•   Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu (1979)

•   Odlazi cirkus (1980)

•   Pub (1982)

•   Celovečernji the Kid (1983)

•   003 (1985)

•   Bezdan (1986)

•   U tvojim molitvama (Balade) (1987)

•   Panta Rei (1988)

•   Tri posleratna druga (1989)

•   Marim ja (1991)

•   Jedan od onih života (1993)

•   Naposletku (1996)

•   Devedesete (2000)

•   Dnevnik starog momka (2001)

•   Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002)

•   Rani mraz (2004)


•   U razdeljak te ljubim (1977)

•   Oprosti mi Katrin (1978)

•   Kristifore crni sine (1978)

•   Računajte na nas (1978)

•   Ljubio sam snašu na salašu (1978)

•   Panonski mornar (1979)

•   Prvi januar (1979)

•   Marina (1980)

•   Priča o Vasi Ladačkom (1980)

•   Tri put sam video Tita (1981)

•   Hej čarobnjaci, svi su vam đaci (1982)

•   Poluuspavanka (1987)


•   Rariteti

index

 





 

 

 

   
Home
O nama
O njemu
Mi o njemu
Oni o njemu
Najave koncerata
Izvještaji i slike
Tekstovi pjesama
Multimedija
Galerija koncerata
Portret mog života
Arhiva novosti
bend Remorker
Linkovi
Forum
Pišite nam

Remorkeri na Facebooku

site map

by Remorkeri. All rights reserved. Optimized for 1024x768. Design by Vivo Somnia. Powered by Plus hosting.

Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002)

cd 1:

  1. Priča o Vasi Ladačkom
  2. Poslednja nevesta
  3. Čovek za koga se udala Buba Erdeljan
  4. Miholjsko leto
  5. Princezo, javi se...
  6. Provincijalka
  7. Marina
  8. Na Bogojavljensku noć
  9. Sin jedinac
  10. Život je more
  11. Ja luzer?
  12. Kao talas...
  13. O, kako tužnih ljubavi ima?
  14. Lunjo
  15. Uspavanka za dečaka

cd 2:

  1. Marim ja
  2. Živeti slobodno
  3. Ne volim januar
  4. Neki novi klinci
  5. Balkanski tango
  6. Stih na asfaltu
  7. Još jedna pesma o prvoj ljubavi
  8. Jednom su sadili lipu...
  9. Namćor
  10. Noć kad je Tisa nadošla
  11. Olelole
  12. Pile moje, kako stvari stoje...
  13. Protina kći
  14. Za treću smenu
  15. Ostaje mi to što se volimo

cd 1:

Priča o Vasi Ladačkom

Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je tek onomad čuo...
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije...
kažu da je bio čudna sorta?

Otac mu je bio sitni paor...
'ranio je sedam gladnih usti'...
Mati mu je bila plava...
Tiha... Nežna... Jektičava...
Umrla je s trideset i nešto?

Imali su par jutara zemlje...
Malu kuću na kraju sokaka...
Na astalu navek leba...
Taman tolko kolko treba...
Al je Vasa 'teo mnogo više...

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane...
Sat, sa zlatnim lancem... I salaše...
Želeo je njive plodne... Vinograde blagorodne...
U karuce pregnute čilaše...
Samo... Nije mogo da ih ima...

Voleo je lepu... Al sirotu...
Uzo bi je... Samo da je znao:
Voleš jednom u životu...
Sad, bogatu il' sirotu?
To ne bira pamet... Nego srce...

Sve se nado da će ljubav proći...
Zanavek je otišo iz sela...
Nikad nije piso nikom...
Venčo se sa miraždžikom...
Jedinicom ćerkom nekog gazde...

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane...
Sat, sa zlatnim lancem... I salaše...
Dobio je njive plodne... Vinograde blagorodne...
u karuce pregnute čilaše...
Sve je im'o... Ništa imo nije...

Propio se, nije prošlo mnogo?
Dušu svoju đavolu je prodo...
Znali su ga svi birtaši...
Tražio je spas u čaši...
Ali nije mogo da ga nađe?

Mlad je, kažu, bio, i kad je umro...
Sred birtije... Od srčane kapi...
Klonula mu samo glava...
Ko da, bože prosti, spava...
I još pamte šta je zadnje rek'o:

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih...
Džaba bilo sata... I salaša...
Džaba bilo njiva plodnih... Vinograda blagorodnih...
Džaba bilo karuca... Čilaša...

Kada nisam s onom koju volem...
E... Kad nisam s onom koju volem...

[na vrh]


Poslednja nevesta

Vesnik svadbe po sokaku svuda je...
Brinu snajke šta će koja mesiti...
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti...
Tu livadu ja sam prvi kosio...
Pričam više nego što bih smeo...
Ajde... Odavno bih je zaprosio...
Da sam samo hteo...

Vetrić glanca krune granja...
Tamiš nosi par lokvanja...
Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?
Nevažno je to sve skupa...
Sećanje je smešna lupa
Koja sitne stvari uveličava...

Oprezno s tom violinom...
Ona čezne za tišinom...
Ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Neće svet zbog toga stati...
Neće biti prva što se udala...

Nista lakše nego sebe slagati...
Ništa lakše neg se nasmrt opiti...
Ništa teže nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Čeka da se stvari same dese...
Tuga lepše zvuči kad se otpeva...
Pesma sve podnese...

Bog je katkad pravi šeret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Bolje ne pitaj o tome...
Ućutaću ili ću opsovati...

Polagano, Šanji-bači...
Ti si znao šta mi znači...
Ko da heklaš paučinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja što se udala...

