•   Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu (1979)

•   Odlazi cirkus (1980)

•   Pub (1982)

•   Celovečernji the Kid (1983)

•   003 (1985)

•   Bezdan (1986)

•   U tvojim molitvama (Balade) (1987)

•   Panta Rei (1988)

•   Tri posleratna druga (1989)

•   Marim ja (1991)

•   Jedan od onih života (1993)

•   Naposletku (1996)

•   Devedesete (2000)

•   Dnevnik starog momka (2001)

•   Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002)

•   Rani mraz (2004)


•   U razdeljak te ljubim (1977)

•   Oprosti mi Katrin (1978)

•   Kristifore crni sine (1978)

•   Računajte na nas (1978)

•   Ljubio sam snašu na salašu (1978)

•   Panonski mornar (1979)

•   Prvi januar (1979)

•   Marina (1980)

•   Priča o Vasi Ladačkom (1980)

•   Tri put sam video Tita (1981)

•   Hej čarobnjaci, svi su vam đaci (1982)

•   Poluuspavanka (1987)


•   Rariteti

index

 





 

 

 

   
Home
O nama
O njemu
Mi o njemu
Oni o njemu
Najave koncerata
Izvještaji i slike
Tekstovi pjesama
Multimedija
Galerija koncerata
Portret mog života
Arhiva novosti
bend Remorker
Linkovi
Forum
Pišite nam

Remorkeri na Facebooku

site map

by Remorkeri. All rights reserved. Optimized for 1024x768. Design by Vivo Somnia. Powered by Plus hosting.

Rariteti

  1. Budimpeštanski sneg
  2. Košarkašima
  3. Kadinjača
  4. Vojnici
  5. Samo je još mesec pun
  6. Kad je tuga, treba da se cuga
  7. Ja je ljubim - ona podriguje
  8. Dinastija
  9. Novi Sad
  10. Gledam Banat, Srem i Bačku s' Varadina
  11. Jeb'o nas ko nas sastavi
  12. Gusle
  13. Da ti je BMW
  14. Sloboda-ne
  15. Slabo divanim hrvatski
  16. Dolazi cirkus
  17. 7/8
  18. Ringišpil - ratna verzija
  19. Uvek ista stvar (Ja sam u Zagrebu)
  20. Mi smo još uvek zemljaci
  21. Prva ljubezen
  22. Dobro veče, Zagrebe
  23. Reporter
  24. Monika
  25. O, jebo ga bog
  26. Opatica
  27. Život je jednosmerna cesta
  28. Dobro veče, moj Beograde
  29. Gde baš sada da se zaljubim
  30. Ljubio sam snašu na salašu (SNP NS 91.)
  31. Ljubio sam snašu na salašu (S.C. 1992./93.)
  32. Ljubio sam snašu na salašu (verzija iz radio emisije)
  33. Majstor i šampita
  34. Mačke sivanke
  35. Mesec dana
  36. Neki dobri dani dolaze
  37. Novi Sad na kraju veka
  38. Prodane duše
  39. Provincijalka (Budva '99)
  40. U ljevicu te ljubim
  41. Šanko
  42. Stric
  43. Pokaži svima da vrediš
  44. Bećarac (Đole, Neda Ukraden i Lepa Brena)
  45. Bećarac (iz emisije "Muzički tobogan")
  46. Bećarac (Đole i Bane iz "Garavog sokaka")
  47. Top Gan tobogan
  48. Mali papagajci
  49. Duplo zaljubljen
  50. Tri vrške u Vukovaru
  51. Im'o sam strašnog druga
  52. Sevdalinka (studijska verzija No.2)
  53. Sevdalinka (S.C. 11.01.99.)
  54. Plava Balada (studijska verzija No.2)
  55. Plava Balada (S.C. 11.01.99. - dodatna strofa)
  56. Neki novi klinci (S.C. 16.01.97. - protestna strofa)
  57. Onaj ludi Šerbedžijin sin
  58. Odjebi JNA...
  59. Beograd
  60. Otkud muva
  61. Koliki su Marsovci
  62. Ni nedelje nisu ono što su bile
  63. Pesma Arsenu
  64. Pop Ćira i pop Spira
  65. Trst
  66. Badnje veče - Slo
  67. Bezdan - Slo
  68. Provincijalka - završni stihovi
  69. Ljubio sam snašu na salašu (20 minutna verzija)

NAPOMENA: ako u nekom tekstu naletite na  ???  to znači da nam je taj dio pjesme/stiha/riječi nepoznat, pa ukoliko imate saznanja kako pravilno popuniti te rupe, javite nam se.


Budimpeštanski sneg

(Nova Gradiška 1980. - napisana februara 1978.)

Da l' se bar ponekad seti?
Plašim se da ne?
K'o u nekoj opereti zbilo se to sve:
Violinist, tužni pajac,
Lepa žena
I tokajac
A kulise - zavejani grad...

Vodila me kud je htela,
Bio sam njen gost:
Verešmarti,
Citadela,
I Lančani most.
Zavejani Trg Heroja, gde poželeh da je moja,
I da uvek bude kao tad'.

Iz daleka zvonio je
neki cimbal star.
Molila me da joj pišem
jednom bar.
Svitalo je jutro snežno.
Budilo se sve...
Ljubila me nežno,
k'o nijedna pre.

Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag,
zavejanom ulicom
Sent Haromšag.
Plašila me slutnja neka,
znao sam od pre:
sve izgleda izdaleka
drukčije.

Često srce jače bije
kad se setim nje.
Sve Listove rapsodije
bude stare sne.
Želeo bih znati gde je,
Da l'se seti sneg kad veje,
Il' je neko drugi ljubi tad?

[na vrh]


Košarkašima

Da mi je jedan mali vasionski brod
bar dva tri dana da se poslužim njim
da malo procunjam kroz nebeski svod
da nađem protivnika za Plavi Tim

U ovom Svetu oni vode glavnu reč
i ne znam s' kim bi mogli igrati još.
Predlažem, da bi bio ravnopravan meč,
treba da pucaju na blindirani koš

Ćute Brazilci, Italijani
Amerikanci - negde po strani
Ćute i uče, ko pravi đaci
lekciju drže svetski prvaci

Žar Muhamedov reče Edešku:
"Ti momci stvarno nemaju grešku"
A sve to sluša trener Kongraškin
"Ja ih se deset godina plašim"

Bar četvrt metra da sam porastao još
između koševa i ja bih bio car.
Ovako pogled jedva ubacim u koš...
A loptu ? To je sasvim iluzorna stvar.

[na vrh]


Kadinjača

(početkom osamdesetih, povodom proslave godišnjice bitke na Kadinjači.)

Pevam ovu pesmu i ja sam deo nje
Živim ovaj život kao vedar san
Gledam plavo nebo iznad Kadinjače
Mislim kako je lepo biti slobodan

Pao je bataljon al' u isti tren
Vinula se ptica slobode u let
Jedan beli golub je leteo sam
Njegova su krila zadivila svet
Pretile mu grabljive kandže i sneg
Pretili mu naleti vetrova zlih
Ipak nad Kadinjačom kroz zimski dan
Leteo je slobodan sam protiv svih

Prolaze dani i sve smo dalji od rata
Iz nekog semena tek sad plodovi zru
Nad Jugoslavijom lete slobodna jata
Zbog jednog goluba što se rodio tu

Pao je bataljon...

bio je rat...
bilo je vreme heroja...

(Muzika je kao u pesmi "Prvi januar")

[na vrh]


Vojnici

(iz serije i filma "Vojnici")

Kad sam kretao u vojsku ja,
Moj deda reče: "Tek si sada muškarac!"
I tutnu mi hiljadu-dve onako za džeparac.
A otac reče zvaničan sav:
"To velika je čast sine svakom!"
A mama je ispekla pile i kiflice sa makom.
Brzo u stroj, ne pričaj tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili časovi mili,
Časna reč.
Ostav...

Početak beše prilično loš,
Jer nisam bio suviše spretan,
Al' shvatio sam brzo šta je ko
desetar il' kapetan.

A četa nam je bila ko grom,
Žestoki momci, družina sjajna,
Drugari nas oko... Ne smem broj, jer to je vojna tajna!

Brzo u stroj, ne pričaj tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili časovi mili,
Časna reč.
Ostav...

I danas kada mislim o tom',
Ja žalim što bar ponekad nema
Marširanja, straže i svih onih šala ispod šlema.

Jer mi smo život živeli lep,
Mi vitezovi čarobnog carstva,
O baš mi nedostaje svet tog beskrajnog drugarstva.

Brzo u stroj, ne pričaj tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili časovi mili,
Časna reč. Ostav...

[na vrh]


Samo je još mesec pun

iz emisije "Panonski mornar"

Došao raspust, blago meni,
Škola se ljulja kao brod,
A odrasli su raspušteni
Već duži period...

Neki su pričali do juče:
Život je škola... leba ti?
Pustite decu neka uče,
Njima će trebati...

Uprava našeg kluba moćna
U njoj su važni drugovi
Lakše se muva i namešta
Lakše se vrate dugovi

Uprava našeg kluba vešta
Poštenom svetu od njih zor
Motre k'o straža danonoćna
Da se ne umeša spor...

Žena je tu da klima glavom,
Da kuva, i da se uštine,
De će sad one, s kojim pravom
Na vrata skupštine?

Muškarci vladaju, to znamo,
Tako je još od onog Adama,
A ravnopravnost važi samo
Na barikadama...

Znam jednog s' lošom krvnom slikom,
Taj ima sreće, blago meni,
Stalno se bavi politikom
A ne crveni...

Stvar je, da bude jasno svima,
U objektivnoj kritici
Čestitog sveta, dakle, ima
I u politici.

???

...teram za radni narod naš,
Ponekad mislim da boga ima,
Al ne preterujem baš...

Neki se kunu da su čuli,
Da će se malo pomaći,
Al već smo odavno na nuli,
Tu smo već domaći..

refren:
Samo da dočekam Jun,
Sve je drugo pod razno,
Samo je još mesec pun,
Sve je ostalo prazno...
Samo da dočekam leto,
Sve mirno i ćutke,
Samo je još mjesec pun,
Na trenutke...(s vremena na vreme...)

[na vrh]


Kad je tuga, treba da se cuga

Život nije uvek bog zna šta
al' za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da
parče neba, parče leba
i najviše sna

A kad sam tužan
da bi mi bilo fino
ja često sam taj džumbus
potopim u vino

Dajte mi vino,
vino nek se toči,
dok traju dani,
a naročito noći
jer tu je tuga ta moja stara druga
a kad je tuga onda treba da se cuga

Dešava se da izgubim sve:
ženu koju volim,
neke dobre drugove.
Zaboravljavam sve
i praštam davne dugove,
sve svoje boli ja lečim znanim lekom:
rumenim vinom, ta neću valjda mlekom?

[na vrh]


Ja je ljubim - ona podriguje

Spušta se, spušta noć...
glupo bi bilo da se diže!
Piće poručujem,
Čaša za čašom za sto stiže.
Al' mi smo barem znanci stalni,
ugostitelju samostalni,
sviraj svirče, da se setim Nje!

Ja je ljubim, a ona podriguje.
Za moju ljubav neće ni da čuje.
Ja je ljubim, a ona štuca,
a za njom mi srce puca

Joooooooj...

Oče, majko, brate, sestro,
jedan moj rođak - ne znate ga vi...
ovu dvojicu prvi put vidim...
Božović...
otkud Božović? (pokazuje srednji prst) liči, liči...
Najvažnije:
i jaraneeeeeee
moooo...(olabavi malo, saug!)...oooooj!

