plaši onaj Ronald,
taj je nezgodan.

Imamo neke veze Rusi i ja. (Horošo!)
Onaj me Dostojevski jednostavno obara.
Al' nisu svi k'o Dostojevski, mene plaši Sibirevski,
taj je prohladan!

Ali sam često pevao u Virovitici
- i dobro prošao.
Mada su strme litice svud oko Virovitice,
opet bi došao.

U Virovitici ne postoje pritisci,
i žive mirno svi, kao hipici u Virovitici.

Amerika je divna, predivna čak...

I ja ću ostati tu!

[na vrh]


Ne volim januar

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš. Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica. Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...

[na vrh]


Nema više benda kao Neoplanti

Nema više benda kao Neoplanti,
to je bilo da se priča da se pamti,
da smo tad ovo znali svemu bi odoleli.

Pratili me posle neki muzikanti,
tezgaroši, manje-više kalkulanti,
al' brak iz računa, nismo se mi voleli.

O, dobri dani, best-of-all,
kad svirao se rock and roll,
i kad su čak i stari konobari plesali.

I ljuljao se ceo svet,
sve pesme znali napamet,
danas me cene važni krugovi,
a gde su sada moji drugovi?

Gde su sada moji drugovi?

Nema više benda kao Neoplanti,
to je bilo da se priča da se pamti,
slavna vremena davno iza nas!

Nema više fudbalice posle probe,
preferansa u tišini garderobe,
kako se fajront bliži, sve to prima drugi tok.

Sve se manje čuju one prave psovke,
sve je manje one prave viljamovke,
i sve se češće čuje "Meni jedan gusti sok".

O, dobri dani, best-of-all...

Nek ide život, nek ide život,
i nek se pleše za sve to što beše...

[na vrh]


Bezdan

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućeš dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

[na vrh]


Stari orkestar

Taj orkestar stari nema pojma u stvari
i večito peva svoje "tra-la-la-la".
I što da se menja kad su uslovi čisti:
prvi su i jedini su na Top-listi.

Taj orkestar stari dugo pali i žari,
uz evergreen temu zvanu "tra-la-la-la"
i što da se vežba da se proširi lager
za publiku je dosta jedan jedini šlager!

I samo ja, pa ja,
o draga gospoja,
o tako pametan,
i tako postojan.

I ja ću da vam sviram,
a vi plešite
u krug i pogled dole
i ne grešite.

Taj orkestar stari dobro poznaje stvari
čim traje toliko uz "tra-la-la-la"!
Da stigneš do neba treba znanja i truda
a niko od nas za to nema ... snage.

Taj orkestar stari audicije kvari
jer pevaju neki svoje "tra-la-la-la".
Al' brzo se svaki anti-talenat smiri
jer slučajno su stari momci vrhovni žiri.

Ovi što gude se najviše trude,
al' već u refrenu sve drukčije bude
- dominiraju trube.

Koriste bubnjeve bolje od grupa
i svima pokazuju kako se lupa,
nikad ritam ne gube.

I samo ja, pa ja...

Taj orkestar stari ima izvesne čari
al' već se pevuši novo "tra-la-la-la"
i što više slušam, sve sam više tog dojma
da nikad nisu imali pojma, pojma!

[na vrh]


Narodnjaci

Narodnjaci su preuzeli stvar,
znaju sistem i stvaraju dar-mar.
Rasturaju po pitanju tiraža,
sve veća je blamaža biti neko od nas.

Narodnjaci su ukrali moj bend,
narodnjaci su federalni trend
a mi smo gurnuti u ilegalu,
na kom tajnom kanalu naći bazu i spas?

O narodnjaci,
sve vam je u šaci al' zašto da se baci?
Ma ostavite nešto i za nas.
Narodnjaci, braćo i zemljaci,
budite ortaci pa smanjite taj gas!

Narodnjaci na ključnim mestima.
Narodnjaci u glavnim vestima.
Na džinovskim plakatima u boji,
kud koji mili moji, da vam ne čujem glas.