Samo bol je u životu siguran...
Sreću nosi neki poštar jako spor...
Neka... Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor...

[na vrh]


Čovek za koga se udala Buba Erdeljan

U Bačkoj Palanci bila je igranka...
Ma lažem: ordinarna pijanka...
Samo smo brljali, kako smo starili...
Sve smo surovije tezgarili...
Posle se kajali... Sve, šatro, čudili...
Dokle smo stigli?
I kraj kojih smo se krokodila budili?

Nešto pre fajronta prišla mi tipčina
Sa onim hitlerskim brčićima...
Pečatnim prstenom... Kravatom labavom...
Da časti... Oduševljen zabavom...
Al ja baš nisam fan napadnih pedera
Što večno jure konobarice i mirišu na berbera...

Bio sam umoran... Rekoh tom paunu:
"Majstore... ja sam u nokdaunu...
Grebem po žicama... Tamburam danima...
Ubi me dim po restoranima...
Sad, vidiš, promaja, pod ovim šatorom?"
On reče: "Stani malo...
Ti si bio dobar s mojom matorom?"

Da... onda sam ga poznao tek...
Pa, nije čudo, prošo je vek...
Za tog se dripca udala Buba Erdeljan...

Šta ti je trebalo to, mali mišu moj,
da pođeš za takvu barabu?
Što nisi pazila?
Što si princa preobrazila u ovu žabu?

(Voleo bih da znam)
Bila si kći tatina...
Ja vucibatina... Šašavko sa senom u kosi...
Uzmi il ostavi? Ko je mog'o da pretpostavi?
Đavo ga nosi...

Tip reče: Ovde sam s dve fine ženice...
Uf! Dve opake raspuštenice...
Namignu mangupski: Svi malo šaramo...
Namignuh i ja... Kao: Naravno...
Seo sam tako s njim, i onim guskama...
A on je samo brbljao, o dal je poljubi tim usnama?

Konobar! Što zastajkuješ?
Ti danas ko da štrajkuješ?
Daj, sinko, odma litru svirni...
Da smo mirni...

Prošo sam sever i jug...
Širom, pa u krug...
I, čega sam ostao željan?
Pa, ne baš mnogo tog...
Bršljana s jednog zida visokog...
I Bube Erdeljan...

(Voleo bih da znam)
Šta ti je trebalo to, moja lepojko?
Udavača dukata vredna.
Što si pustila da te ovaj tu izgustira?
Budalo jedna...

E, moji lanjski snegovi...

[na vrh]


Miholjsko leto

Do pola jedan je bila na času klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vračka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadođe On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji reč
koja vredi tek kad se odćuti...
Bogu je kanuo čaj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan će ostati zlatan...
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće...
Ne drhti On... To je samo to uvelo lišće...
Blaženo Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve češće mu govore "Vi"...
Begeš u grudima udara...
Bije u bronzane žice...
U džepu sretni staklenac... Ko ono novčić i zdenac...
Mala vračka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupež... I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klošar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom štimu"...
A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad...
Vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu...

[na vrh]


Princezo, javi se...

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik...
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra...
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik...
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom...
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom...
Vetar je vežbao violončelo... Čežnjive skale u nedogled...
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led...

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju...
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju...
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... Šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil

Suvišna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...

[na vrh]


Provincijalka

Rekli su mi da je došla iz provincije,
Strpavši u kofer snove i ambicije...
Drug je studirao sa Njom...
Pa smo se najzad sreli Ona i ja.
Shvatih... Bože...
Ovo je sazvežđe za Nju Provincija?

Srce stade kao dete da se otima...
Tražili smo se po prethodnim životima...
Ostavih iza sebe svet...
Zablude... Promašaje koji tište...
Prosto... Lako...
Ko neko beznačajno pristanište...

I da mi je da se još jednom zaljubim,
Opet bih uzeo kostim Večnog Dečaka...
I opet bih
Smislio kako da prodangubim
Dok Ona ne sleti niz hodnik "studenjaka"...

Gorda naspram podsmeha i spletki, poslednjih...
Usamljeni galeb iznad mora Osrednjih...
Reči bi sve pokvarile...
Samo se ćutke pokraj mene stisla...
Sami... Svoji... Izbeglice iz Besmisla...

I da mi je da se još jednom zaljubim,
Opet bih gledao niz kej... Kao niz prugu.
I opet bih
Znao da se u oblak zadubim...
I čekao bih samo Nju...
Nijednu drugu...

(Napiši mi pesmu, mazila se, i nisam znao da li ću uspeti? Reči jesu moje igračke... Cakle mi se u glavi kao raznobojni staklići kaleidoskopa, i uvek mi je druga slika pred očima kad protresem misli... Ali... Postoje u nama neke neprevodive dubine... Postoje u nama neke Stvari, neprevodive u reči... Ne znam... Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti? Voleo sam je tako lako... A tako sam teško to znao da pokažem... A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leđima Mi je, kao tajna mapa, otkrio u koje zvezde treba da se zagledam... I tako... Eto ti pesme... Ludo jedna...)

[na vrh]


Marina

Marina... Tek uz pomoć starih slika
Još mogu da se setim tvoga lika...
I bude se tad neki nemiri zli
I drugovima pričam da si moja bila ti...
Sav pijan...
Od te laži, ko od dobrog, rumenog vina.

Marina... Ti si bila moja plima...
Marina: svetlo, tama, leto, zima...
I verujem još... U tome je spas...
I često tako smišljam neki život za nas...
Al tada...
Javi mi se stvarnost setno... Ko violina...