[na vrh]


Dinastija

(obrada Bože Puba)

Ovo je priča koju vrlo retko pričam
To je priča o tipu zvanom Blejk
Jedni ga hvale, drugi žale, al' svi zure k'o budale
Ponedeljkom u devet i dvae's pet

Odavde pa sve do Velike Gorice na jug
Svud se gleda taj čovek, milioner i drug
I kažu "taj može da otplati naš dug"
I svi se slažu da vam danas treba jedan dasa kao Blejk

Negde je im'o imanje, oko kuće više-manje
Tek da posadi paradajz i luk
Tu negde kao onaj salaš o kom peva Djoka Balaš
Da ugosti šest meseci pešadijski puk

Al ga pratio maler ceo božji vek
Kad si baksuz, moj bato, tu ne postoji lek
Sreću ne kupuje lova nit' barirani ček
I nadrlj'o je kao žuti s više strana ovaj isti Blejk

Pa kaže:
Džaba vam novci, moji sinovci
Džaba što dolar stoji bolje
I travnjak na štrafte i izvori nafte
Kada ste svi karakterne drolje, a-ha

Aleksis je kurva, izvinte me što psujem,
Jer ja samo pričam i mestimično pljujem
I ako nas laže režiser i ja lažem vas

Tu priču zna svatko, bar par epizoda
Američka frka je postala moda
I buržuj se krije i čući u svakom od nas
I čeka pravi čas

Blejk ima ćerku zvanu Felon, jedan ženski Alen Delon
Mali monstrum koji radi što mu ćef
Njoj je Kolbi zvan Cecil, pokojni gangster i imbecil
Utrapio svog sinovca po imenu Džef

Felon je partija bila, još se priča o tom
Tamburaši u transu, oko bakšiša lom
Još se ne zna konkretno tko je ispao som
Al navuk'o je damu sve u 16 čak i dripac zvani Džef

Sad se pojavio Adam, neki sin od 'ko zna kada
Taj će džukac da pobrka ceo film
Ta je baraba čudna zverka koja sestru nesto merka
A ni mama nije sigurna sasvim

Al' tu je zato Stiven, lepi antički kip
Koji ne zna da l' više voli zrno il' klip
Jedan, kako bi rekli, vrlo nazadan tip
I svi se slažu da je svakim danom više takvih kao Stiv

Refren...

Lepa drugarica Kristl nije imala tri čiste
Pa je ljosnula sa konja, bože moj
Pravo u ruke psihijatra lepog kao Frenk Sinatra
Koji je želeo da doktorira na njoj

A ona teta Aleksis, džubre jedno, moj broj
Kolbi kašiku baci i sve ostavi njoj
Ona ima svoj sistem zvan "bubreg i loj"
I valjda vam je jasno da je ta Aleksis naše gore list

A Blejka dalje tera maler, sad mu stig'o ženin švaler
Blejk bi s njim da igra tenis jedan set
Ma ajde čiča, kakav tenis, bolje pazi na svoj p... ovaj, život
Tvoje srce nije džambo džet

O to je serija i po', još se priča o njoj
Kibiceri u transu, ispred ekrana boj
Epizoda još ima da ne spominjem broj
I siguran je na ekranu kao TV dnevnik čiča Blejk

[na vrh]


Novi Sad

(Srpsko Narodno Pozorište NS, 26.06.91.)

Sokakom Zlatne Grede
k’o mačor sumrak prede
Ljulja se nad kanalom klisanski bus
Tvrđava pušta mesec kao zmaja
nad Varadinom
Aveti tera sa trga Miletić večito prgav

Salajka drema brale, krovovi lule pale
Liman uz Dunav teče, dobar su par
Kroz senku bloka pristižu dečaci
Detelinarci
Dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep

Novi Sad, podseti se, da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone
Novi Sad, još zablista ponekad
kad šest raznih crkava uglas zazvone

Dobro veče Novi Sade moj
Ono što je ostalo ... Dobro veče, deco.
U raznim gradovima sam govorio "Dobro veče, zemljaci"
...Dobro veče, moji.

Bio sam, kud sve nisam, više ni ne znam 'di sam
vid’o sam sve koješta, bedu i sjaj
Varoši ima, što da grešim dušu,
boljih i lepših
al’ samo jedna je, shvaćaš,
varoš u koju se vraćaš.

[na vrh]


Gledam Banat, Srem i Bačku s' Varadina

(Srpsko Narodno Pozorište NS, 26.06.91.)

Gledam Banat, Srem i Bačku s' Varadina,
Gledam tako a u duši lom.
Tu je nekad kažu bila Vojvodina,
Al' nas jogurt tresnuo ko grom.

Rođeni sam autonomaš ko drug Krunić,
Al je bolje da se pravim lud.
I da drhtim na kraj bašče kao kunić
Zbog Šipaca nasukan na sprud.

Mog šora nema i na znam šta da radim
Drug Mihalj kaže da nov ustav nije loš.
I sve je manje mojih zemljoša u vladi
I teško da je neki preostao još.

Život mi je gorak kao biter lemon,
Ćutke punim vrećicu bez dna.
Na nesreću TV dnevnik kao demon,
Vodi me u vode ružnog sna.

O di baš mene da snađe to što jeste,
Ovo je priča i za suze i za smeh,
Poneki pet'o možda ostane bez kreste,
Ali bez jaja to je izuzetan peh.

[na vrh]


Jeb'o nas ko nas sastavi

(Sava Centar 91., Srpsko Narodno Pozorište NS, 26.06.91.)

Laku noć braćo Janezi
Shvatam vas, sve su to geni
Mame vas habsburški kavezi
Neko je rođen da šeni

Malo ste plebiscirali
Pre tog ste puno rovarili
Tovariši, dugo ste svirali
Dok se niste natovarili

'Ajte vi, braćo Slovenci,
Nemojte s tim da se šalite
Samo vas čekaju Nemci
Samo im vi još falite

Kvarni ste, jadna vam majka,
Nismo iz istog filma
I dečki iz trećeg rajha
Za vas su GG firma

Ne kunem, ne kunem i ne pretim
Sve ovo smatrajte šalom
Ja neću da vas se setim
Ni kad budem gledao slalom

Na nama svako učari
I vi ste tako odlučili
Laku noć braćo smučari
Dobro ste mi se smučili

Želim vam mir i spokojstvo
I slavu vašoj zastavi
Bilo je zadovoljstvo
Jeb'o nas ko nas sastavi

[na vrh]


Gusle

(Sava Centar, 09.01.93.)

Bože mili, čuda velikoga
Kad se ščaše po zemlji Srbiji
U Srbiji zemlji da promeni
od dahije do demokratije

Pohitala na izbore raja
nema raja za promene jaja

Redom glasa za čestitog knjaza
Kad to začu naš čestiti knjaze
Zapenio, što se ono kaže,
Vabi Ljubu odi bliže mužu
U punđu joj aranžiro ružu
Eto mila sad svi ovi odu
Još da mi je sjebati vojvodu

Hoj oj oj Hoj oj oj

[na vrh]


Da ti je BMW

(Sava Centar, 09.01.93.)

Ciganka mi gledala u dlan,
Al' ne vide tebe Slavice,
Ništa mi na dlanu ne vide,
Eh! Što ne skidoh rukavice!

Dušu si mi moju ranila,
Mog si oka bila zenica,
al' čim je onaj dotero BMW,
polegla si kao pšenica!

O, da ti jebemve, i ostalo sve,
za mnom ti si kasala, ali čim si stasala
za drugog si glasala...
Da ti jebemve, moja Slavice,
Sa mnom si se družila, dok te ljubav služila.
Drugog si zaokružila!
Ma da ti jebemve!

[na vrh]


Sloboda-ne

(koncertna verzija - Sava Centar 92./93.)

Znam, ovo sve sam trebo reći i pre,
Al' 'tica trpi dok je bar metar neba.
Nisam hteo da se mešam,
Ispašću, ko velim, smešan,
Smešnih imamo i više neg' što treba.

Na tamburu sam metio ključ,
Do zadnje epizode ovog ružnog sna,
Odroni se srca komad,
Nisam pevo od onomad.
Pitaj kad ću?
Bog sveti zna...

Gledam skupštinu il' šta je to već.
Bife "Proleće" u Petrovac na Mlavi.
Ej, gledam one tužne kese,
Di baš meni da se dese
Da mi takve glave delaju o glavi?

A u mutnoj reki topi se brod,
U džepu pesak a u usima voda.
Kad već pričamo o tome,
Što ja braćo s njima tonem,
Ja sam putnik s jednog sasvim drugog broda.

A TV Dnevnik, ko kormilo, okreću spodobe
Vrlo podobne.
Sve će se, kažu, srediti,
Istina će pobediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!
I ja ponekad popušim,
al' zbog tog zemlju ne srušim.
Slobodane!
Veliš: što da ne?
Tebi su mase odane,
Ko sluša duše prodane?
Kao ja.

Kažu da je nekad carovo um.
Gde je tu bajku samo iskopao DEPOS?
Joj, ispadoše akademci,
veći zlotvori neg Nemci,
Nisu ljudi stigli kasti fala lepo.
(jesil' gledo?)

Al' tek zbog studenata mi je napuk'o film,
E, reko, sad će valjda ovaj sa trešnje sići.
Kad "Malo morgen", reče Boban,
Doktor nauka il čoban,
"Vi ste samo mali glasački listići".

A TV Dnevnik, oduševljen time je doneo
Kraći rezime:
Da treba pravdu slediti,
Istina će pobediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!
Deca u mestu putuju,
Mladost na tačke kupuju.
Slobodane!

Veliš, što da ne? (Razumem te)
Tebi su mase odane,
Ko sluša duše prodane,
Kao ja.

Amer merači na Mesecu plac,
Rock'n'roll se čuje s tavana Kremlja.
A od mene ištu vize,
Da l' sam besan, da l' ja grizem?
Pardon, da l' je ovo kasarna il' zemlja?

Znam tu mora biti još neki put. (osim preko Segedina)
Zar se do mira uvek putuje ratom?
Čuvajući dostojanstvo,
Primaklo se inostranstvo,
Inostranstvo nam je bukvalno, za vratom.

Uz TV Dnevnik je sve više gnevnih, a sve manje
Vernika Dnevnika.
"Istina će pobediti",
Znam, tek ćeš se ondak jediti.

Slobodane!
Sloboda-ne!
Nemoj nas više braniti, brate
Brigom ćeš nas sa'raniti.
Slobodane!
Veliš, što da ne?
Tebi su mase odane,
Ko sluša duše prodane?
Kao ja.

[na vrh]


Slabo divanim hrvatski

Slabo divanim hrvatski, dvije tri riječi, a i to s' greškom.
Tečno govorim rukama i perfektno se služim smješkom.
Ali hrvatski ne umem, daj, nauči me, kruha ti!
Nisam mog'o da pomislim da će se stvar zakuhati.

Tvoje oči mastiljave, crne zrele višnje španske,
tvoje usne sladunjave, kao rizling od berbe lanjske,
suva trava sva šuškava, kao šipon na nevesti,
ali džabe pripovedam kada ne umem prevesti.

Ma, 'di ćeš naći boljeg momka za te pare?
Ne budi smešna draga ti,
možeš do veka tragati,
al' nećeš naći nikog, tako mi gitare,
ko će te više voleti
i ko će lepše lagati.

Slabo poznajem Varaždin, ali stignem do tvoje kuće.
Tiho zazveckam šibicom, sve se ponadam: možda čućes.
Ali pendžeri miruju, a te firange čipkane
samo vatru potpiruju tvojom rukicom pipkane.

