•   Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu (1979)

•   Odlazi cirkus (1980)

•   Pub (1982)

•   Celovečernji the Kid (1983)

•   003 (1985)

•   Bezdan (1986)

•   U tvojim molitvama (Balade) (1987)

•   Panta Rei (1988)

•   Tri posleratna druga (1989)

•   Marim ja (1991)

•   Jedan od onih života (1993)

•   Naposletku (1996)

•   Devedesete (2000)

•   Dnevnik starog momka (2001)

•   Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002)

•   Rani mraz (2004)


•   U razdeljak te ljubim (1977)

•   Oprosti mi Katrin (1978)

•   Kristifore crni sine (1978)

•   Računajte na nas (1978)

•   Ljubio sam snašu na salašu (1978)

•   Panonski mornar (1979)

•   Prvi januar (1979)

•   Marina (1980)

•   Priča o Vasi Ladačkom (1980)

•   Tri put sam video Tita (1981)

•   Hej čarobnjaci, svi su vam đaci (1982)

•   Poluuspavanka (1987)


•   Rariteti

index

 





 

 

 

   
Home
O nama
O njemu
Mi o njemu
Oni o njemu
Najave koncerata
Izvještaji i slike
Tekstovi pjesama
Multimedija
Galerija koncerata
Portret mog života
Arhiva novosti
bend Remorker
Linkovi
Forum
Pišite nam

Remorkeri na Facebooku

site map

by Remorkeri. All rights reserved. Optimized for 1024x768. Design by Vivo Somnia. Powered by Plus hosting.

Devedesete (2000)

  1. Devedesete
  2. Živeti slobodno...
  3. Balkanski tango
  4. Plava balada
  5. Stih na asfaltu...
  6. Lege'da o Gedi Gluperdi
  7. Sevdalinka
  8. Kao talas...
  9. Nedostaje mi naša ljubav...
  10. Naopaka bajka
  11. Dok gori nebo nad Novim Sadom
  12. Mrtvi...
  13. Jebite se devedesete

Devedesete

Mi smo bar imali stare gitare... Poneki bedž na reverima...
Glupo bi zvučalo "Je-Je!" uz sve ove dileje s revolverima...
Al zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle...
I put od žute cigle prostro se pred nas...

Mi smo bar imali razne Če Gevare... O-o, i veće prevare...
To mladost spiri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare...
Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode točen je za nas...

Mi smo bar imali putovanja... Perone, suze, cmakanja...
Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja...
Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice
Svet je lice šminkao zbog nas...

Mi smo bar imali one snove koji se teško ostvare...
A snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede... Kad s tobom ostare...
Nije baš sve na kantaru... Čitavo čudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih...

Onda su došle devedesete, tužne i nesretne... Opake...
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake...
E, kad već puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave...
No, i taj dan će svanuti...

Onda su došle devedesete, tužne i nesretne... Fobične...
U udžbenike i u čitanke ušle su bitange... Obične...
Kasno je da se paniči... Dali smo šansu da se ludilo ozvaniči...
A sad smo prosto zgranuti?

Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima...
Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi... O, blago ludima...
Danas se laž odvažila... A zadnja bagra kroji moral...
Pa je OK koral dignut oko nas...

Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati...
Za vama niko neće žaliti niti vam stihove kovati...
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele...
Pred crkvom pravih vrednosti...

Ma, jebite se, Devedesete, i vaša priča je gotova...
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova...
Kad zakon metlom zamane... Ili ih pusti da se međusobno tamane...
Što ima svojih prednosti...

[na vrh]


Živeti slobodno...

Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo...
Niko živ se ne seća tolikih nesreća za jednog vezira...
Oko tebe komšije podižu bedeme jeda i prezira...
Tog još nije bilo... Ludama je milo... Ostale je stid...

Crne hronike i harmonike... Sitan rock & roll...
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju više ne prolaze...
S tamne strane globusa bolje se vidi da Najbolji odlaze...
Pločnici Toronta... Oči boje fronta... Lozinka svih nas...

