•   Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu (1979)

•   Odlazi cirkus (1980)

•   Pub (1982)

•   Celovečernji the Kid (1983)

•   003 (1985)

•   Bezdan (1986)

•   U tvojim molitvama (Balade) (1987)

•   Panta Rei (1988)

•   Tri posleratna druga (1989)

•   Marim ja (1991)

•   Jedan od onih života (1993)

•   Naposletku (1996)

•   Devedesete (2000)

•   Dnevnik starog momka (2001)

•   Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002)

•   Rani mraz (2004)


•   U razdeljak te ljubim (1977)

•   Oprosti mi Katrin (1978)

•   Kristifore crni sine (1978)

•   Računajte na nas (1978)

•   Ljubio sam snašu na salašu (1978)

•   Panonski mornar (1979)

•   Prvi januar (1979)

•   Marina (1980)

•   Priča o Vasi Ladačkom (1980)

•   Tri put sam video Tita (1981)

•   Hej čarobnjaci, svi su vam đaci (1982)

•   Poluuspavanka (1987)


•   Rariteti

index

 





 

 

 

   
Home
O nama
O njemu
Mi o njemu
Oni o njemu
Najave koncerata
Izvještaji i slike
Tekstovi pjesama
Multimedija
Galerija koncerata
Portret mog života
Arhiva novosti
bend Remorker
Linkovi
Forum
Pišite nam

Remorkeri na Facebooku

site map

by Remorkeri. All rights reserved. Optimized for 1024x768. Design by Vivo Somnia. Powered by Plus hosting.

Panta Rei (1988)

  1. Soliter
  2. Neki se rode kraj vode
  3. Oni
  4. Šansona
  5. Nemam ništa sa tim
  6. Starim
  7. Čekajući Montenegro express
  8. Jednom
  9. Requiem

Soliter

Naš soliter je super, brat je na glavi bratu,
al' da krenemo redom, znači na prvom spratu,
žive dobri južnjaci,
znam ih samo po faci i po pesmama.

A nad njima se viju tići junačke krvi.
Jes', na drugom su spratu, al' su inače prvi.
Kažu: "Uzdaj se u se,
u se i u svoje Ruse, pa da guslamo!"

Naš soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno.
Sad je doveden u prizemno stanje, al' zamišljen je monumentalno.

Takvog nema na svetu okruglom, fasada drži, a temelji klize...
Naš je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pizze.

U, na trećem je spratu opštenarodna strava,
ona dva podstanara traže stanarska prava.
Zasad parnica fer je,
dok ne poleti perje kroz naš soliter.

A na četvrtom sevdah, raja puca od zdravlja.
Jedni vide svog boga, drugim Gospa se javlja,
a proleter goloruk
diže vile na o-ruk, era mermera.

Naš soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno.
Sad je doveden u prizemno stanje, al' zamišljen je monumentalno.

Takvog nema na svetu okruglom, fasada drži, a temelji kliže...
Naš je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pizze.

Susjed s petoga kata ima pregled od gore:
jedan prozor na zapad, drugi prozor na more.
Da se nebi opekel,
nikad niš ne bu rekel... To je najbolje.

A na šestem nastropju neki skupovi tužni.
Ti se ne druže s nama, mi smo suviše južni.
I kad razmislim malo,
njima nije baš stalo za naš soliter.

Naš soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno.
Sad je doveden u prizemno stanje, al' zamišljen je monumentalno.

Takvog nema na svetu okruglom, fasada drži, a temelji klize...
Naš je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pizze.

[na vrh]


Neki se rode kraj vode

Neki se rode kraj vode, plavetne,
i život im surov ritam nametne:
s neba sve i metalik BMW...
I one tanke talijanske cipele,
Što lako gaze i dobro prolaze.

U leto nude nam geto, šatore,
pet zvezda za ljute okupatore.
Kinta-dve za noviji BMW...
U fond za tanke talijanske cipele,
što lako gaze i dobro prolaze.

Samo prebroje Švapce k'o deca klikere,
i samo nataknu tamne cvikere.
Miki, pa to je kao na sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže, to je nepravda druže...

Mene je geografski faktor omeo
da ikad vozim alfa romeo,
nervi su na rezerevi...

Neki se rode kraj vode, i to je kraj,
furešti furaju sve za zimmer frei:
nov TV i felge za BMW...
I nove tanke talijanske cipele,
što lako gaze i dobro prolaze.