Ma 'di ćeš naći boljeg momka za te novce?
Da ste mi sretni on i ti,
ja ću se o'ma' skloniti,
al' me na svilen gajtan veži kao zvonce
i samo cimni kad poželiš
- ja ću ti zazvoniti.

Slabo divanim hrvatski, dvije tri riječi, a i to mani.
Učio sam iz čitanke, al' sam ost'o na osmoj strani.
Babe su me začarale perom iz krila selice,
ali ti ćeš me rešiti moja medena 'ćelice.

Sad treba prevesti ovo

Mjesec se sakrio iza oblaka,
zasad znam, samo dvije zvijezde su na nebu,
kao tvoje oči,
kao biser rose...
na cvijetu što se zove
kako se zove djurdjevak na hrvatskom?
Djuuurdjevak?
Onda dobro, onda to.

[na vrh]


Dolazi cirkus

(Sava Centar 16.01.99.)

Dolazi cirkus u vaš grad sve mi se čini
I nešto mislim možda nije u pravi čas
Jer videh onomad pravi cirkus na tribini
A to su gospodo veći klovnovi od nas.

Dolazi praznik u vaš grad sa punom vrećom
Ispod te jelke mi smo tek maleni dar
Beograd šeta u pravcu Sveta - nek je sa srećom
Vihori mladosti su pirnuli u žar.

Gospodo draga što se našeg programa tiče
Neće tu biti klepetuša
Ruku na srce, sve moje priče - liče
Posebno onom ko ih uopšte ne sluša.

Ma, biće isto k'o uvek kažu neki
Ma biće isto k'o lane kažu svi
A svaki svirač bi prist'o
Da barem jednom može isto što i mi.

Ma, biće isto ko lane kažu mnogi
O kamo sreće da bude kažem ja
I što se tiče mene lično
Ako neko ume slično
Nek istupi i nek pokaže šta zna.

A mi smo isti umorni komedijaši
Evo, taj vitez za klavirom nekad beše paž
Reč je, dakako, ovde o profesoru Saši
Kome već sledi ručni časovnik za staž.

Pa, Aleksandar strog kao džandar sa bas gitarom
Odbornik friški - nismo džaba učili faks.
Pa Kovač Jozef - nastupa na edj, ketu, harom (1,2,3 - mađarski)
Drž' te se gospoje kad dune stari saks.

Bezuha Dušan svud' rado slušan naš je tamburaš
ritam iz bluza spreda i s guza u mali prst
Al bubnjar - nije važno koji fazon furaš
Petar je idealan: suptilan, a čvrst.

Prijatelj veran, deran - veteran nadzire ritam
Gospodin Petrović sve dileme izbistri
Jeste to su oni i da se ja nešto pitam
U novoj vladi svi bi bili ministri.

I biće isto ...

[na vrh]


7/8

Bude tako nekih dana
što se ko suv list duvana
pri dodiru moga dlana, istrune
I zamuti mi nešto sliku
kane suza u mastiku
odsjaji mi Sunca čašu ispune
I uvek jedna pesma što se ne zna
zaore mi njivu misli kao plug
A grudi postanu mi uske
osetim, k'o divlje guske
t'gu za jug

Svud po Balkanu pala tama
drumovi su u žicama
svaka bašća
granicama špartana
Krijem kompas u prsima
uvek neki prolaz ima
ako brodiš po zvezdanim kartama

Ne vredi,
sve je jasno, to smo šta smo,
nikom više nije do nostalgije.
O, ja nit' delim niti množim
niti se na tuđe ložim
Ja sam samo malo proklet
ne pitaj čime, ma evo ga opet

Piči mi srce sedam osmina
u glavi taman kao od vina
opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome.

Ne da se ova stara mašina
cipela cupka sedam osmina
stihovi klize kao zlatne ribe
moeto libe

Kucao mi vrag na vrata
ratovao sam protiv rata
i silne sam gradove izgubio
Stavili mi kratak lanac
sad sam samo crni stranac
tamo gde sam sanjao i ljubio

Znam, sve je jasno,
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
Ne uzimam nit' sabiram
sam zemljake odabiram
nit sam dužan, nit dugujem
smem li barem da tugujem

Čuvaj mi Bože moje zemljake
još su nam neke reči jednake
još se u istoj strofi čaše lome
milo mome
Smiluj se jednom i na južnjake
čuvaj mi Bože bivše zemljake
Tuku po nama strune kao šibe
moeto libe

[na vrh]


Ringišpil - ratna verzija

("ratna" verzija - Beograd - Trg Republike, april 99.)

Tuku od jutros od 4-5
rešio NATO da promeni svet
nad gradom danima lete iste rakete
poleva NATO al' to mu je zanat
ma sve mi je ravno ko severni Banat
biće rata, ako, isto nam se 'vata.

Trube sirene ko teretni voz
i nigde nikog da pomoli nos
klasika - deder još jednu pesmu
od debelog iz Novog Sada...
Trube sirene al' to im je manir
al' Sremci su srušili leteći tanjir
izeš sliku, F-18 u šljiviku.

O, daj, okreni
Taj ringišpil u mojoj glavi
to ne zna niko, samo ti
bez tebe drveni konjići tužno stoje.
Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni,
i dodaj svetu malo boje
čudo moje.

Veče se klati k'o prezreli klip,
teška vremena, a ja težak tip
Gravitacija začas uzima svoje (o je)
Slab sam ja igrač za subotnje gužve
al' shvatam pomalo te pokretne spužve -
neko pijan lakše život odrobija.

O, daj, okreni
Taj ringišpil u mojoj glavi
to ne zna niko, samo ti
bez tebe drveni konjići tužno stoje.
Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni,
i dodaj svetu malo boje
čudo moje.

Sustajem, odustajem,
pritiska me kao pegla
javi se, pojavi se
dodaj svetu malo vergla.
Nekad si me čudila
o, danas bi mi tako legla
dodaj malo ludila
dodaj svetu malo vergla.

[na vrh]


Uvek ista stvar (Ja sam u Zagrebu)

Uvek ista stvar...Vojne prolaze, ljudi ostaju
Pokupe se logori, kandilo dogori, rovove zaspe mir
I ostaje nekih kojih nema i poneki živi koji nedostaju
Al' mržnjica rominja, sprema se škrinja za sledeći pir

Dobro stojim ja: tuđ međ svojima, svoj međ tuđima
Ako si drugačiji problem si svačiji
Niko te ne voli i nisam neki lik
Al' imam svoj krik - dinamit u plućima

Dug je put od krika pa do jauka i zato pusti priče dal' ću skoro tu
To baš i nije tako važno k'o što se čini...
Pišu proteste, prete, prave porote...
Slabe su to sve ustave da ovaj huk zaustave.

Ja sam u Zagrebu, ja sam na Ilici
Plešem po ulicama po kojima se ne sme
Moj trag je na nebu u svakoj prilici
Haram po tulumima prerušen u pesme

Čim neko protrlja gitaru stvorim se k'o dobri duh
Još se o meni tu i tamo krišom priča
Pa i prođem daškom starom Vlaškom nečujno k'o potepuh
Jureći senke putem Kaptola i Griča

Ja sam u Zagrebu, ja sam u Osijeku -
Kao fantom minem Splitom kad se budi
Znam, neki me ne bi tu, al' u proseku
Ja sam u svakom domu gde je dobrih ljudi

Kad zadnji tramvaj s Placa prođe i kad se Dolac umije
poznati refren netko zvižduće kroz Travno:
"K'o ovaj stih razume taj čitav svet razume!"
Na Trešnjevci i Dubravi ... gde god je ljubavi

[na vrh]


Mi smo još uvek zemljaci

Kada se noć i subota sretnu
Zakuva takav žur na Menhetnu
Da bele rade iskaču iz saksije
I startuju tada sumjive njuške
Protuve ženske, seke muške
Al' glavni provod ipak je lov na taksije

Majstor je stao ko da je znao
Sitna mu kiša farove tiho gasila
I učini mi se momenat pre tog
Da na visuljku prepoznah svetog Vasila

Svi su taksisti uglavnom isti
Stari kontraši nihilisti
Ili ćutljivci nemi od ružnih prizora
Na poznat govor samo se trže
Neko već trubi da tera brže
Provirnu mišić iz ugla retrovizora

Al' svaka psovka mišolovka
I on je jedva čekao da se ulovi
Odgurnu volan ko supu vrelu
Okrete nam se lupi po čelu
Zaglavljen metak i tišina
A srce bije sedam osmina

Mi smo još juče bili zemljaci
Poznam ja odma' naše oči iste
Šta se tu folirate da ste stranci
Kada niste

Mi smo još juče bili tim snova
I evo kako danas stoje stvari
Ne smeta ništa što je zemlja nova
Mi smo stari

Devedes' prve spakov'o kofer
Hortikultura, trenutno šofer
'Ajmo do njega, po ženicu i svastiku

Tri čaše kaže, rečicu prave
Četiri bome, Njujork poplave
Ote se suza i zamuti mastiku

I reče nam gorko ne d'o Bog nikom
Da 'leb zaradi politikom, greh je to
Vidiš, moji sinčići Vangel i Blaže
dohvate globus, Strumicu traže
I gde god prstić na Balkan stave
Pokriju barem tri države

I tako krene cuga za cugom
Proveja jutro kao sitno brašno
Javi se onaj stari žal za Jugom
Ništa strašno

O, čuvaj mi Bože bivše zemljake
Moje su pesme njinih reči pune
A tuge su nam tako podjednake
Da me zbune

[na vrh]


Prva ljubezen

(Dobrotvorni koncert UNICEF-a / Cankarjev Dom, Ljubljana - 21.11.1999)

Tad još nisam ništa znao
i još nisam verovao,
da je život katkad crni kec.

Jedino mi važno bilo,
da postanem levo krilo
ili barem Srečko Katanec.

A tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oči bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu mašnicu od svile.

Prva ljubezen tiho nam podala je roko,
v nas se je skrila in se ohranila, nekje tu globoko.

Kad je prošlo đačko vreme,
padeži i teoreme
i stripovi ispod klupe,
nije više bila klinka,
počela je da se šminka
i da želi stvari skupe.

I tako mi je svakog dana
bivala sve više strana,
slutio sam šta nas čeka.
Pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem,
postala mi je daleka.

Prva ljubezen ... pružila ruku,
v nas se je skrila in se ohranila, tu nekje globoko.

Danes je baje noseča
vem da je to zanjo sreča
Našla je zavetje, dom, smehljaj...
Za moža ima bedaka,
ki ga karijera čaka
in v visoki družbi položaj.

Jaz pa kradem bogu dneve
in če lotim se zadeve,
jo izpeljem mirno, sem pač tak.
Še sem srečen, še na svojem,
zvezde štejem, pesmi pojem.
Še sem stari dobri vetrinjak.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Ja još kradem dane bogu.
Ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim,
pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Jaz pa kradem bogu dneve
in če lotim se zadeve...

[na vrh]


Dobro veče, Zagrebe

(Zagreb, Cibona, 18.04.89.)

Davno nisam koncert počeo sam
Tako, s gitarom...
Šminka je da zvezda istrči
Tek kad zasvira band.
Ali danas, evo, počinjem sam
Sve je po starom
Kakva zvezda, kakvi folovi
Večeras nastupa friend.

Dobro veče, Zagrebe
Mislio sam malo na tebe
Dok sam sviro po budžacima
Braći narodnjacima...
Ko će da me ugosti
Sad kad nisam baš u milosti
Sami smo u našoj magiji
E, moji Zagiji...

Pesme su mi malo mračnije, znam
Bome i ja sam
Mnogi su o moje stihove
Pera izlomili...
Ne vole me više
Tačnije, nisam im jasan
Kojim pravom mislim glavom
U onoj gomili...