Marina... Ja još iste pesme pevam...
Marina... Ja još iste snove snevam...
Iz ničega smeh još stvoriti znam...
Na kraju svake pesme ipak ostanem sam...
I uvek...
Čujem kako šumi more... Iz daljina...

Marina... Dal ćemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda će nas to odvesti?
Al dobro je to što ne znamo kraj...
Sad zbogom... Neću reći da te volim...
Al znaj:
Marina... Ti si bila moja pesma... I moja plima...

[na vrh]


Na Bogojavljensku noć

Na Bogojavljensku noć
Olba se dotače, lome se pogače, a venci smokava i mali zlatni praporci se pokače
Po prednjoj sobi mog baće...
Čudo je navike moć...
Ko pod zastavom, društvo se sastalo, pod istom ikonom za crnim švapskim astalom
Što pamti svadbe i daće...

Uglavnom gostujem kod kuće, al moju narav pamte tu...
Brbljaju svašta pred svanuće...
Al čak ni pripiti, ni da pomenu nju...

Na Bogojavljensku noć...
Pobožne pesmice, sveće i kresnice i uvek metnu odveć onih glupih grožđica u česnice...
Al to je tako, i amin...
Strašna je prošlosti moć...
Prate me duhovi, ko gladni vukovi...
A moje vreme tinja kao stari trupac bukovi...
Još jutros gurnut u kamin...
Ruža je pupila na mrazu...
I, što bi rekao moj kum: vuče te đavo na tu stazu,
A ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum...

Nikad ne pričaju o njoj...
A ja se ne raspitkivam...
Ukrstim politru i noć...
I na taj krst se, tu i tamo, prikivam...
Već me i Dunav pretiče...
Moja me senka spotiče...
Al ništa me se ne tiče...
I malo šta me pomera i dotiče...
Sem, katkad, Nje...

Na Bogojavljensku noć
Vašar starudija...
Društvo sa studija...
Profesor ruskog, Šveroš, Doktor, Paor i Opštinski Sudija...
I svi smo na "Pomoz' Bože"...
Silna je ljubavi moć...
U jutra besana jos dođe nezvana, i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama...
Al to je sve što mi može...

[na vrh]


Sin jedinac

Stara stvar u Novom Bečeju...
Slava je za Gospojinu...
Ne znate vi moju Ninu...
Dece nema pa me vole kao matera...
Pridveče do crkve trkne...
Za pokojnim Strikom šmrkne...
A sve brine da me u "špacirung" natera...

Ja sam otrov za udavače...
Trepću oči snevalice...
Uzdišu ko zevalice...
Gurkaju se laktovima... Usne napuće...
Jednoj miraz mlin što melje...
Drugoj lanac i po zemlje...
Trećoj cifra tolk'a da se samo šapuće...

Bež'te curice s glavne ulice...
Kada prođe sin jedinac... Štikla kleca...
Sitne su vam udice...
Korzom plovi štuka što se retko peca...
Zbogom Totice, male skotice...
Mađarice-svađalice... Srcolomke...
Prave ste lepotice...
Žali bože faliti vam druge momke...

Videh pendžer u Bečkereku...
I u njemu... Povrh lale...
Tog trenutka procvetale...
Zasja pramen riđi... Kao krilo tetreba...
Nidočeg mi više nije...
Snevam zemlju iz saksije...
Meni, babo, od te zemlje više ne treba...

Nek se okuša hor torokuša...
Ja sam babin sin jedinac... Mater svima...
Štagod kogod pokuša...
Uzeću je, pa da samo bluzu ima...
Zbogom Sremice-uspaljenice...
I Bačvanke... Probiranke od zanata...
Fine ste vi ženice...
Al već vidim... Ženiću se iz Banata...

[na vrh]


Život je more

Život je more... Pučina crna...
Po kojoj tonu mnogi što brode...
Nije mi srce plašljiva srna...
Ja se ne bojim Velike Vode...

Lome me vali... Nose me struje...
Oseka sreće... A tuge plima...
Šiba me nebo bičem oluje...
Al još se ne dam... I još me ima...

U jutra rana plaše me senke minulih dana...
Sećanja mutna... Kao u laži... Kao u snu...
Ipak se borim... Ipak se nadam...
Sve manje letim... Sve više padam...
I sve su jače ruke što me vuku dnu...

Možda će žena svilenog bedra...
Koja me zove... I pruža ruke...
Uliti vetar u moja jedra...
Do nove žene... Do nove luke...

[na vrh]


Ja luzer?

Rođen pod sretnom zvezdom magičnom,
Ali nad ovom zemljom generalno tragičnom...
Čemu sam bliži? Triput pogađaj...
Neko nad nama vrši oglede...
Ajde usudi se pa pogledaj u poglede...
Ovde je osmeh događaj...

U šupak kosmosa smo upali...
Neki su domobranci zauvek prolupali...
Caruje virus apatije...
Al ti na mene stavi upitnik, pa rekni:
dal ti bata deluje ko gubitnik?
Ma, nema šanse, šta ti je?

Ja nisam luzer, naprotiv,
meni je osmeh lajt-motiv...
Ja nisam luzer, ja imam Nas...
A za svet ko te pita...
Ja nisam čedo proseka...
Mene ne vuče oseka...
S tobom je tretman poseban...
svaki je dan "dolce vita"...
I svud je Holivud...

Namlatim mesečno šest maraka,
Bude za cipovku i frtalj kile čvaraka...
Ološ mi veze ometa...
Ali kad dođem kući tu si ti...
E, tu će tvrđavicu malo teže srušiti...
To im je izvan dometa...

[na vrh]


Kao talas...

Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš...
Zašumi saten... Tama se uznemiri...
I kao talas naiđeš...

U školjki tvoga pupka leto zimuje...
Tu čuvaš mrve sunca za nas...
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje...
Dok kao talas nadireš...

I ništa više nije važno...
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas...
I niko više nije bitan...
Svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas...

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst...
Niz tvoje sapi zvezda pala...
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst...
Kao talas izmičeš...

Ostavljaš slane kapi bistre...
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš...
Ostavljaš varljiv zalog pene...
U srcu ove napukle stene koju razbijaš...

[na vrh]


O, kako tužnih ljubavi ima?

Profesor Lukić sa četvrtog sprata
je živeo prilično sam...
A decu je učio ljubavne pesme...
Sonete... I šta ti ja znam?

O, kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam?
Njegova žena, Lukić Milena, s drugim je otišla...
O, kako tužnih ljubavi ima... Ovaj svet je ispunjen njima...
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još?

Gospođa Ruža je radila goblen
i subotom igrala tač...
Od muža joj ostalo par žutih slika...
Oficirska kapa... I mač...

O, kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam?
Poručnik Bata, iz Nekog Rata nije se vratio...
O, kako tužnih ljubavi ima... Ovaj svet je ispunjen njima...
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još?

Pišu romane... Pesme, novele...
O tome kako ljubav uvek nađe put...
Znam neke sive, mračne hotele...
I one prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir...

O kako tužnih ljubavi ima... Baš nešto razmišljam...
Dal je i naša tu među njima? Brine me ponekad...
O, kako tužnih ljubavi ima... Ovaj svet je ispunjen njima...
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još?

Anđelija Prokić je čekala princa
i njegovu čarobnu moć...
Da joj otplati kredit... Da joj napravi klinca...
Da je voli do kasno u noć...

O, kako tužnih ljubavi ima... Baš nešto razmišljam?
Njen suprug Bane, noći i dane nije se treznio...
O, kako tužnih ljubavi ima... Ovaj svet je ispunjen njima...
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još?

I kad se jednom (u dva i deset!),
Vratio kući željan ljubavi i sna...
Naš'o pisamce, pao u nesvest:
Žena mu s Lukićem (iz prve strofe) pobegla u noć...

O, kako tužnih ljubavi ima... Baš nešto razmišljam...
Dal je i naša tu među njima? Brine me ponekad...
O, kako tužnih ljubavi ima... Ovaj svet je ispunjen njima...
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još?

[na vrh]


Lunjo...

Lunjo...
Moj stari kofer zalud ko koker grebe na vrata...
Dve ti se zvezde u oku gnezde... Dremež te hvata...
I toplo je tu... Ispod ovog krova...
Na bezbednom tlu... U tvrđavi snova...
Pa, sretna ti nova...

Lunjo...
Zlobnice graknu, al da te taknu ne smeju nikad...
Baš duplikati prvi će znati ko je unikat...
Kad nasrne svet... Ti obraz okreni...
Bog dotakne cvet što nikne u seni...
Sretna nova i meni...

Ti uvek znaš najbolji način, s tobom lako branim naš tron...
Ti si ta nit, taj retki začin koji daje poseban ton...
Moj si mali čarobnjak... Koji donosi spas...
A svi ti pajaci na pokretnoj traci nek žure bez nas...

Lunjo...
Kogod me traži, ti 'ladno slaži kako sam mrtav...
I, budi zlatna, pa navi sat na sredu... Četvrtak?
A napolju stud... Gospodari zima
I veje ko lud... Al ovde sve štima...
Otkad tebe imam...

Ti uvek znaš najbolji način, s tobom lako branim naš tron...
Ti si ta nit, taj retki začin koji daje poseban ton...
Moj si mali čarobnjak... Koji donosi spas...
A svi ti pajaci na pokretnoj traci nek žure bez nas...

Ti uvek znaš posebne reči...
Ti ćutiš mnogo tiše od svih...
Ti imaš smeh koji me leči...
Ti i od psovke načiniš stih...

[na vrh]


Uspavanka za dečaka

Pričaće ti jednom možda, kako sam ja bio... Štošta...
Pile moje... Pače moje malo...
Mudrovaće, Badavani... Kad me nema da se branim...
Da sam blizu... Ne bi im se dalo...

Pričaće ti o plovidbi... Ti što nisu sidro digli...
Šta sam za njih neg' ukleta šajka?
Tvrdiće, sa zlobnim sjajem... Da sam drhtao pred zmajem...
Gledali su oni... Iz prikrajka...

Al' ti slutiš otkud bore... Trunje se u oku diglo...
Olujno je tamo gore... Gde nas nije puno stiglo...
Znam da sanjaš more sveća... I korake po tom doku...
Ti si tamo bio... U mom oku...

Pričaće ti, kojekakvi... Zloba se ko rubin cakli...
Kako odjek mog osmeha ječi...
Kleće se u pretpostavke... Kljuckajući, kao čavke...
Moje loše prepričane reči...

Brojao sam ljude s krsta... Pravila i izuzetke...
Posvud promašena vrsta... Samo retki nađu retke...
Znam da sanjaš vaskrsenje... Jednu siluetu plahu...
Ti si tamo bio... U mom dahu...

Pričaće ti jednom svašta...
Boljima se teško prašta...
Pile moje... Pače moje malo...
Silni miševi u boci... Javiće se ko svedoci...
Pustolovnog traganja za Gralom...

Ne znam više, bože prosti... Dal da strepim... Il da stremim...
Da to breme posebnosti... I na tebe nakalemim?
Ako nije kasno već?