Na šta se priča svodi? Parole o slobodi...
Šetači-preletači? Slaba potpora...
Nije to glava-pismo... Ili jesmo ili nismo?
Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora:

Živeti slobodno... Svetom se oriti...
Okićen perom sokola... Za urok protiv okova...
Živeti slobodno... Pesmom pokoriti...
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje...

Probati jug ko zrno grožđa sa dlana bogorodice...
Liznuti so sa onog gvožđa za koje vežu brodice...
Slušati vetre kako gude u bele stepske jasene...
Zajtiti vode koje bude gene u nama spasene...

Čim se pomene fantom promene sevnu šlemovi
Žali bože matore, oni se zatvore čim gazde podviknu...
Upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu...
Šta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, izlaz taj i taj...

Dokle, bre, da nas voza zli čarobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi džoker "Ćuti, dobro je"?
Ma, čitav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe...
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje...

Živeti slobodno... Svetom se oriti...
Okićen perom sokola, za urok protiv okova...
Živeti slobodno... Pesmom pokoriti...
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje...

Svako je jutro novo ušće... Poteci kao rečica....
Neka se trnje plete gušće... Nebo je tvoja prečica...
I zdrobi lažne dijamante ko ljusku šupljeg orha...
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka...

[na vrh]


Balkanski tango

Ovaj život je san...
Mala kuća kraj rampe... Snop žućkaste lampe... I zalihe tuge...
Nažalost, ružan san...
Ćale notorni smuk... Keva s daskom za luk... Manekeni za jad...

Sve je morao sam...
Prst na orozu lagan... U srcu uragan... I skok preko duge...
Brum šlepera...
I sa dvadeset dve već je imao sve... Nju je video tad:

Lud sam za tobom, pače, ali lud sam ionako...
Tražim te otkako za sebe znam...
Budi moj ortak, mače, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam...
Nešto sam načuo da sutra možda ne postoji?
Pa bolje da odmah probamo sve...
Za sitan groš kupi me... Razmaži te divlje kupine...

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
I ja ću za nas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

Ona... Seoski krin...
Noćni bus iz provanse... "Miss Nikakve Šanse"... Tek statista sreće...
Presečen film...
Ćale, prosvetni miš... Keva, izlizan pliš... Sestra ružna ko vrag...

On je bio njen tip...
Prve noći u dvosed... Pa druge na trosed.... A treće... Ih, treće...
Nek puknu svi...
Kad je njen mladi Don spusti pravo na tron... Kao višnju na šlag...

Lud sam za tobom, pače, ali lud sam ionako...

Opet loš deja vu...
Jutro mokro ko ribar... I profi kalibar... Počinilac neznan...
U čitulji...
Pune stranice dve... Mafija... I DB... Složno žale za njim...

Balkanski Tango uvek završi na trotoaru...
Đavo je kredom upisao bod... A ona lagano niz ulicu staru...
Tražeći sponzora punog ko brod...
Dok klatno tašnice u ritmu hoda broji vreme
i dok je merkaju ko sveži but...
U beli prah smrvi dan... I mrmlja refren odnekud znan:

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
Za nas ću noćas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

[na vrh]


Plava balada

E, moj Plavi... Bio si malo sirov... Al' ipak pravi...
Nikad u dilu s bagrom... Nikom u stranu... Nikome dužan...
Bio si, sve u svemu, dobrom čukom naoružan...

Šta da pričam, ja danas ne znam nikog ko ti je sličan...
Spremnog da, bez računa, tačno u podne razgrne slabe
I kao Geri Kuper sam izađe pred barabe...

Da, tu i tamo setim se devojke po kojoj se znamo...
Ćudljivo kišno leto... Sedamdest' koja... Godina raka...
Kad me je školska ljubav ostavila zbog Murjaka?

Ajd, davno bilo... Otad se sedam mora Dunavom slilo...
Dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri
Na tvoje epolete sletele su zvezde dve-tri...