Svejedno, dobro veče Zagrebe
Mislio sam malo na tebe
Dok sam sviro po budžacima
Braći narodnjacima
Ko će da me ugosti
Sad kad nisam baš u milosti
Sami smo u našoj magiji
Dragi moji Zagiji...

Svirao sam svuda
Sad me je sram
Baš sam kušao sreću
Uvenula detelina četvorolista...
Davno nisam koncert počeo sam
I skoro neću
Nije vreme da se bude
Neki solista...

Svejedno, dobro veče Zagrebe
Mislio sam mnogo na tebe
Dok sam sviro po budžacima
Braći narodnjacima...
Ko će da me ugosti
Sad kad nisam baš u milosti
Sami smo u našoj magiji
E, moji Zagiji...

[na vrh]


Reporter

Od ranog juta naš teleks gunđa
i bezbroj raznih novosti slaže
možda baš sad otkucava naslov
i moje sledeće reportaže:

Margaret Tačer i Malvinski rat
Kafa iz Trsta i vile na sprat
I ne znam više o čemu da pišem
Kad svi znaju sve

Levo i desno, gore i dole
Samo dva oka a četir' smera
I ne da mi mira manjak papira
Sve manje hrane za gladna pera

Sve reportere istina brine
Stranica ne sme ostati prazna
Ko će da ispravi sve Krive Drine?
Ja neću. Možda će javnost kad sazna.

Mladi bez posla, ljubav i moda
Debele greške a razlog tanak
Tema za temom, priča za pričom
Ali ni jedna za pravi članak.

Kraljevstvo dajem za dobru vest
Sutra bih morao predati tekst
A ne znam više o čemu da pišem
Kad svi znaju sve

Celog života strpljivo čekam
da neki čovek ujede kera
To je deviza, ta stara šala
Ta vest je želja svih reportera

Posao moj je ko drugi svi
Nije to roman il' film ili strip
Ali se ipak nizašta ne bih
Menjao ja...

[na vrh]


Monika

Single posvećen Moniki Seleš

Zamislite samo veliki svet
Sve do Kine preko recimo Sente
Zamislite samo te kontinente (oooooo)

Gradova na svetu ima oho
Ne bih hteo da vas zamaram s njima
Nego svaka varoš novine ima (oooooo)

I u svakom listu sportska hronika
Hej tu je štos
Sad svatko zna tko je Monika

Hej, nek čuju svi za nas,
Nek' zvoni dobar glas kao harmonika,
Hej, nek' čuju svi oni šta znači to Moni-Monika

Ja sam samo prstom probao sport
Pa te zato molim veliki svete
Nemoj da nam sada pokvariš dete (oooooo)

Mala Mo je stvarno cura i po
Ona ima srce, ima tri čiste,
Ne mešajte u to sad kursne liste (oooooo)

Nek' to briga nekom drugom postane
Pustite nju, nek' joj sve igra ostane

Hej, nek' čuju svi za nas,
Nek' zvoni dobar glas kao harmonika,
Hej, nek čuju svi oni šta znači to Moni-Monika

Navratilova i John McEnroe,
Sad su možda malo manje daleko
Ali neće biti sve med i mleko (oooooo)

Moraš nekad i da izgubiš meč,
Jer i porazi su magije deo,
Moraš kolač svoj da poručkaš ceo (oooooo)

Zvuči prosto ali tako ispada
Bori se fer i stići ćeš tamo gde i pripadaš

Hej, nek' čuju svi za nas,
Nek' zvoni dobar glas kao harmonika,
Hej, nek čuju svi oni šta znači to Moni-Monika

Hoću da pozdravim sve momke! (glas Monike Seles)

[na vrh]


O, jebo ga bog

Crnačka duhovna

Jednog dana krenem ja,
nisam prešo korak - dva,
kad ugledah tetka svog.

O, jebo ga Bog,
gde ide sam u tamnu noć.
Ne, stvarno, jebo ga Bog,
gde tura nos u život moj.

Ja baš nisam Bog zna šta,
al' bi voleo da se zna,
bolji sam od tetka svog.

O, jebo ga Bog...

[na vrh]


Opatica

(Zagreb, Dom sportova, 13.10.86.)

Još se nisam ni brijao
Al' mi život već prijao
Kad sam krenuo amidži
Prašnim drumom do Han-pijeska.

A ispod gore Romanije
Ma da je moglo i ranije
Sretoh mladu opaticu
Blijedu, ma lijepu, kao freska...

Nije bila od kamena,
I čim se takla mog ramena
Čudno mi se nasmešila...
U njoj neki đavo klija.

I ne znam dal' se zaljubila
Al' kao divlja me ljubila
I čudne reči mi šaptala
Faljen Isus i Marija...

[na vrh]


Život je jednosmerna cesta

(duo sa Jadrankom Stojaković)

Pomislim nekad na bivša jutra,
na bivše ljude i bivša mesta,
al' put me vodi samo u sutra.
život je jednosmerna cesta.

Pamtim detinjstvo. Dom. Svaki kutak.
krov posle kiše crven ko kresta.
ne mogu tamo ni na trenutak.
život je jednosmerna cesta.

Sećam se svoje ljubavi rane.
Poljupca prvog u senci bresta.
Ne mogu nazad u sretne dane.
život je jednosmerna cesta.

Svi idu dalje, i ja sa njima.
životni pravac moram da pratim,
a toliko divnih časova ima
u koje želim da se vratim.

U svoju prošlost ne mogu stići
sve da poživim godina dvesta.
Na drugu stranu uvek ću ići.
život je jednosmerna cesta.

[na vrh]


Dobro veče, moj Beograde

Davno koncert nisam počeo sam
ovako, ispred pučanstva.
Uvek prvo krene muzika
pa tek onda on?
Al' je ovo ipak drugo to znam,
stvar dostojanstva,
Vi niste samo publika,
jasno Vam je to.

Dobro veče moj Beograde
Mislio sam malo na tebe.
Nije nam se baš dogodila
neka godina.
Pa rekoh: ko će sada da me ugosti,
sad kad nisam baš u milosti.
Mi smo istom zvezdom gađani,
moji Beograđani.

Drmale su razne partije
proteklim letom.
Javili se novi lideri, priličan broj.
Pacijenti s' psihijatrije
drmaju svetom.

Stežu nas ko kozni mideri,
Begešu moj...

Dobro veče moj Beograde...

Svaki dripac ima naročit plan,
rešenje za nas.
Svaki levat nas izlevati,
takav smo soj.
I davno koncert nisam počeo sam,
eto, zato ću danas.
Ma ko zna kad ću opet pevati,
Begešu moj...

Dobro veče moj Beograde...

[na vrh]


Gde baš sada da se zaljubim

(Odjavna špica iz serije "Majstor i Šampita")

Nemam više dvadeset i nešto
Sve sam manje onaj koga znam
Život me je prevario vešto
Gde baš sada da se zatreskam

Nemam više trideset i nešto
Ostade od vatre samo dim
Šta ću tamo gde mi nije mesto
Gde baš sada da se zaljubim?

Kada srce pali kasnije
Servis ne priznaje, nema garancije
Ali nema ni rok trajanja
Šta je tu je, nema kajanja
Eeeh...

[na vrh]


Ljubio sam snašu na salašu (SNP NS 91.)

(SNP NS jun 91.)

Ladies and gentelman! Jeste li se smestili?
Slobodno samo izujte se. Znači ovako:
Eto i meni se ukazala prilika
Da posle tolko i tolko vremena nastupim opet u Novom Sadu.
Lepa varoš. Uvek ću navraćati odsad. Imali smo tri
koncerta do sad, ne brojim, al' prvi je bio dobar, drugi bio
malko bolji, treći bio još bolji, znači danaske, ako vi baš
ne zakrmačite nešto ovaj bi trebao da bude najbolji.

Pa evo vidite, situacija je takva i takva. Ja počinjem sa ovom
melodramom zvanom "Ljubio sam snašu na salašu strasno" sa tim
razlogom što sam izgubio opkladu i opet će se ako u Novom Sadu
bude prijem taki i taki ko što jeste da ću početi s otom pesmom
koju mrzim iz dubine duše.

Izvodio sam je ranijih godina još dok sam bio u grupi sa Borom
Juhom, nekadašnjim Borom Juhom sad Borom Čorbom sve više, a
Bora se više ljuljo na stolici kad smo mi nastupali, malko je bio
pod uticajom u Domu omladine u Beogradu i Domu sindikalaca i onda sam
ja malko ga vato i kečao sa stolice, malko tero vinske mušice,
malko pevo "Snašu na salašu", pa sam moro da teglim tu verziju,
ja sad ovo prepričavam, kraći sadržaj prethodnih nastavaka...
Jer ova pesma, u njoj se priča kako jedan kreno, pa ga ovaj poslo,
otac mu njegov, pa onda on trebo da kupi konja, pa nije kupio, nego
je video neku snašu, pa se u nju zatelebo, pa je naišo njen muž
s nekim priručnim poljoprivrednim alatkama domaće izrade i
držaljicama, i razjurio ga, razdružio se sa njim, i onda se on
posle mlogo godina sećao i tako je to bilo.

E, tu sam ja ubacivao razne ličnosti iz dečije mašte: Šilju,
Paju Patka, Tita, E.T.-a, svega je bilo.

Dobro, al' znate šta, pošto su to prevaziđeni likovi, ja ću danas
biti primoran da zavjetrim malo među ove što su još, nažalost, živi.

Pa da počnem. Ovako, ovako kaže:

Krenem ti ja jedared u Iđoš. Tamo bio neki vašar il' ove Igre bez
granica, neki samit, nešto je bilo, neki Hermes, i kaže baba
- Idi sine otidni i kupi jednog lepog konja
- Babo, idite vi, rekoh, bolje, pa vi kupite konja, vi se malko bolje
razumete u konje, o kobilama da i ne divanim,
Kaže on:
- Neka, neka, neka, samo ti idi.
- Pa, rekoh, dobro, ali ja baš ne znam najbolje put
- Kaže on, ne mari, pitaj Paju berbera, on zna za prečicu, mada ti ja preporučivam da ideš ti ovim pravim putom, mirnim i demokratskim, kroz sela, malko je duže, al opet što kaže, sigurnije.
- Pa, jebeš ga, rekoh, babo, ja bi što pre da stignem
- On kaže onda, pa ti idi kako hoćeš, vrag te odnio
- Pa, rekoh, hvala

I tako sam krenuo. I sad, vidite ovo. Di je nastala peripetija. Odem
ja kod berbera Paje, ne znate ga vi, nema njega kod kuće.
- Kuc, kuc. Dobar dan
Ker vezan, kratak lanac, hvala na pitanju, nigde nikoga. Šta ću sad
E... šta ću, rekoh, sade. Baš sam doveden u jednu vako
konfiguraciju baš, ne znam šta da radim i znate išo bih tom
prečicom, ne bi skroz okolo, nego tu di može jedno 4-5 kilometeri
da se uštedi, po ondašnjem kursu. I
- Majstore, majstore, majstor Pajo, di ste, di ste
Evo njega, viri iza nekog šimšira, u ladu jasmina,
- Šta oćeš, kaže
Rekoh
- Hteo sam da vas pitam, što se vi, rekoh, sakrivate?
- Ta ne pitaj me.
- Pa pitam vas
- Pa šišo sam, kaže onog Radu,
- Radu?
- Radu onog Božovića, kaže, sam šišo.
- Aaaaa, rekoh, jelte, ja baš sam mislio ko ga šiša, znači, vi ste ga
- Ja sam ga
- Aha!
- Pa što se sakrivate?
- Pa malko sam se s njim zapričo i tako mi klizno, kaže, brijač
i video si one zulufe, kaže.
- Pa video sam, al' znate šta, ja sam mislio to se tako nosi
- Kaže, ti si blesav, pa ko bi to nosio.
Ne zna on šta je moda, stariji čovek. E sad. Što kažu objasnio
on meni taj put, al' on se malko krebečio, imao jedan šprahfeler,
onako što bi kazli govornu manu, i nisam baš najbolje mogao sve da
mu pofatam beleške, šta je govorio, jel. Kaže on
- Ideš do transformatora kad izađeš kod sklonice, onda uzmeš
četiri busene slušalice. Kad kveneš jedno dve bandere, onda
oborbaš jedimiseler i sbllte.
- Jel?, rekoh, aha. Pa dobro
Jebeš ga, kako je on objašnjavao, tako sam ja našao put. Baš sam
ga ono prikestio i zaluto negdje, totalno sam bio dezorjentisan, par
puta sam nagazio, probo sam ja posle žito da se snađem i tako,
naletio sam na četiri grupe kurdskih izbeglica, nagazio sam dva
mupovca u žitu, ... svega je bilo.