Znam da sanjaš rimovanja... Krike... I tišinu nemu...
Ti si bio svugde u mom svemu...
Pile moje... Pače moje malo...
Lavče moje...

[na vrh]



cd 2:

Marim ja...

Najbolje godine ovog života mog,
Dobre i rđave...
Samo su kliznule...
Ko sila Dunava pod senkom Tvrđave...

Godine lavova... Vina i makova...
Prošle su lagano...
Ko carski poručnik...
Mlad i uobražen... Sa svojom draganom...

Al marim ja...
To su samo kapi vremena...
Prosute ko šaka semena
Po širokoj njivi Gospodnjoj...

I marim ja...
Gde su sada davni nemiri?
Razigrani beli leptiri...
Dani zvezda posvećeni Njoj Zauvek...

Veliki datumi...
Čekani... Cifrani Kružićem crvenim,
Tiho su minuli...
Ko oblak pamučni
Nad tornjem crkvenim...

Najbolje godine ovog života mog
Prošle su podmuklo...
Malo sam zastao...
Loše ih društvo već za sobom povuklo...

[na vrh]


Živeti slobodno...

Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo...
Niko živ se ne seća tolikih nesreća za jednog vezira...
Oko tebe komšije podižu bedeme jeda i prezira...
Tog još nije bilo... Ludama je milo... Ostale je stid...

Crne hronike i harmonike... Sitan rock & roll...
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju više ne prolaze...
S tamne strane globusa bolje se vidi da Najbolji odlaze...
Pločnici Toronta... Oči boje fronta... Lozinka svih nas...

Na šta se priča svodi? Parole o slobodi...
Šetači-preletači? Slaba potpora...
Nije to glava-pismo... Ili jesmo ili nismo?
Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora:

Živeti slobodno... Svetom se oriti...
Okićen perom sokola... Za urok protiv okova...
Živeti slobodno... Pesmom pokoriti...
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje...

Probati jug ko zrno grožđa sa dlana bogorodice...
Liznuti so sa onog gvožđa za koje vežu brodice...
Slušati vetre kako gude u bele stepske jasene...
Zajtiti vode koje bude gene u nama spasene...

Čim se pomene fantom promene sevnu šlemovi
Žali bože matore, oni se zatvore čim gazde podviknu...
Upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu...
Šta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, izlaz taj i taj...

Dokle, bre, da nas voza zli čarobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi džoker "Ćuti, dobro je"?
Ma, čitav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe...
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje...

Živeti slobodno... Svetom se oriti...
Okićen perom sokola, za urok protiv okova...
Živeti slobodno... Pesmom pokoriti...
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje...

Svako je jutro novo ušće... Poteci kao rečica....
Neka se trnje plete gušće... Nebo je tvoja prečica...
I zdrobi lažne dijamante ko ljusku šupljeg oraha...
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka...

[na vrh]


Ne volim januar

Ne volim januar, i bele zimske vragove...
U svakom snegu vidim iste tragove...
Tragove malih stopa... Broj trideset i... Ko zna?
Kako polako odlaze...

Više ne prolazim ulicom Dositejevom...
I nemam pojma kad neko pita gde je to?
Tih dvesto šest koraka... Dužinom tog sokaka...
Nikad ja nisam brojao...

Nisam te nikad čuvao...
Nisam te nikada mazio-pazio...
Tvoju sam ljubav gazio...
Svemu smišljao broj...

Nisam te puno štedeo...
I nisam umeo stati i ostati...
Šta će od mene postati,
Mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih...
Dosta je suza... I rastanaka nesretnih...
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima?
Tako se lako rasplaču...

I bila je noć, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...

A ja sam dolazio sa nekog mesta na kom su svi bili, recimo, rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i čudno se zgledali kad bi neko zapevao jednu od onih pesama koje se, znate, baš i nisu pevale tada...
I dugo sam stajao pod njenim prozorom tražeći, kao, nešto po džepovima a tišina je bila... Jedino odjek koraka daleko dole, niz Kisački drum iza onog nadvožnjaka, možda i dalje, i lepet nekih zagubljenih krila oko Almaške crkve, a opet... Ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu moje pile... kako diše...

[na vrh]


Neki novi klinci

Moj deda već dugo ore nebeske njive
Ali baka još čuva sve stvari i sliku našeg sveca...
Na dan kad sam rođen, tu je posađen oraj...
I u avliji, pod gustom krošnjom, sad igraju se deca...

Neki novi klinci...

Kroz maglu treperi devet sveća na torti...
Tad sam dobio par mandarina... I malog belog zeca...
U maju, još uvek, zriju komšijske bašče...
Ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca...

Neki novi klinci...

Moj drugar Milutin (druga klupa do vrata),
Ima klinca od četiri i po... I uči ga da peca...
Ponekad ga sretnem... Mahne kroz prozor kola...
A u Porti za loptom sad jurcaju neka druga deca...

Neki novi klinci...

A ja, ja se kockam sa prevarantom životom...
Iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca...
I stari mi kažu: Sad si u pravom dobu...
A u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca...

Neki novi klinci...

[na vrh]


Balkanski tango

Ovaj život je san...
Mala kuća kraj rampe... Snop žućkaste lampe...
I zalihe tuge...

Tačnije... Ružan san...
Ćale notorni smuk... Keva s daskom za luk...
Manekeni za jad...

Sve je morao sam...
Prst na orozu lagan... U srcu uragan...
I skok preko duge...

Brum šlepera...
I sa dvadeset dve već je imao sve...
Nju je video tad:

Lud sam za tobom, pače, ali lud sam ionako...
Tražim te otkako za sebe znam...
Budi moj ortak, mače, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam...
Nešto sam načuo da sutra možda ne postoji?
Pa bolje da odmah probamo sve...
Za sitan groš kupi me... Razmaži te divlje kupine...