I tad su došli popovi... Pa topovi... Pa lopovi...
I čitav svet se izobličio...
Ispuzali su grabljivci... Pa lažljivci... Snalažljivci...
Al ko je smeo da te podseća šta si...
Dobro se pamti samo prvi u klasi...

Ne znam, Plavi... Meni se činilo da Beograd slavi...
Veliki uskrs duha... Svi ti grafiti... A onda Kordon...
Pred onom decom ko pred tobož nekom hordom...

Znaš šta sledi... Ipak je Ona bila nešto što vredi...
Pa kad se onog juna nismo potukli zbog njene časti...
Zar ćemo sad, zbog ovih očajnika željnih vlasti?

Dogod je ovih frikova sa punom vrećom trikova
Ništa što vredi neće vredeti...
Zar stvarno nema načina pred najezdom prostačina...
Pa ti si školovan da hapsiš taj Talog
A ne da puštaš da ti izdaju nalog...

Sorry, Plavi... Pošaljem katkad srce na raport glavi...
Od starog društva... Ništa... Neko je puko, neko je svirno...
Ma. ti si super, brate, ako stvarno spavaš mirno...

[na vrh]


Stih na asfaltu...

Da mi je još jedared proći Ilicom...
Pa da bećarac našvrljam ćirilicom...
Teško da bi drugi mogli rešiti taj hijeroglif,
Al bi Neko znao da sam tu...
Cipelice jedne bele zastale bi i prevele
Stih na asfaltu...

Jednom ću u baladu da se prerušim...
U refren što se Tamo još zapevuši...
Pa da minem Starom Vlaškom...
Da joj kosu sklonim daškom...
I za uglom hitro zamaknem...
Da pred nosom strašnog Bana, kao senka Petra Pana
Kapu namaknem...

Preko krova i mansarde, ošamućen daljinama...
Da ostavim struk lavande među njenim haljinama...

Lagano se bore nanose... Malo šta je još po starom...
Al okice moje šokice mađijaju istim žarom...

Ladica đinđuva po nebu prosuta...
U jesen vetar primi miris Bosuta...
Isprva mi nije ništa al već posle par gemišta
Dopre izdaleka lagan prim...
Praćen tercom suvog lišća s jednog hrasta kraj Belišća,
Stidljivo, sasvim...

Što sam joj kog vraga dao belu ružu samoniklu...
Što li sam je povezao onaj krug na mom biciklu...

Lagano se bore nanose... Malo šta je još po starom...
Al' okice moje šokice mađijaju istim žarom...

[na vrh]


Lege'da o Gedi Gluperdi

Ovo je priča koju vrlo nerado pričam...
To je priča o antihristu jednom, i raspikući...
Gedi, takozvanom, što je silnu zemlju nasledio od pokojnog teče, i sve spisko...
Bilo je tih slučajova već i ranije...
Da je neko zemlju potrošio i razbuco...
Al' da je neko našu zemlju razbuco to još nismo doživljavali...
E, tu smo se mi iz familije malko zamislili i metili prst na čelo,
mada je bilo i predloga da i Gedi prislonimo štagod na čelo, al' to nije prošlo...
Mislim, još me nije prošlo...

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...
Sve si spisko... Sram te bio...
Gedo, bekrijo...

Jednom tako Geda išo na vašar...
Za opkladu jaho junca...
Otkad je s tog junca tresno malko usta krivi desno...
Breca se i bunca...


A jednom, opet, Geda išo u teatar...
I gledo komad s onim vitezom i zmajom...
Još mu tad na pamet palo da se, čim odraste malo,
oženi aždajom...
I svi mu kazli, ej:

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...

Jednom Geda, onda, išo na igranku...
Al ga bubnjar merko mrsko... I drsko...
"Šta me g'edaš, ti sa kosom?" E, oma mu je Geda nosom svu onu pesnicu razmrsko...
U paramparčad...