Al na posletku, najviše mi to bilo zbog fiziologije, jerbo sam pono ja
nešto rane, ono, taj mesnati doručak i ovi, čaja, keksa, sira,
mast za sunčanje i to, al opet sam ogladnio, to sve potrošio i
vidim jedan salaš se beli ko acijenda, bože prosti, u senci kokosovih
ovaj sad ne znam jesu li bilo kokosovi orasi, il ovi obični, ovi
pravoslavni, samo otečeni onako. Ti će pre biti, jer ovi su kokosovi
dlakavi, ovi su bili baš depilirani i ono skroz. E, a sad samo
krupniji malko, i vidim jedna snaša se tamo onako malko figurira.
Figurira med ovim pastrmakom, figurira, ima jedna figura s četrdeset
pete strane, mislim da je, nisam ja tu knjigu ni čitao, nego sam čuo
samo da ima, to je više slikovni... E sad svejedno, ona je tamo
uglavnom se malko ra.. postavila, zauzela stav, nazadan, i ja sam tu
odmah što se kaže na prvi pogled svašta mi padalo na pamet,
i takva su to vremena bila, i za jedno frtalj sata u vrh glave

Ljubio sam snašu na salašu, strasno
Beše mirisna ko majska ruža
Rekla mi je konačno, al suviše kasno
Kako ima nezgodnog muža.
Jer tek tad videh iza plasta, to jest, sena
s nekim vilama muža njena
i on mi reče

- Molim! Duboko sam uveren da ćeš se ovog momenta razdružiti s mojom drugaricom.

- Pa, rekoh, dobro, ne marim,
Oštar je onako, jako oštar zauzeo stav i ko motorbiciklom da je došo.
Tako je malko šiljio ga sa onom frizurom,
- Šta oćeš
Rekoh
- Znaš, situacija je taka i taka, ljubav se rodila izmeđ nas
Kaže on
- Znaš šta, bolje de se ti odmah povuci
- Neću
Kaže
- Oš da glasamo
- Jel tajno?
Kaže on
- Tajno, samo šuti
- Ajde, rekoh, Jel nas dvojica
- Samo nas dvojica glasamo
- Aj, može

On je dobio.
Glasali nas dvojica, sve meni to izgledalo dosta onako, baš bezveze,
al on je dobio, mislim, tako je bilo ispalo, ne žalim se, nit može.
Malko mi je sumnjivo, kako kad smo nas dvojica glasali, on dobio
četiri i po hiljade glasova više od mene. Dobro, na posletku i
to je ta što kažu mlada demokracija.

Uglavnom sam je povukao iz njenog života. Malko sam skrčmio nešto,
vraćaju zemlju, sad videli ste ovi po novinama, vraćaju zemlju,
Jebeš ga tako jedan čika Stevica iz naše ulice što je kupio
bicikli. Nije znao da tera bicikli, pao s bicikla i nako ušo u
radnju pa vratio, rekao ne valja ništa bicikl. Tako sad ovi vraćaju
zemlju. Pedeset godina im trebalo da shvate da ne znaju da rade, ništa,
fini narod.

E, meni nije vraćeno. Hvala na podpitanju, meni je sve se želje
ostvarivaju. Sami di pogrebem ne otkrijem baš svaki put, al take
sam sreće, pravo da vam kažem, ni nos više ne smem da čačkam.
Mazdu neku ću izvaditi i nešto, takav imam špurijus. Gdi god
zagrebem i pomirišem.

A sad vidite, ti želje mi se ispunjavadu , tetak mi umro iz Gospo...
mislim to mi nije želja bila, daleko od tog, nego, eto kad se to
već desilo, kad je moralo, znaš kako ide, iznenada u osamdeset
šestoj godini, dok je pretrčavao ulicu. Ono, ovaj, ostavio mi
malko jedan salaš, pa nije bog zna šta, zvali smo geometra iz
Segedina da izmeri. Dvared je pado u nesvest, siroma, mi ga polevali
vodom, on odjedared usto i kaže Kezecu, ja bi išao ovo ovako
više ne može. i otišo. Jebeš ga, svejedno, nismo mi to ni
hteli da ograđivamo.

Imam krava, svinja, ptica raznih, žabnjak žaba ovih, ćuraka,
gusaka, moraka, pataka. Te naše što kažu živina, nisu mi
baš jako korisne, samo što kažu vrše radnje, nego hteo bi ovih
ptica da nabavim egzotičnih čuo sam sad imadu neke ptice kakadu
luk. Kakadu luk ptica nekakvih crvena, plava žuta, šta ja znam
kakva je šarena, i kakadu luk. To je dobro za setvu, jako je korisno,
mislim, samo ih pustiš u leju i vako "Kakajte luk" i oni kakaju.
Pa bi nabavio još jedno 3-4 vrste, onih što kakadu grašak i onih
što kakadu rotkvice, bilo bi baš dobro.

Mada, nisam baš o tome hteo da pričam. Svinja imam raznoraznih.
Svinja, fala lepo, na svakom koraku imam, ovih mangulica, malko su
dlakavije za ovo doba godine, ali ja sad već na trajnu depilaciju
ih šaljem, samo im još ispod pazuha malo ostalo dlaka.

Samo šta mi to vredi sada silno bogatstvo koje sam steko,
kad na sentimentalnom planu osto sam kratak za jednu ljubav.
na sent, osto sam kratak za jednu ljubav na sent...
osto sam kratak za jednu ljubav na sentimentalnom planu
i samo tako u leto, kad tresne omorina, a ja sednem na basamke,
pa gledam u zvezde, al ne vidim pošto je tu onaj ... pa se pomaknem
e onda vidim zvezde kad se pomaknem, al tamo onda ne sedim, sad
nije važno, znam ja di su zvezde od pre, što ste zapeli za zvezde.
Gledam zvezde, i onda se s mlogo tuge setim.

Ljubio sam snašu na salašu, ma strasno
Beše mirisna ko majska ruža
Rekla mi je konačno, al suviše kasno
Za tog njenog brkatog

E kod tog majstora Paje, zaboravio sam da vam kažem, i onaj gosn
Patrić Jovanović je isto farbo kosu. Sad više ne farba, znate.
Ostalo mu za jedno tri četir pranja još najviše, al nije baš bio
zadovoljan s majstor Pajom jer mu je farbo s vodenim bojicama,
pa kad se jako uzruja u skupštini, onda mu se sve sliva onako.
Di sam stao?
Da... muža.

[na vrh]


Ljubio sam snašu na salašu (S.C. 92./93.)

(Sava Centar, 09.01.93.)

Eto zašto ja nisam imao većeg uspeha, zato što sam uvek pevao
te dosadne i dugačke pesme, a kod mene u kraju nema nikakvog
temperamenta, Laloš sve nešto na pola koplja, di si, tu sam, šta radiš... Kad su Lalu zvali na front, ja sam stalno govorio da nisam
ja za tu koncepciju iako se jedno vreme činilo da je koncepcija
opštenarodne odbrane zasnovana baš na meni, toliko su se otimali,
ali,ovaj Laloša, kaže, odveli na front, kaže, idi sad ti
jurišaj na brojno nadmoćnijeg neprijatelja.
On kaže, Nemojte mene slati, ja ću se odmah pomiriti.
Nema tog temperamenta onog koji je izazvo ovu situaciju,
da se mrda, da se seku delovi tela i vene i šta sad već ko, al s time
nema veze, stvar je dobre namere više.

Najviše sam zbog toga i nadrljo zbog one pesme "Ljubio sam snašu na
salašu". To je jedna dosadna pesma u kojoj stalno isto se priča, kako
neki tip krenuo da kupi konja, pa njegov otac mu njegov reko, Nemoj
kobilu, nego insistiram da konj bude baš tog spola, muškog, pa je on
išo, pa zaluto, pa je sreo nekog Stevu Lazina koji je šmandrljo malo
kad govori, krebečio se, imao jedan šprahfeler, mislim mogao si lepo
da ga slušaš sve i to što on govori, ali nisi mogao nikako baš da ga
razumeš šta hoće da kaže, ko za okruglim stolom, i onda je on pričo
gdi je ... Daj mi tu tamburu.

Vratiću ti, samo da vidim, jesi li prebrojo sve žice, da ne bude posle. Kolko sam zadužio? O lepa gitara, lepa paradica.
Znači kad je sreo, ja ću jednu bržu verziju, premotaću odmah ovaj deo
Brllrpprlrbrrrl .. i sreo Stevu Lazina, da vas ne bi dosađivao s onim
delom prethodnim, i sreo tog Stevu Lazina i pita ga "Je li, Stevo, kako
se ide za to i to mesto?"
Kaže ovaj "Kad kreneš tokraj sela imaš čakvrakpištel nako velikog
transformatora onda stanbricuješ kad gasvijeliniš i onda vidiš
bicikli, kako si ga obrlinjo, maš to miče ene vene dvesta meteri,
aha bandera, baš ka žice.

"Fala ti", rekoh puno. Jebeš ga, kako on meni reko put, tako sam i ja našo.

Kanda da sam malko zaluto. I šta sad? Priča se da mi je ova pesma
donela nekih problema. Može bit. Zašto? Zato što sam u njoj spomeno
jednog predsednika vaše vlade. Ja sve neke predsednike gađam danas,
al nije u lošoj nameri. Znate kako kod nas to kažu "Izvinite ako smo
koga i uvredili". Ja priznajem da malko vređam neke tipove, al tako
izgledaju ko da se ne vređaju baš lako, pa rekoh, mogu i malko da odčepim.

E sad,da izvinete gde sam ono ... Da, kad sam susreo onog Stevu... I
sad kako je on meni objasnio, ja sam zaluto. Taj junak pesme je zaluto.

I kaže "Da pitam berbera Paju. Majstor Paju berbera, ako on ne zna
put, ko će ga znati".

"Kuc kuc, čika Pajo"
"Kuc kuc", nobody answer.

No reply, što bi kazli Bitlisi. I kaže
"Čika Pajo!"
Ker vezan, kratak lanac, možeš proći, al mani ti to. Ko zna
čim ga hrane, kera, pomenutog.

"Čika Pajo, čika Pajo!"

Nema njega. Kreno ja.
Kad odjedared čika Paja berber viri iza nekih asparagusa.
I filandendrona. A bilo je bogami i jedno 4-5 muškatli. Ali one
su bile na drugom pendžeru. Bolje da ih više ne spominjem,
zbuniću se.

"Odi ovamo!", kaže čika Paja berber.
Rekoh "Čika Pajo, ja ..."
"Odi ovamo!"
"Čika Pajo",rekoh, "ja samo ..."
"Od .. Dođi ovamo "
Došo.