Samo prebroje Švapce k'o deca klikere,
samo nataknu tamne cvikere.
Miki, to je kao na sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže, pa to je nepravda druže!

Ometen, dakle, pomenutim faktorom,
jurim kroz njive sportskim traktorom.
Nervi su na rezervi...

Moj život nije toj priči ni nalik,
ja imam srp i čekić metalik,
i čekova za još par vekova...
Na mom su putu mutne baruštine.
Hiljadu rupa odavde do skupštine.

Rođen sam kraj kanala za navodnjavanje,
meni je glavna stavka davanje.
Miki, a dotle na onoj sliki:
Orlovi rano lete na plavim markama,
a galebovi nad belim barkama kruže, pa to je nepravda druže...

Cipele tanke su za šminku i za jazz,
a bata nosi model stiplčez.
Nervi su na rezerevi.

Samo prebroje Švapce k'o deca klikere
i samo nataknu tamne cvikere.
Miki... kao na sliki: Orlovi rano lete na plavim markama...
A galebovi nad belim barkama kruže...

[na vrh]


Oni

Oni su dojahali tačno u podne,
vozilom strane proizvodnje.
Šofer bi dig'o pare za svoje memoare,
ali Žan je lojalan.

Oni su prošli firmom da se sve praši,
pa napred naši gubitaši.
Uz rabljene citate i priče koje znate,
'ajde, slabe vajde za sve nas.

Gde to, kume, dižu bune navodne?
Šta to viču, žalosne im majke?
Da bi čuli prave reči narodne,
drugovi su krenuli u hajke na izvesne pjevaljke...

Za našu stvar će oni i u izgnanstvo
- mandat u pusto inostranstvo.
Rođenu decu, tate, u mračne konzulate,
uf, al' je ovo surovo...

Oni će smelo poći u šumu crnu,
sami na krvoločnu srnu.
I posle kraće bitke, čim prebroje gubitke:
pili, jeli - živeli...

Baza hoda oko našeg zavoda.
Nek im neko kaže dve-tri bajke...
Da bi čuli prave reči narodne,
drugovi su krenuli u hajke na tiražne pjevaljke...

Obori! ...

I opet!...

[na vrh]


Šansona

O Bože dragi, sve što kažem odmah vuče na šansonu.
Tako na penal dospevam da svaku glupost otpevam.

I već se plašim da sam veštac, ili već u tom fazonu
jer sve što pevam pogodim, uvek se tako dogodi...

Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih što mi baš nisu skloni...

Hteli bi da mi smrse končiće,
ali pobrkaću im lončiće,
imam na kapi nove, ratne zvončiće...

Za teta-lije iz pešadije baš nisam po rezonu.
Nešto im nisam logičan, jasno, čim nisam običan.

I sve što ne sme da se kaže ja provučem kroz šansonu,
i kad se vlasi dosete - isteklo vreme posete...

Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih što mi baš nisu skloni...

Hteli bi...

Ova konkurencija baš prija, zgodni momci za sezonu.
Mene je sreća služila, sezona se odužila...

O Bože dragi, sve što kažem odmah vuče na l' šansonu,
i neki misle: lako je... Dabome, deco, tako je.

Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih sto mi baš nisu skloni...

Hteli bi ...

[na vrh]


Nemam ništa sa tim

Ona je volela blues,
njen kralj zvao se Peter Green.
A ja, sasvim slučajno tu...
Za taj film neko levi, sasvim...

Uvek je gledala sat,
i čim sklope kazaljke krug
k'o mala bi šaputala, tad,
da negde neko misli na nju.

U njenoj sobi, mala riznica greha,
kao duga, preko besmisla most...
Puno knjiga nekog prebeglog Čeha,
i sportska štampa, ako naiđe gost...

Uglavnom prođe sve,
ali ostane blues.
Boje se razliju
kad ga čujem na radiju...

Ubija metronom...
Šta taj sat radi tu?
Jedan i nula-pet...
Neko misli na nju.

Negde u meni je kvar,
i mrak sto me gricka k'o miš...
I sav sam kao ona staklena stvar
u kojoj veje kada je pomeriš.

U ovoj sobi ravnoteža je prosta:
sto i krevet i prekidač za luč...
Ispod cene mole cenjenog gosta
da pre puta ne zaboravi ključ.