Narodnjaci sa našim curama.
Narodnjaci u svim strukturama.
Od udruženog rada pa do sporta,
narodnjak ante portas, njihov dolazi čas!

O narodnjaci...

Nemaju njive te perspektive, armiran beton zove nas sad.
A snovi lebde između negde na relaciji selo - grad.
Nastupa era amatera, iz svoje kože može se sad.
Rapidno stasa hibridna klasa na pola puta selo - grad.

Narodnjaci...

Narodnjaci, narodnjaci, narodnjaci, narodnjaci...

[na vrh]


Ne lomite mi bagrenje

Verujem, cenjeni sude, da dobro poznaješ ljude,
vi barem imate posla jer ćud je ćud a sud je sud.
Verujem, cenjena glavo, da si i učio pravo,
da svakom sudiš pošteno jer čast je čast a vlast je vlast.

I sve po zakonu, za to sam prvi,
ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu!

Vlast je vlast,
i ja to poštujem, tu su paragrafi pa zagrabi
nek isto je i đavolu i đakonu,
pa nek se zna!

Nek' su mi gazili njivom, mojom se sladili šljivom,
uvek je lopova bilo jer ćuk je ćuk i vuk je vuk.
Nikada zlotvora dosta, suša mi uništi bostan
i led se prospe pred žetvu, al' led je led a red je red!

I prekrdašilo, im'o sam bagremovu šumu
tamo dole prema drumu pa sam čekao.

Red je red!
Polako komšije! Ne može samo da se uđe,
da se ruši tuđe, lepo sam im rekao.

Ne lomite mi bagrenje,
bez njih će me vetrovi oduvati.
Pustite ih, moraju mi čuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati:
ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio,
bosonogu i odbeglu od sna.

Ljudi smo, cenjeni sude, pa neka bude šta bude,
žao mi marama crnih, al' plač je plač a mač je mač.
Ne pitaj šta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo,
ne pitaj da li se kajem, jer jed je jed a red je red!

I sve po zakonu, tu su paragrafi pa zagrabi
pošteno i za veru i za neveru.

Red je red!
Sve ja to poštujem jer više bilo bi ubica
nego ptica koje odleću ka severu.

Ne lomite mi bagrenje,
bez njih će me vetrovi oduvati.
Pustite ih, moraju mi čuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati:

ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio.

O, zar moram da vam ponovim?

Okanite se njih jer sve ću da vas polomim!

[na vrh]


Slow motion

Život je stari kučkin sin, stalno se raspravljam sa njim,
život je ofucani Holivudski film.
Svi smo mi malo dramili,
ćutali il' galamili, u tom spektaklu.

Neki su rođeni za maske, neki statiraju do daske,
ja sam pozitivno-negativan tip,
i kao svi iz stare škole radim sve "slow motion".

Igram bez dublera, sve sam, što nije praktično, to znam,
pomalo šmiram, pomalo briljiram,
partner sam raznim licima,
zvezdama i naivcima, u tom spektaklu.

Možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser,
sam za sebe smišljam zaplete i kraj.
Koristeći uglavnom laku tehniku "slow motion".

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
ako uopšte ikom išta značim.
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al' ja bi da proživim na svoj način.

Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reči.
Al' ja bi baš u ime to još jednu popio
i teško da će neko da me spreči.

Život je stari kučkin brat, sve manje sa njim vodim rat.
I sve mi više liči na peščani sat.
U svakom zrnu neki dan,
u svakom danu neki san i "keep on smiling".

Neću da o tom pišem roman, k'o svaki prosečan grandoman,
biću srećan ako dovršim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu čuli za "slow motion".

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave...

Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reči.
Al' ja bi baš u ime to još jednu popio
i teško da će neko da me spreči.

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
al' ja bi da proživim na svoj način.
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi...
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al' ja bi da proživim na svoj način.

[na vrh]