Rekoh "Ja sam samo hteo da vas ..."
"Uđi"
Rekoh "Ne bi ja vas zadržavo, znate ja sam samo..."
"Uđi!"
Ušo.

Ne volem ja da se raspravljam.
Pametniji propušta.
Ušo ja kod njega, rekoh "Čika Pajo,
Šta se vi sakrivate?"
On kaže "Zato što sam šišo onog Radomana."

Baš su se u tim momentu zalupila vrata sa treskom
tako da ja nisam baš najpreciznije uspeo da saznam
jel Radovana ili Radomana.

"Jelte", rekoh, "Radovana ili Radomana?"
"Kog Radovana?"
"Onog", rekoh, "naopako kog".
"A tog, pa taj se ne šiša, kaže.
Jesi ga video sad kad je došo s puta"
"Video sam. Pa možda od puta čupav,
možda su išli motorom iz Ženeve."
"Nije, avionom",kaže, "gledo sam ja vesti"
"Pa što mu je",rekoh " onda takva kosa?"
"Pa", kaže, "ne znam ni ja, ko sasa."
"Ko?"
"Sasa."
"Ko Sosa?", rekoh
"Ne", kaže on, "ko sasa, jel ne znaš ni malo
floru i faunu mora i okeana?"
Imo je on neki kalendar, pa mi je onda prikazivo
sase one, biljke one morske, e stvarno je onaj imo
takvu frizuru, samo što nije u tim živopisnim bojama, nego
onako više .... srebrena. Srebrenkasta. Imo je ko ono
da je namazo s onim što se furune farbadu. Rekoh,
"znate šta, da vas pitam, jel vam to stari kalendar"
Kaže "Jeste, još iz šezdeset devete", kaže,
"al kod nas tako to vreme prolazi malko sporije, da nismo
potrošili ono čitavo čudo kalendara. Ja još jedan
kalendar trošim iz sedamdeset druge i tek sam do oktombera
stigo, kod nas jako vreme sporo prolazi. U ravnici"
I rekoh "Slušajte čika Pajo, pa koga ste onda šišali?"
Kaže "Radomana"
Rekoh "Onog s zulufima?"
Kaže "Bez zulufa."
"A tog mislim", rekoh, "tog, da. Pa šta je bilo".
"Pa", kaže "on došo, ja ga šišo i šta ja onako, mi", kaže, "tu mu brijač stavio i nešto pričali"
I rekoh, "Bio vam pod brijačom?"
Kaže on, "Bio je."
Rekoh "Pu jeb..."
"Ne, mislim, zbog tih aparata za šišanje i to "rekoh.
Ko još šiša brijačem, al čika Paja je to šišo,
i kaže pobego mu tako brijač, pa mu amputiro do po glave.
"Pa šta ste ondak radili?"
"Pa ", kaže, "šta sam mogo. Imaš dve premise, pa ti sad
proturi neku konkluziju, sam."
"Oćete mi ",rekoh "ponovit?"
Kaže, "Neću ponavljat ništa."
"Onda sam moro ", kaže, "i drugi da mu otfikarim zuluf."
Rekoh "Video sam."
"Video si?"
Pa rekoh "Video sam."
"I šta ", kaže, "Ništa!"
"Uhu, pa ja sam mislio to se tako nosi!"
"He ",kaže, "idi sine, pa ko bi to nosio".

Hej i sad kao zbog toga problemi. Nema veze.

[na vrh]


Ljubio sam snašu na salašu (verzija iz radio emisije)

(verzija iz radio emisije)

(u zagradama je spiker)

Znate l' ovu pesmu? (Znam, znam).
Pazi, nije iz "Groznice subotnje večeri"...

Još se sjećam kad sam pošao u Bijelo Polje na neki vašar jednom prethodnom prilikom (A šta činiš?).
U pardon, izvin'te, ja sam malko, ovaj.... Jes', pa magla znaš šta je.
Ajd' nek' proba neko da mi kaže nešto za ono: magli neko magare ili nešto...

Krenem ti ja jedared (iz Iđoša za Dođoš). Čekaj derane, di ćeš, lagano...
Iz varoši di sam, što kažu, učio neke škole, jel' da... u afektu...
Reko', idem ja lepo kući... Sad su ti zimski praznici, jel' da... Ondak se to zvalo svečari...
Pa reko', da prespavam pod jelkom, znaš šta je...
I dođem ja do autobuske stanice reko', "Može l'?" Kaže "Ne može"...
"Pa", reko, "što ne može", "Pa", kaže, "ne idu autobusi..."
"Eee", reko, "naopako... Pa kako ne idu autobusi?"
Kaže "Magla, derane, ne mož'" (vrisak) "E, skoro sam im i ja kaz'o"
Ja već onako, što kažu jel' da, krenem nazad, kad naiš'o neki Stevica Lazin (Blondi)
Blondi, znaš ga ti? E Blondi, da. Kaže on: "Znaš šta. Jel' ti baš moraš kući?"
"Pa", reko, "moram." Kaže: "Pa što?" "Pa", reko, "ne znam"
Kaže on: "Znaš šta. Pa što ne ideš linijom?"
Reko: "Stevo, nemoj da zalutam, di god... naopako..."
Kaže on "Sigurno nećeš. Samo ideš linijom pravo... Za sat i frtalj, sat i po, kod kuće si..."
I ja kren'o, znaš... A nisam pon'o bakandže... znaš... nego obuk'o krinke one...
Ondak se to nosilo, jel' da... I što kažu, smrzo se. A sneg te godine pao već u decembru, znaš, pa iznenadio...
E kod vas ovaj sneg ko pravi... samo tol'ko da ne šušti... A lepo je stvarno, ne mož' kasti...
Lepo je, papirni sneg, ne mož' stvarno kasti...
E da, kaže, sneg te godine pao ranije, znaš k'o i obično, već u decembru i iznenadio naravno komunalnu službu...
I mene iznenadio... Zavej'o mi liniju, i ja ne vidim sad di je više... Znaš kad je ono sve ravno...
Pa reko' biće da je ovamo. Znaš, a možda je u srek put ot'šo... Ne vidiš kad niko nije pre mene prošao...
I ja se tu malko,onako, i uplašim... Znaš... Al' vidim neki salaš... Znaš, onako zavejan...
Što bi kaz'o Vojislav Ilić "zimska idila"... Jeste...
Znaš šta, nije bilo baš vetra mlogo, fala bogu, neg' samo jedan pendžer onako upaljen...
I ja znaš, pogledam kroz pendžer, al' ne možem ništa vidit jer je smrznut bio pendžer, znaš...
I ja onako malko nosom protrljam... jeste... ondak se to tako radilo...
I pogledam ovako kroz tu rupu, a ono na astalu, eeee... (Curka)
Jeste, zdravo si lukav... Pa da šta bi bilo neg' curka... Nisu valjda ta gotova jela metali na astal...
Onda to nisu... te ćufte u paradajz sosu i... Ima, ozbiljno, ja nisam to prob'o, al' kažu da ima...
Ja onako, što bi kaz'li, znaš... Fasciniran...
A curka... na podvarku... filovana... A belo meso, ono kad pogledaš, znaš...
Ne razumem te vegetarijance, baš stvarno...
Reko' da ja ovde zakucam, znaš... Šta god bilo...
Malko onako da tražim kuvana vina, il' nešto...
Ja zakucam, kad je otvorila, brate, jedna s... jeste, snaša...
A ja onako, kao, reko' "Dobar veče"... A ona, kao "Ju, što ste vi ozebli..."
Pa, reko "Jeste... znate...". Meni sve... ne smem da je pogledam... Znaš šta... ono lepota jedna...
Kaže ona "Pa, jel' bi...?"
Reko "Kad ste već navalili..." i uđem ja, jel' da...
I ja pogledam levo-desno, nigde nikog... Znaš kakve zadnje misli...
Kažem ja "A izvin'te, kak' se vi zovete?". Kaže "Jelka"...
A reko "Jelka... da znate samo da sam ja iz varoši i kren'o da prespavam, jel' da... pod jelkom..."

Da sam tada im'o kuću i njivu,
pet-šest svinja i bar jednu zimsku kravu,
i avliju, u njoj jabuku il' šljivu...
uz'o bih tu snašu plavu.

Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
Ona reče mi ovako:
"Baba do utorka neće da se vrati,
a s materom ćemo lako!"

Da vam sad ne bih divanio, i da se ne falim, jel' da, kako sam je naveo, što kažu, na blud... jel' da...
Al' za jedno frtalj sata, u vr' glave...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Do kraja mi nije bilo uopšte jasno
kako nema brkatog muža.

[na vrh]


Majstor i šampita

Kažu da je svaka curica cvet
Takve priče gradom kruže
Nabrao sam sebi šaren buket
Brao kaktuse i ruže...

Mogu reći da sam pravio lom
Vodile me mnoge kući
Mogu reći da sam nalik na grom
Nikad ne znaš gde ću pući.

I zato kažem ti, pripazi
I zato stani, ne prilazi
Jer izdaleka ti nikad
Ne znaš šta te čeka.

I tu sam ako ti treba mrak
Ali me nema čim kažeš "brak"
O, bolje beži
Jer već si tu, u mojoj mreži.

[na vrh]


Mačke sivanke

(Muzički tobogan)

Već mačke sivanke idu sa igranke
šubi, dubi, dubi, dua
Sunce proviruje bundeva rumena
da vidi da l' je nestao mrak.
Skoči iz kreveta ko lopta gumena
Pokaži svima kakav si đak.

Već mačke sivanke idu sa igranke
šubi,dubi, dubi, dua

Već mačke sivanke idu sa igranke
šubi, dubi, dubi, dua
Nešto se dešava, tu je u vazduhu
toliko lepog donosi dan
Prstom zabeleži mesto na jastuku
gde skrivaš najlepši san

Već mačke sivanke idu sa igranke
šubi,dubi, dubi, dua

Već mačke sivanke idu sa igranke
šubi, dubi, dubi, dua
Davno je krovove Sunce pozlatilo
ma brzo - voda, sapun, pun gas
Odleti bez mene u to kupatilo
Ti nisi taj što kasni na čas.

Već mačke sivanke idu sa igranke
šubi,dubi, dubi, dua

[na vrh]


Mesec dana

("Kost od mamuta")

Mesec dana tih je prošlo kao tren,
Mesec dana ja sam bio samo njen.

Sedmog dana pričala mi svašta,
Posle mi je gledala u dlan,
Na rastanku mahala mi dugo,
Prošao je tako sedmi dan.

Mesec dana tih je prošlo kao tren,
Mesec dana ja sam bio samo njen.

Osmog dana ljubila me nežno,
Čitav svet je bio kao san,
Rekla je da voli samo mene,
prošao je tako osmi dan.

Mesec dana tih je prošlo kao tren,
Mesec dana ja sam bio samo njen.

A devetog dana ko zna zašto,
Spominjali Pariz ili Kan
Molila je da je vodim tamo,
Prošao je i deveti dan.

Mesec dana tih je prošlo kao tren,
Mesec dana ja sam bio samo njen.

A desetog išli smo u kino,
Gledali "Ne naginji se van",
Rekla je da više voli disko,
Prošao je i deseti dan.

Mesec dana tih je prošlo kao tren,
Mesec dana ja sam bio samo njen.

[na vrh]


Neki dobri dani dolaze

(iz novogodišnjeg programa; sa trubačima)

Nek' je posla za sve vredne
Nek' je vina za sve žedne
Kad u vojsku momci polaze.

Nek' pozlati sunce njive
Nek' pucaju zrele šljive
Neki bolji dani dolaze.