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
I ja ću za nas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

Ona... Seoski krin...
Noćni bus iz provanse... "Miss Nikakve Šanse"...
Tek statista sreće...

Presečen film...
Ćale, prosvetni miš... Keva, izlizan pliš...
Sestra ružna ko vrag...

On je bio njen tip...
Prve noći u dvosed... Pa druge na trosed....
A treće... Ih, treće...

Nek puknu svi...
Kad je njen mladi Don spusti pravo na tron...
Kao višnju na šlag...

Opet loš deja vu...
Jutro mokro ko ribar... I profi kalibar...
Počinilac neznan...

U čitulji...
Pune stranice dve... Mafija... I DB...
Složno žale za njim...

Balkanski Tango uvek završi na trotoaru...
Đavo je kredom upisao bod...
A ona lagano niz ulicu staru...
Tražeći sponzora punog ko brod...
Dok klatno tašnice u ritmu hoda broji vreme
i dok je merkaju ko sveži but...
U beli prah smrvi dan...
I mrmlja refren odnekud znan:

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
Za nas ću noćas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

[na vrh]


Stih na asfaltu

Da mi je još jedared proći Ilicom...
Pa da bećarac našvrljam ćirilicom...
Teško da bi drugi mogli rešiti taj hijeroglif,
Al bi Neko znao da sam tu...
Cipelice jedne bele zastale bi i prevele
Stih na asfaltu...

Jednom ću u baladu da se prerušim...
U refren što se Tamo još zapevuši...
Pa da minem Starom Vlaškom...
Da joj kosu sklonim daškom...
I za uglom hitro zamaknem...
Da pred nosom strašnog Bana, kao senka Petra Pana
Kapu namaknem...

Preko krova i mansarde, ošamućen daljinama...
Da ostavim struk lavande među njenim haljinama...

Lagano se bore nanose... Malo šta je još po starom...
Al okice moje šokice mađijaju istim žarom...

Ladica đinđuva po nebu prosuta...
U jesen vetar primi miris Bosuta...
Isprva mi nije ništa al već posle par gemišta
Dopre izdaleka lagan prim...
Praćen tercom suvog lišća s jednog hrasta kraj Belišća,
Stidljivo, sasvim...

Što sam joj kog vraga dao belu ružu samoniklu...
Što li sam je povezao onaj krug na mom biciklu...

Lagano se bore nanose... Malo šta je još po starom...
Al' okice moje šokice mađijaju istim žarom...

[na vrh]


Još jedna pesma o prvoj ljubavi

Tad još nisam ništa znao, i još nisam verovao
Da na svetu tuge ima?
Jedino mi važno bilo da postanem levo krilo
Il' centarfor, školskog tima?

Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo,
To su njene oči bile...
Imala je kose plave, i u njima (na vrh glave),
Belu mašnicu od svile...

Prva je ljubav došla tiho... Nezvana... Sama...
Za sva vremena skrila se tu negde... Duboko u nama...

Kad je prošlo đačko vreme... Padeži... I teoreme...
I stripovi ispod klupe...
Nije više bila klinka... Počela je da se šminka...
I da želi stvari skupe...

Tako mi je svakog dana bivala sve više strana...
Slutio sam šta nas čeka...
Pa sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem...
Postala mi je daleka...

Prva je ljubav došla tiho... Nezvana... Sama...
Za sva vremena skrila se tu negde... Duboko u nama...

Danas je na sedmom nebu (kažu mi da čeka bebu?)...
Našla je sigurnost... Sreću... Dom...
Ima muža, inžinjera, pred kojim je karijera...
I mesto u Društvu Visokom...

Ja još kradem dane bogu. ..Ja još umem, ja još mogu
Da sam sebi stvorim neki mir...
Još sam sretan što postojim... Pišem pesme... Zvezde brojim...
Još sam onaj isti vetropir...

Prva je ljubav došla tiho... Nezvana... Sama...
Za sva vremena skrila se tu negde... Duboko u nama...

[na vrh]


Jednom su sadili lipu...

Jednom su sadili lipu,
Stari Nestorov, gospon Čeda i još jedan...
Bio sam nov u tom stripu,
Komšijin mali kog su pustili da gleda...

Stari Nestorov, potpalivši korov, tad reče mi:
Ti si mlad... Ti ćeš dospeti za taj hlad...

Jednom sam voleo zbilja...
Mislim na Ljubav Pravu, šašavu i silnu...
Vozio hiljadu milja...
Ko onaj ružni Francuz u prelepom filmu...

Vukle me šine pod točak mašine
Al' ona me spasila... Sve je druge ugasila...

Da, sve to dođe na svoje...
Odavno pravila znam:
Samo tuge se broje...
Da, opet tornjevi tuku na svetog Luku...
Jesen je kriva...
Uvek me rasturi siva...

Jednom je prošla kraj mene...
Sa tipom kog sam znao taman da se javim...
Skrila je pogled na vreme...
No, sasvim dovoljno za blues u mojoj glavi...

Bezvezno "zdravo"... I klimanje glavom...
I sve što već sleduje... Neka lutko... U redu je...

Da, sve to dođe na svoje...

Jednom su palili lišće
Sa one lipe... Dim je lebdeo do neba
Na kom su, nema ih više,
Stari Nestorov, gospon Čeda i još jedan...

Ko nije drvo razumeo prvo
Pa tek onda sadio,
Taj nije ništa uradio...
I shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad...