Uglavnom ...

Ona je volela blues, o-je,
lucidni Peter Green...
A ja, ja sam voleo nju...
A blues... šta blues...?

Nemam ništa sa tim...

[na vrh]


Starim

Jutro me zatiče samog, ko školjku u pesku...
Svu noć su senke na zidu skicirale fresku...
Tražio sam jedan stih, skoro da ga osetih,
Al' mi je iz ruku nestao...
Protura se novi dan, al taj trik je providan,
Samo da bi prošli prestao.

Jutro me zatiče u pravom haosu tema...
U mojim strofama lagani raspad sistema...
Al' u tajnim vezama, sa nekim davnim zvezdama,
Ponovo se pesma primiče...
Zasad nema imena, samo bluza svilena,
Kako mi iz ruku izmiče.

Zaboravljam imena, samo lica ostaju,
U prolazu ljude otkrivam kroz šifre...
Dovraga, sve mi to govori da starim,
Zaboravljam dosadne cifre.

Zaboravljam imena malih bircuza uz put,
I curice što su uvek dobre bile.
Neke bistrine se nepovratno mute,
Ali nikada dodir svile...

Jutro me zatiče opet u smišljanju bekstva...
Čim malo usporim stignu me davna prokletstva...
To su samo momenti lošim vetrom doneti,
To su samo male večnosti...
To su samo godine kad se čovek otkine,
Ko od one gorke tečnosti...

Zaboravljam...

[na vrh]


Čekajući Montenegro express

Nebo opet nešto smera,
(miting zvezda iznad Miločera),
dok čekamo Montenegroexpress...

Onaj provaljeni frajer,
pokvarenjak i voajer,
napadno proviruje kroz čempres...

Ćuti, jedina,
zavuci se pod moje rame,
sludeće me bregovi i vode...

Ćuti, sve se zna,
i sve su priče ispričane,
ne znam šta bi moglo da se doda.

Zrnce soli na tvom licu,
detalj za tu razglednicu,
priznaćeš mi jednom s kog si sveta.

Stranci tegle karavane,
dalek im je put do grane,
skrckali su sledovanje leta...

Ćuti, jedina...

Daleke vatre na obali po pesku vitlaju boje.
Razne smo krajeve probali, al' ovde, stvarno, dobro je.

Umorna si, mila, nek si,
to je nešto što ti stoji seksi.
Dremni malo, ko kaže da ne smeš?

Dva oblačka, k'o dve grudve,
blesave se iznad Budve,
dok čekamo Montenegroexpress...

Ćuti, jedina...

[na vrh]


Jednom

Jednom su sadili lipu,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan.
Bio sam nov u tom stripu,
komšijin mali kog su pustili da gleda.

Stari Nestorov, potpalivši korov,
tad reče mi: "Ti si mlad...
Ti ćeš dospeti za taj hlad..."

Jednom sam voleo zbilja,
mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu,
vozio hiljadu milja,
k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu...

Vukle me šine pod točak mašine,
al' ona me spasila.
Sve je druge ugasila.

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom je prošla kraj mene,
sa tipom kog sam znao, taman da se javim.
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi.

Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom,
i sve što već sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

Hej, sve to dođe na svoje.
Davno pravila znam:
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva,
uvek me rasturi siva.

Jednom su palili lišće,
sa one lipe, dim je lebdeo do neba
na kom su, nema ih više,
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan...

Ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio...

I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad.

[na vrh]


Requiem

Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu...
Već je godinama ne pevam,
stari refren nikom ne treba.

A ljudi pesme kratko pamte, Komandante...

Ostaće u knjigama i priča o nama:
Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu.
Svi bi hteli svoju stranicu...

Tope se snovi kao sante, ej Komandante...

Na barikadama su opet zastave,
svet ide k'o na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave
da vide gladne radnike...

A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...

Vremena su nezgodna za momka kao ja
koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju.
Imam samo Jugoslaviju...

Sve druge baklje bez mene plamte, e Komandante...

Na barikadama su opet zastave...

I svi su tu da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama su uvek najbrži,
al' nikad i najmudriji.

A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...

I prevareni...

I kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na Panta rei...
Baciće se, tako, neki lik
kamenom i na tvoj spomenik.

Jer sve se menja, i sve teče... Čoveče.

[na vrh]