Nek' se trava zazeleni
Neka sazri plod jeseni
Neka prosci dobro prolaze.

Nek' pod voćem puca grana
Nek' su deca nasmejana
Neki bolji dani dolaze.

Nek' je ovo leto svima
Kao med sa orasima
Nek' oblaci mirno prolaze.

Nek' je pesme,nek' je slavlja
Nek' je roda, nek je zdravlja
Neki dobri dani dolaze

[na vrh]


Novi Sad na kraju veka

(špica emisije iz školskog programa)

Svako vreme ima svoju boju
malo farbi a vremena razna
nagađati kad je bolje bilo
to su samo preklapanja prazna

Od čoveka do čoveka
i od veka pa do veka
ponešto se i promeni,
ne baš mnogo
blago meni...

Svako vreme žuri svome kraju
malo žuri malo i ne žuri
nagađati kad će kraj da dođe
to je isto ko kad slepac žmuri

Od čoveka do čoveka
i od veka pa do veka
ponešto se i promeni,
ne baš mnogo
blago meni...

[na vrh]


Prodane duše

(scena iz serija "Majstor i šampita")

Urbane duše
vi ste u asfaltu do guše.
Prodane duše
vaše se pozicije ruše
i neka
pa neka

[na vrh]


Provincijalka (Budva 99.)

(završni stihovi, Budva, 15.08.99.)

A postojao je jedan stari, gvozdeni most u Novom Sadu,
preko kog bi ona prelazila nekad...
i spuštala svoje svilene kose, kao mreže, do onih talasa
i tu su se, kao srebrne deverike, hvatali prameni mesečine u njene uvojke...

Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio sasvim dobar,
Nisam virio u mikroskope,
Nisam izmišljao lekove protiv retkih bolesti,
Nisam hteo da uđem u enciklopediju...
Hteo sam samo da prelazim preko tog mosta, ponekad, s' njom...
I da je volim...
u Novom Sadu,
u gradu gde više nema mostova.

[na vrh]


U ljevicu te ljubim

(single posvećen Mati Parlovu, muzika iz "U razdeljak te ljubim")

Kad je šezdeset i neke
na ring stupio ON,
rek'o je neki šmeker
rođen je šampion

Prvak kontinenta
postao je začas,
a iz gledališta,
začuo se glas

"U ljevicu te ljubim,
svim žarom srca svog,
i hoću da poludim,
zbog udarca ti tvog"

[na vrh]


Šanko

("Kost od mamuta")

Posmatraš život suviše tanko,
E, moj Šanko.
Snovi se tope ko da su od snega,
Moj kolega.

Ljubav je kao grom iz vedra neba,
Al' grom ne udara uvek gde treba,
I zanet jednim smeškom,
Zavoliš nekog greškom.

Posmatraš dane s pogrešne strane,
Moj Dušane.
Slažu te katkad ideali,
E moj mali.

Ljubav je kao grom iz vedra neba,
Al' grom ne udara uvek gde treba,
I zanet jednim smeškom,
Zavoliš nekog greškom.

Posmatraš život suviše tanko,
E, moj Šanko...

* * *

Svirali su satima kraj reke
I bili su dobri drugari
Šanko je snivao snove
O muzici i o gitari
Al' to su priče za malu dečicu
Život ne priznaje ni jednu prečicu

Karijeri pretile su smetnje
Problem beše Miletova glava
Imao je pločicu u istoj
I često je morao da spava

Da je to Šanko ranije shvatio
Možda bi se drugog posla latio

[na vrh]


Stric

("Kost od mamuta")

U životnoj školi ipak
Svako sebi nađe smer
Stric je bio čudna faca
Istraživač - amater
Na ostrvu usred reke
Tražio je kosti neke
Mislio je promeniće svet

Mučile ga druge stvari
Dok je bio stric sa njim
Maštao je o ljubavi
Odsutan sasvim
Da ne sluša glupe teze
Našao mu kost bez veze
Samo da se oprosti sa njim

[na vrh]


Pokaži svima da vrediš

("Kost od mamuta")

... Postani kovač il' veterinar,
Al' gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

Postani pevač, postani kuvar,
Postani pilot, il' lovočuvar
Al' gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

Postani rudar, postani lekar,
budi kesonac, il' apotekar,
Al' gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

Postani monter, postani turist,
Postani docent, il' avanturist,
Al' gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

I ako dospeš u krivi kutak,
Sačekaj mirno pravi trenutak,
I gledaj život da slediš,
Inače ništa ne vrediš...

[na vrh]


Bećarac (Đole, Neda Ukraden i Lepa Brena)

Neda:
Joj, kad te, Đorđe, snađe neka beda
Joj, kad te, Đoko, snađe neka beda
Joj, spasiće te, znaš 'ko, tvoja Neda
Joj, spasiće te samo tvoja Neda

Đole:
Fala lepo, znam ja takva bića
Fala snajka, znam ja takva bića
Te menice nemaju pokrića
Te menice nemaju pokrića

Brena:
Mnogi ljudi u zvezde te kuju
Aj, mnogi ljudi u zvezde te kuju
Ej, dragi Đole, oni slabo čuju
Ej, dragi Đole, oni slabo čuju

Đole:
Baš mi drago što sve prati javnost
E, baš mi drago što sve prati javnost
Dva na jednog, lepa ravnopravnost
E, dva na jednog, lepa ravnopravnost

[na vrh]


Bećarac (iz emisije "Muzički tobogan")

Ijaoj Minja retko si u krizi,
nemaš jeda dok Tobogan klizi.

Al' je ovo neka dobra banda
još im fali samo Bata Kanda.

Ma nek' nema ni kafe ni svetla
joj samo nek' mi ne ukinu petla.

Idem kući, srce brže kuca
Već me čeka moja frajla Juca.

[na vrh]


Bećarac (Đole i Bane iz "Garavog sokaka")

Slušaj Bane, kad gledam sa strane
Ovde vidim samo veterane

Ovaj Minja kao fenjer tinja
Baš je gusto, kanda da je sust'o

Nemoj tako, Joca ima prednost
On je, bato, već muzejska vrednost

I režiser je na pola koplja
Ko da je pešačio do Skopja

I orkestar sve sporije prati
Joj, mogli bi im transfuziju dati

Jedino smo ti i ja po strani
Kad razmislim, a tebe mani

[na vrh]


Top Gan tobogan

("Muzički tobogan")

Ima jedan tobogan
Što ispuni svaku želju
Pa Subota, dlan o dlan
Pojavi se u nedelju
Kad si tužan, kad zagusti
Stisni dugme, pa se spusti
Ole, gore, dole

Ima jedan tobogan
Što kroz zvezde vijuga
Jedan Top Gan Tobogan
Preko neba, k'o duga

Joca mlati rukama
Na ivici katastrofe
Pevači na mukama
Niko ne zna svoje strofe
Kad si tužan, kad zagusti
Stisni dugme, pa se spusti
Ole, gore, dole

Ima jedan tobogan
Što kroz zvezde vijuga
Jedan Top Gan Tobogan
Preko neba, k'o duga

Svi se smeše veselo
Orkestar k'o 'tica štima
Nekom' bi već preselo
Njima nikad, blago njima
Kad si tužan, kad zagusti
Stisni dugme, pa se spusti
Ole, gore, dole

Ima jedan tobogan
Što kroz zvezde vijuga
Jedan Top Gan Tobogan
Preko neba, k'o duga

Ima jedan tobogan
Što kroz zvezde vijuga
Jedan Top Gan Tobogan
Preko neba, k'o duga

[na vrh]


Mali papagajci

("Muzički tobogan")

Dižite se zečići
Kasnimo da znate
Spavate ko mečići
A noću orgijate
I gledate Program plus
I filmove leve
Umivaj se brzo, bljus
Daću vam ja TV

Ref:
Dosadni smo mi ponekad
Ljuti ste na nas
Roditelj pravi policajci
Dobro, dobro, neka, neka
Čeka to i vas
Videćete mali papagajci

Ušniraj tu patiku
Ma uzmi čistu rolku
Radiš matematiku
Ili igraš polku?
Ponovi tu lekciju
O ovci i vuku
Joj, dobićeš infekciju
Od prljavih ruku

Ref

Plašite se četkice
Joj, gospodo i dame
A ne budite tetkice
Brzo u pidžame
E, danas nema čitanja
Vidi ovo, Bog te
Trenutno bez pitanja
Doteraj te nokte

Ref

[na vrh]


Duplo zaljubljen

("Muzički tobogan")

Ne znam šta ću s ovom glavom, ludom glavom
Bolje da vam ne pričam o tom
Volim jednu Jovanu u svetlo plavom
Jelenu u tamno crvenom

Igraju se mojom glavom, ludom glavom
Obe lepe ko iz izloga
I ja volim Jovanu sa punim pravom
I Jelenu sa puno razlog

Ref
Joj, komšija moj
Odavde pa do Rume me niko ne razume
Jer ja sam njen i njen
Zamislite, duplo zaljubljen

Ja im neke pesme pišem, pisma pišem
Sve se bavim poslom ćoravim
Bilo bi pametnije da negde zbrišem
Da ih naprosto zaboravim

Te su dame moje mane, strašne mane
Sveska mi je išarana sva
Zaljubljen sam stereo, sa obe strane
Srce sam podelio na dva

Ref

Ne znam šta ću s ovom glavom, ludom glavom
Bolje da vam ne pričam o tom
Volim jednu Jovanu u svetlo plavom
Jelenu u tamno crvenom

Igraju se ovom glavom, ludom glavom
Obe lepe ko iz izloga
I ja volim Lovanu sa punim pravom
Bebaru sa puno razlog

Ref

[na vrh]


Tri vrške u Vukovaru

Tri vrške u Vukovaru
Konoba na pragu srca
Znam jednu tugu staru
Koja se smeška dok grca
Znam jednu tugu staru
Koja se smeška dok grca

Tri vrške u Vukovaru
Dunav pun neba teće
Tu mesec pije tajno
Kraj šanka svako veče
Tu mesec pije tajno
Kraj šanka svako veče

Mi smo to ogromno more
Gde zvezde nežnosti skrivaju
U školjku čaše sve do zore

Tri vrške u Vukovaru
Konoba na kraju sveta
Tu onaj što sebe traži
Samome sebi smeta
Tu onaj što sebe traži
Samome sebi smeta

Mi smo to beskrajno more
Gde zvezde nežnosti skrivaju
U čašu školjke sve do zore

[na vrh]


Im'o sam strašnog druga

(Minimaksova emisija)

Im'o sam strašnog druga, bio je šef u radnji
A radnja mali dućan, kod nas u niskoj gradnji
Dućančić al' na glasu, ozbiljno, to je fakat,
I uvek red do ćoška, i uvek red na lakat...

Imo sam strašnog druga, bio je pravi šmeker
Spakuje kilu kafe u kutiju za kreker
Nabavi sve što treba, nabavi sve od šale,
Od tog bi momka mogo da uči i Big Lale...

Dok je za druge neka roba bila tajna,
Za mene radi veza sigurna i trajna
I uvek: kafa, deterdženti, puna vreća
Imati takvog druga to se zove sreća...

Imo sam strašnog druga, dao bi sve za mene
Imo je taj kasirku, lepšu od Lepe Brene
A kupci, čudne 'tice,uvek im srce puca
Kad priđu kasi koja bar nešto kuca ...

Dok je za druge neka roba bila tajna
Za mene radi veza sigurna i trajna
I uvek: kafa, deterdženti, puna vreća
Imati takvog druga to se zove sreća...

Im'o sam strašnog druga, znao je da se snađe
Izmisli uvek caku, najbolji način nađe.
Police zvrlje prazne, naizgled mir u radnji
al' tad veliki transport kreće kroz izlaz zadnji...