[na vrh]


Namćor

Ne volem... Nikog, lutko... Takva mi je narav...
Kao odžak star i garav...
Puno dima je kroz mene prošlo...

Ne volem... Ujne, strine, šogore, komšiluk...
Nataknem ih na čiviluk...
Od njih ništa dobro nije došlo...

Ne volem... Semenkare... Cigane trubače...
Burek... Ulične pišače...
Nek mi moju lepu varoš vrate...

Ne volem... Džipadžije... Dizel... Butikaše...
Restoteke... Tamburaše...
Svaku pesmu bar za strofu skrate...
Mater im...

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu "na lakat"...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim četir konja besna...
Da ih u oblak upregnem...
Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem...

Ne volem... Kad mi gaće uđu... Di već uđu...
Te što brinu brigu tuđu...
Košticu u štrudli od višanja...

Ne volem... Zatucane... Gratis... Kravataše...
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja...

Ne volem... Krvoločne pse i gospodare...
Nađubrene trotoare...
Maskirne kad navale na pendžer...

Ne volem... Lopuže što voze tuđa kola...
Znaju azbuku do pola...
Miču usnama dok sriču pendžer...
(nji' se malko gadim, pravo da ti kažem...)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim čamac na dva vesla...
I onaj šešir rogozan...
Pa tebe di nas niko ne zna odvozam...

Ne volem šizove i nervne bolesnike...
Pre ih puštali za vikend...
Sad ih puste pravo pred kamere...

Ne volem... Sve te lezibejke, da prostite...
Proročice... Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...

Ne volem... Teget girtlu na teget mantilu...
Šestu ličku... Sedmu silu...
Opa-cupa preko Okučana...

Ne volem... Izbore... Televizor... Plakate...
Dosta, ako boga znate...
Ludnica je kanda otključana širom ostala...
(provert'e, molim vas?)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim adicu od peska...
Na njoj šumarak nakrivljen...
Da tebe di nas niko ne zna sakrijem...

Ne volem... Uzdržane... Trezvene...
Pa džoging... Takve najpre trefi šloging...
Al ni krkanje mi nije blisko...

Ne volem... Što odasvud samo čuješ daj mi!
Il' se prosi il' se zajmi...
Jebo te, ja nikad nisam isko?

Ne volem... Štreberčine... Večne odlikaše...
Crne rolke i sektaše...
Ne padam na Tibet... Ili Burmu...

Ne volem... Škrtariju... Intelektualce...
Koji važno vrte palce...
Kupiš ih za špricer i kavurmu...
(koju ja lično ne volem...)

Al tebe volem to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Napuklo srce na dve pole...
Ljubav je teret pregolem...
Baš ni to što tol'ko volem... Ne volem...

[na vrh]


Noć kad je Tisa nadošla

Spalio je juli seno
A Tisa nezapamćeno opala
I otkrila sprud kraj šlepa
Ko stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio lađar
Polu Rumun, polu Mađar, besni ker
Prema meni nikad zao
Nekako je znao da mu volim kćer

Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla stidljivo,
Plavim koncem na gaćice i pod karner spavaćice
Jedva vidljivo
Skrila čamac mlada trska
Koju možeš sa dva prsta poviti
Molila se Bogu Suše
Da što duže ne da im otploviti

Tu noć je Tisa nadošla
A na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća
Pa ipak, nije nesreća što me se ona ne seća
Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam

Nastavila voda rasti
Nije htela naglas kasti, a znala je
Drugo jutro sve po starom
Al' nikad da s lađe garov zalaje
Zaklela me da je čekam
Da će me se cela veka sećati
Na promaji žar malakše...
Ima l' išta lakše neg' obećati?

Noć kad je Tisa nadošla...
Na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća
Nije nesreća što me se ona ne seća
Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam

[na vrh]


Olelole

Olelole...
Obuci heklane sokne...
One sa štrafticom, pače...
Da lakše odrede dokle su ti alapače
Ole...
Razigraj nožice brze...
Nosićem do neba dopri...
Nije ni čudo što nas mrze...
Kad smo tako dobri...

Ole, veče se kinđuri zlatom...
I ponoć navlači frak...
Ma, neka pukne Banatom...
Ko ljubav krije...
Ole, moja si pokretna fešta...
Moj tajni prolaz kroz mrak...
I sve bi bilo koješta da tebe nije...

Olelole...
Bolje da tamburu spalim...
Ko one vikinške lađe...
Pustim niz reku pa žalim...
Nek je đavo nađe...
Slušaj samo...
Nameće šljam ritam marša...
Klanjaju lude ko đeram...
Zavija hor s puno falša...
Ja po svome teram...

Ole, uvek mi pokisne kresta kad neptun uđe u Rak...
Vodi me na luda mesta...
Gde ritam bije...
Ole, moja si pokretna fešta...
Moj tajni prolaz kroz mrak...
I sve bi bilo koješta da tebe nije...

Olelole...
Navikso mesec medaljon...
Al nešto srdito motri...
Postrojen zvezda bataljom...
Fališ na toj smotri...
Opa?...
Briga te, ti gnjaviš jastuk...
Pogled se napola slama...
Spremaš se na bezobrazluk...
O, budi bože s nama...

Ole, gde si to sakrila mladež...
U nedra zapao mak...
Na tom se bregu, da znadeš, moj barjak vije...
Ole, moja si pokretna fešta...
Moj tajni prolaz kroz mrak...
I sve bi bilo koješta da tebe nije...

[na vrh]


Pile moje, kako stvari stoje...

Pile moje, ma kako stvari stoje,
vreme radi za nas...
I baš se mislim što bi zalud kisli
kad bi mogli ostati kod vas?