Jednom Geda jedva išo u crkvu...
Al i tu se bruko grdno...
Jo, sramote i belaja, istero ga otac-Paja,
Jer je naglas podrigivo...

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...

Ovo je druga glava o Gedi pripovedanja...
Geda je... Kako bih ga fizički opiso... Jako ima oštar pogled...
Mož' seći lubenice njim...
Al drugo mu tupo...
Svu je zemlju slupo...

Jednom zgodom Geda išo da pravi mostić...
Pa pričkino palac daskom...
Siso ga, da smanji otok, i smišljo da bolje potok zatrpamo časkom...


Jednom tako Geda nije nigdi išo, za promenu...
Što je nažalost značilo da smišlja neku još goru bedu...
Uvali se na otoman... Reklo bi se: Al je skroman?
Al mi znamo Gedu...
I svi mu kažu:

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...

Jednom davno Geda išo u bijoskop...
Tužni ruski ratni film ga dirno, svojski...
Sav uplakan reče ženi: E, to vidiš, da je meni...
Ratova i vojski!

A jednom tako Geda nijednom nije otišo na sud...
A minuse mu pišu kredom...
Jao, kad se zaparniči, tu sve ima da varniči...
Teško nama s Gedom...
I svi će mu reći u glas:

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...

Ovo je treća glava o Gedi, bilo bi još glava...
Geda je ko meksikanska serija sa hepiendom...
Jer, kako god se završi biće hepiend...
Za nas il' za Gedu...


Jednom tako Geda išo na živce... Jedio komšiluk redom...
I sad, ko je lud najposle? Dali Geda il mi što se natežemo s Gedom?

Stalno, braćo, Geda išo u krajnost...
Osta zemlje tolko samo...
Da mi lepo našeg Gedu, kada pođe sve po redu,
Sretno zakopamo...
Na šta će popa kasti:

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...

[na vrh]


Sevdalinka

Štagod noćas da zapevam vućiće na sevdalinku...
Usnuo sam čobanicu uplakanu u šljiviku...
Grom udari... Planu seno... Rasturi se stado njeno...
Zaplete se dim na uvojku... Reče da se zove Bosna...
Čudno ime za devojku?

Nekom Drina teče desno... Nekom Drina lijevo teče...
Sve da teče u dubinu... Na dve pole svet da seče...
Znam tajni gaz, moje lane... Most se pruži gde ja stanem...
Sve da vuku me konji vrani... Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani...

Osta ovaj stari kompas u grudima... A po polju nikli zabrani...
Crne senke što se gnezde u ljudima nadleću me kao gavrani...
Nekada sam putovao po mjesecu... Kroz vilajet pun hajdučije...
A sada me oči ljudske plaše više nego vučije...

Stoputa su prijatelji u molitvi pomenuti...
Dal će mi se radovati? Ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kasti? Svet ne možeš pesmom spasti...
Njine brige me i noćas brinu
Dok se spremam na put kući... Na put kući...U tuđinu...

Svetom smo se rasipali ko đerdani... Nosili nas nebom ćilimi...
Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu... Sluteći da isto sanjamo...
I bogu je prosto bilo krstimo l' se ili klanjamo...

[na vrh]


Kao talas...

Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš...
Zašumi saten... Tama se uznemiri...
I kao talas naiđes...

U školjki tvoga pupka leto zimuje...
Tu čuvaš mrve sunca za nas...
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje...
Dok kao talas nadireš...

I ništa više nije važno...
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas...
I niko više nije bitan...
Svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas...

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst...
Niz tvoje sapi zvezda pala...
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst...
Kao talas izmičeš...

Ostavljaš slane kapi bistre...
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš...
Ostavljaš varljiv zalog pene...
U srcu ove napukle stene koju razbijaš...

[na vrh]


Nedostaje mi naša ljubav...

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da josš jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

[na vrh]


Naopaka bajka

U suterenu tunel ka nebesima...
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka...
Sumorna lica, nasamo sa gresima...
U hodniku bez povratka...