Kiša pada, gde bi išli sada?
Crni oblaci iznad grada...
Šta je tu je... Sakrijmo se od oluje.

Srce lupa kao vojni bubanj...
To je opasan znak...
Imam krizu, i uvek kad ste blizu
pada mi na oči mrkli mrak...

Sad bi, možda, ploča dobro došla,
neka muzika davno prošla,
Majkl Breker ili neki sličan šmeker?

Otkad vas znam,
stare slike mi imaju novi ram...
Otkad vas znam,
neke obične stvari mi bolje zvuče...
Bio sam sam...
Kao niko na svetu koliko znam?
Bio sam sam...
Ali sve je to bilo odavno, juče još...

Ove noći mi bi mogli poći u restoran il' bar...
Al' ma gde bili već bi nešto pili...
To je problem, baš u tom je stvar...

Jer što da krijem, gadan sam kad pijem...
Ja se posvađam, pa se bijem...
Zato bolje ostanimo tu nas dvoje...

[na vrh]


Protina kći

Još sam bio sasvim mlad
(neke barske tice sam lovio tad)
kad je došla da se kupa lepa protina kći...

Nije znala gde sam ja
(da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš)...
Preko reke noć je pala... Kao plašt...

Mesec tinja nad vrbakom...
Srebri nebo zveda roj...
I kapi vode, kao biseri...
Koji blistaju svud po njoj...

O, srce ludo... Ludi sni...
(već se moji drugovi momčili svi)
Ja sam hteo samo jednu...
Lepu protinu kći...

Čudnom pesmom zvoni drum...
Te su zime i svatovi došli po nju...
Izdaleka... Neki svet... Za mene tuđ...

Baš sam prošao sokakom...
Padao je prvi sneg...
I još ponekad zazvone praporci...
Što je odnose... Ko zna gde?

Da se ženim? Imam kad...
(ja sam, eto, ostao momak do sad)
Nikad više nisam sreo lepu protinu kći...

Jedan život... Miran... Tih...
Nekad bacim kartu il napišem stih...
Stvari teku... Ja se držim izvan njih...

I ljubim dobre... Ljubim lake...
Neke prave, a neke ne...
I sve su vile... Sve su kraljice...
I sve su nevažne naspram nje...

[na vrh]


Za treću smenu

Vidiš li gde sam to sad, u kom sam dobu?
Čudne mi tice, da znaš, snovima jezde...
Jer, još sam suviše mlad da mislim o grobu...
A već sam suviše star da brojim zvezde...

Čuješ tišinu, taj zvuk? Prolazi vreme...
Zuji i preti kroz noć... Drhti k'o kobra...
Nemoj da načinješ sad neke ozbiljne teme...
Dođi... I skupi se tu... I budi dobra...

Pa naspi još jednu...
Za večite krivce... Za balansere...
Ne boj se, imam ja priličan cug...
Naspi još jednu...
Za umorne livce... Za proletere...
Večeras treća smena vraća tuđi dug...

Skoro će svanuti dan... Još jedan praznik...
Znam, svi su ti plavi k'o san... Svi su ti isti...
Budiš se retko u šest... Samo po kazni?
Kad moraš negde na put... Ili na ispit...

Daj, naspi još jednu...

Ponekad tragam i ja za zlatnim runom...
Možda ću sanjati dim, vatru i čelik?
Al... Nisi ti kriva za to... Ma, volim te puno...
Ajde, sad, daj mi pred san jedan poljubac velik...

I naspi još jednu...

[na vrh]


Ostaje mi to što se volimo

Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu...
Ko u ruskom romanu... Tačno tako...
Ima ženu i sina... I podrum pun vina...
I sve mu je ravno...

U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe,
samo onda, uglavnom, kad nešto slavi...
Al on ne pita puno... Pruži ruku i kaže:
Nisi bio odavno...

I sećamo se dana kad smo još bili divlji ko jeleni hitri...
I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri...

Pitam ga dal zna da si... Otišla... Da si otišla?
Pa, dabome, kaže on, imala je drugog, znaš?
Pitam ga dal zna da se volimo, da se još volimo?
Blago tebi, gunđa on, nekad si ko dete baš...

Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto...
Vidi nebo i zemlju... Ma, ima pravo...
Ja sam prokleti pesnik... Koji stoji na kiši...
Koji laže i voli...

Mada smo učili istu grubu životnu školu,
mi smo katkad daleki... Al to je ljudski...
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
kom se potajno moli...

I sećamo se dana kad smo bežali vetru ko besni čilaši...
I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj čaši...

Pitam ga šta sad, kad si otišla? kad si otišla?
Vrlo važno, kaže on, pa ima tolko sličnih njoj...
Pitam ga dal zna da se volimo? Da se još volimo?
O, koješta, gunđa on, dodaj bokal, stari moj...

Moj drug iz detinjstva se oženio zelen...
Al je imao sreće... Ja vidiš nisam...
Ja sam ljubio razne... Neke potpuno prazne...
Neke potpuno strane...

I sve mi se čini da ne postoji način
da mu objasnim tebe... Jedinu pravu...
Zato topim u vinu čitav svet, jer u čašu
može svašta da stane...

Pa brže vraćam priču na detinjstvo i na ždrepce znojavih sapi...
I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj kapi...

Pitam ga dal zna da je nevažno što si otišla?
Ajd, u redu, kaže on, i šta ti sada ostaje?
Pa... Ostaje mi to što se volimo... Što se još volimo?
O, dal zbog vina, gunđa on, al ovo smešno postaje...

[na vrh]