U crni grm se moja ptica zaplela...
Zaneta titrajima zvezde danice...
I kasni dah dok hladni čelik skalpela klizi niz nit brojanice...

Postoji plan da je anđeli ukradu...
Il bar na čas... Da je vrate među njih...
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu...
I traži rimu za glavni stih...

Na grad juriša nežna bela legija...
Januar prostire svoj prefinjeni sag...
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja...
Da zima pričeka njen trag...

Ne vrede priče koje znam...
Laže za oči pospane...
Izmišljam bajku... Čudnu naopaku uspavanku...
Da od nje budna ostane...

Postoji put koji namernike bira...
Tajnovit drum... Uvek najboljima sklon...
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira...
I traži notu za taj ton...

Negde sad dečak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš...
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna...
U tebi lanac zvecka tajnim alkama...
Bićeš ti majka majkama...

Postoji plan da te anđeli ukradu...

[na vrh]


Dok gori nebo nad Novim Sadom

Da se ne lažemo, nije to bio neki most...
Od onih podignutih da bi se u njih gledalo...
Ne... Pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo...
I pod njima prvi put poljubilo...
Ali... Ponekad ga je Ona prelazila svojim uobraženim kadetskim korakom...
A mesečina se kao deverika lovila u mrežu njene kose...
Po tome ću ga, eto, pamtiti...

Rat je kao pijan svat prošao poljem... Šenlučio celu noć...
Kaleći bes na ranom žitu i tek niklom bostanu...
Zašto? Ne pitaj se, jer... Tako je bolje... I Bog je pristao na to...
Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu...

Za zlo sam teški laik... No, to je stara priča...
Znaš već: Bila jednom dva brata... I to...
Kad sklopim taj mozaik... Ostane mi kamičak...
I... To smo izgleda mi?

Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska Vilo...
Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem...
I lupni daire o bok... Ramena pospi aprilom...
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem...
Zaigraj... Bosa i prkosna...
Dok iznad Novog Sada đavo pali svoja kandila...

Žad na reci tamni čim se sumrak zgusne...
Dunav je pred zoru prek...
Plaše te aveti što maglom brode teškim skelama?
Ne, strah nije pravi ruž za tvoje usne...
Reši ga se jednom zauvek...
I veruj zvezdi koja zraku tvog života prelama...

Nije to prva neman što preti dahom vatre... Ne...
Ali ljubav je vitez...
Arhanđel s mačem, spreman da i tu alu satre...
Da... I samo čeka tvoj znak...

[na vrh]


Mrtvi...

Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska...
Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica što se lista...
Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska...
Osmeh se zaledi na čas... Gde su sad Laurel i Hardi...
I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psić?

O, svi su mrtvi... Odneseni...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zla i briga su rešeni...
Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih...

Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje...
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena...
Ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leđa skida...
Deda pred vranca spušta otkose sena...
U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku...
I ko da čujem mobu... I kikote niz drum...

Al svi su mrtvi... I blaženi...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zlih vremena su spašeni...
A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih...

U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica...
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto...
Sanjari... Genijalci...Šampioni... Žrtvovani ko pioni...
Pale su zastave u četrdes' petoj...
Kadgod ih sretnem, žale se... Sapuću ko zaverenici...
Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže...

Ma, već su mrtvi... A hodaju...
Ja nisam rođen da čekam smak... Moj život nije na prodaju...
A kad pleteš svoj oreol za to i nema boljeg mesta nego mrak...

[na vrh]


Devedesete

Ma, jebite se devedesete... Vas mogu jedino psovati
Za vama niko neće žaliti, niti vam stihove kovati
Jednu ste mladost sludele.
Budite sretne ako vam i strofu udele pred crkvom pravih vrednosti

Ma, jebite se devedesete i vaša priča je gotova
I da bog da se nikad ne sete svih onih protuva i skotova
kad zakon metlom zamane ili ih pusti da se međusobno tamane
što ima svojih prednosti

[na vrh]