Al' onda jednog dana inspektor, kontrola
nestade moje veze, slomiše se kola
Paragraf sto šezdeset neki, nije bitno,
Uglavnom tri godine, i još nešto sitno...

Poslušaj zato savet što će ti čiča dati:
Ko seje tikve s vragom sve mu se jednom vrati.
I ja se sada patim,i ja sad čekam na red
Da mi je onaj drugar, bar mesečno jedared...

[na vrh]


Sevdalinka (studijska verzija No.2)

Šta god noćas da zapevam
Vući će na sevdalinku
Usnuo sam čobanicu
Zaplakanu u šljiviku
Grom udari, planu seno
Rasturi se stado njeno
Uplete se dim na uvojku
Reče da se zove Bosna
Čudno ime za devojku

Nekom Drina teče desno, a nekom Drina lijevo teče
Ma sve da teče u dubinu, na dve pole svet da seče
Postoji gaz moje lane, most se pruži gde ja stanem
Sve da vuku me konji vrani
Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani

Osta samo stari kompas u grudima
A po polju nikli zabrani
Crne senke što se gnezde u ljudima
Nadleću me kao gavrani

Nekada sam putovao po mjesecu
Kroz vilajet pun hajdučije
A sada me oči ljudske
plaše više nego vučije

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
Da l' će mi se radovati ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kaz'ti?
Svet ne možeš pesmom spas'ti
Sve me njihove brige brinu
Dok se noćas spremam na put
Spremam kući u tuđinu

Svetom smo se rasipali ko đerdani
Nosili nas nebom ćilimi
Da li su to stvarno bili bolji dani
Ili smo to bolji bili mi

Nekad smo se bratimili po pogledu
Znajući kad isto sanjamo
I Bogu je prosto bilo
Krstimo l' se ili klanjamo

[na vrh]


Sevdalinka (S.C. 11.01.99.)

Šta god noćas da zapevam
Vući će na sevdalinku
Usnuo sam čobanicu
Zaplakanu u šljiviku
Grom udari, planu seno
Rasulo se stado njeno
Pomazih je po uvojku
Reče da se zove Bosna
Čudno ime za devojku

I nekom Drina teče desno, a nekom Drina lijevo teče
Ma nek teče u dubinu, ko pakao neka teče
Opet ću je prebroditi s tvog obraza suzu piti
Nek' vuku me konji vrani
Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani

Svetom smo se prosipali ko đerdani
Nosili nas nebom ćilimi
Da li su to stvarno bili bolji dani
Ili smo to bolji bili mi

Nekada sam putovao po mjesecu
Kroz vilajet pun hajdučije
A sada me oči ljudske
plaše više nego vučije

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
A da l' će mi se radovati ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kaz'ti?
Svet ne možeš pesmom spas'ti
Sve tuđe me brige brinu
Dok se noćas spremam kući
Spremam kući u tuđinu

Svetom smo se razigrali ko đerdani
Nosili nas nebom ćilimi
Da li su to stvarno bili bolji dani
Ili smo to bolji bili mi

Nekada sam putovao po mjesecu
Kroz vilajet pun hajdučije
A sada me oči ljudske
plaše više nego vučije

[na vrh]


Plava balada (studijska verzija No.2)

E, moj Plavi, bio si žestok ali bio si pravi
Nikakav dil sa šljamom, nikome služan, nikome dužan
Uvek si bio samo ludom čukom naoružan

Mi svi lole, a ti u almanahu pandurske škole
Pravi kapiten tima, drugi u klasi, šta više kaz'ti
I puna šapka snova o poštenju i o časti

Davno bilo, od tad se sedam mora Dunavom slilo
Na svoje epolete prišili zvezde čudni pitomci
I ne znaš više ko su dobri a ko loši momci

I pusti žvake da kod nas narod kao ljubi murjake
Ma taman posla, ali zbog sitne raje i postoji zakon
I svi su voleli da katkad naiđeš sokakom

A tad su došli topovi, pa popovi, pa lopovi
I čitav svet se izobličio
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci
A ljudi ćutali, a šta bi drugo?
I šaptali da ovo ne može dugo

Ne znam Plavi, meni se činilo da Beograd slavi
Opojni dah slobode, velika zvona, pa plavi kordon
Pred onom decom ko pred tobož nekom strašnom hordom

Mulj i talog, jasno je meni ko potpisuje nalog
Ali je bruka druže što oko sebe podižu tabu
A tebe prodaju za palikuću i barabu.

Dok god je ovih frikova sa punom vrećom trikova
Ništa što vredi neće vredeti
I sve je manje načina pred najezdom seljačina
A ti si učen druže, zar ne kužiš,
da hapsiš takve njuške kojima služiš

Sorry Plavi, pošaljem nekad srce na raport glavi
Od starog društva ništa, neko je puko, neko je svirn'o
I ti si super brate, ako stvarno spavaš mirno

[na vrh]


Plava balada (S.C. 11.01.99. - dodatna strofa)

Mulj i talog, nemam ja pojma ko potpisuje nalog
Al' vidim kakvi gradom prave parade i hodaju svite
Dok hapsiš klince što po zidu škrabaju grafite

[na vrh]


Neki novi klinci (S.C. 16.01.97. - protestna strofa)

(strofa posvećena studentskom protestu 96./97.; S.C. 16.01.97.)

Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata,
Ima klinca od osamnaest i po i uči ga da šeta
U maju još uvek zriju komšijske bašte,
A u januaru Beograd ponovo kuca na vrata Sveta...

[na vrh]


Onaj ludi Šerbedžijin sin

Vreme je da nazdravimo, baćo moj...
Palo inje po ravnici širokoj...
Zauzela zima busije,
vetar nosi miris Rusije,
Bosutom se štuka mresti...
Ko zna kad ćemo se sresti...
Razmazana maglom šikara
ko štafelaj starog slikara...
Di ćemo se opet naći, Gospod zna...

Pa da lepo nazadravimo, moj baćane...
Za sve one garave i zlaćane...
Jer niko ne zna kao ja i ti
kako tama zna zasjajiti...
Smetnuo je, srećom, Dante
negde nas komedijante...
I niko ne zna kao ti i ja
kakva li je suza stihija...
E vidiš, u to ime i ova se ispija...

I osta jedva na dnu srca...
Točilo se iz te bačve...
Sto godina da se priča...
Od Erduta pa do Spačve...

Drama, scena prva, prvi čin,
onaj ludi Šerbedžijin sin,
zagledan u oblake ko harlekin...
Drama, scena prva, prvi čin,
Onaj ludi Šerbedžijin sin,
Zagledan u oblake ko harlekin...

U ravnici svima ravno, rode moj...
Pa je čovek nekad planina u njoj...
Požare smo tuđe gasili,
da li smo bar dušu spasili?
Svi su nas za rukav vukli,
lakoverni i podmukli...
Tuče grom po samom oraju...
Ne vole nas, i ne moraju...
Ma slušaj, kere laju kad koga ne poznaju!

I osta jedva na dnu srca...
Točilo se iz te bačve...
Sto godina da se priča...
Od Erduta pa do Spačve...

Drama, scena stota, stoti čin,
ovaj ludi Šerbedžijin sin,
sad tumara oblacima kao džin...
Drama, scena stota, stoti čin,
ovaj ludi Šerbedžijin sin,
Sad tumara Holivudom, bato, kao džin...

[na vrh]


Odjebi JNA...

Dao sam ti jednu dobru godinu života, najbolju možda. Veliki vračevi medicine rascepe grudi kao naranču i spuste novo srce u njih, pažljivo zatvorenih šaka kao da vraćaju vrapčića u gnezdo, razdvoje skalpelom svetlo od tame u mutnom jezgru zenice, bajaju, pokrenu nepokretno, čudotvore nad ljudima, pa opet ni oni ne mogu da mi vrate moju otrgnutu 19-tu godinu nikad više. Ali proklet da sam ja sam bar imao 20-tu i 21-u i još neke 20-te i 30-te, za razliku od dečaka na čije crno uokvirene fotografije svakodnevno nailazim na predzadnjim stranicama štampe. Oni ostadoše u 19-toj, zaljubljeni, zaigrani, zbunjeni ne dospevši da svoje olovne vojnike razdvoje od olovnih zrna podmetnutih mu u džepove tako bezbožnički. Ne brate Kaine, ne zovi me u polje, ne mami me zalud da prošetamo minskim poljem moj grešni sivo maslinasti brate. Poturi nekog drugog dobrovoljca na branike svoje neprilagođenosti i nesposobnosti, okači neku drugu metu na svoje kartonske bedeme. Nema mojih u ovom ratu naših. Znam ne može to tek tako, čičak izdaje kaći se ove jeseni na sve strane. I meni će ga već neki mangup prilepiti na leđa onako u prolazu sve tapšući me po ramenu prijateljski. Razmišljao sam o tome koga izdati kad mi ostane da biram samo između nas dvoje. Žalim, ali prestar sam da bih izdao sebe još jednom. Odjebi JNA, dosta je bilo...

[na vrh]


Beograd

??? još nekad
kada mu dolaziš izdaleka
Beograd ima izvesnog stila
čim ga ugledaš iz profila

Beograd ima izvesnog šarma
kad zamirišu kafa i sarma
i sve u svemu toliko o njemu
to je Beograd

zato je slavan
zato je glavni
jedan Beograd

[na vrh]


Otkud muva

otkud muva
ma otkud ova čudna muva
otkud stvorila se tu
zu zu zu zu zu

otkud muva
šta u mome stanu traži
šta to želi naći tu

[na vrh]


Koliki su Marsovci

da imam ovce
prodo bi ja ovce
da imam novce
dao bi ja novce

samo da krenem u daleke letove
i otkrijem neke nove svetove
i vidim već jednom te marsovce

1.teza:
mož bit su Marsovci tako mali
da bi u naprstak po trojica stali
možda su ove naše saksije
velke ko one njine galaksije

mož bit su marsovci tako sitni
da nam uopšte nisu bitni

2.teza:
možda su Marsovci tipovi onako grozni
džinovi mislim grandiozni
možda su njini upaljači
velki ko naši razarači

možda su marsovci tako snažni
da im uopšte nismo važni

da imam ovce
prodo bi ja ovce
da imam novce
dao bi novce

samo da krenem u daleke letove
i otkrijem neke nove svetove
i vidim već jednom te marsovce

[na vrh]


Ni nedelje nisu ono što su bile

Nedelje su nekad bile glavne
uštirkane paradne i čiste
a danas su sve nekako ravne
i tegle se kao kišne gliste

Dal' su krive zvezde i komete
ili su se druge stvari zbile
konstatujem sa prilično sete
ni nedelje nisu što su bile

ni nedelje nisu što su bile...

Nedeljom smo žurili na reke
pecanje je bilo glavni hobi
to i u arhivu kinoteke
sad na mamac nasrću mikrobi

Dal' su krive zvezde i komete
ili su se druge stvari zbile
konstatujem sa prilično sete
ni nedelje nisu što su bile

ni nedelje nisu što su bile...

O nedelje su bile praznik za nas
pravi dani za fudbalske znalce
al' od mundiala do dan danas
ne tretiraju više genijalce

Dal' su krive zvezde i komete
ili su se druge stvari zbile
konstatujem sa prilično sete
ni nedelje nisu što su bile

ni nedelje nisu što su bile...

[na vrh]


Pesma Arsenu

Uvek sam imao namere jasne
šta želim biti kada odrastem
aha, ja biću Arsen.

Neki su hteli da budu lekari
neki piloti a neki stolari
a ja, jedino Arsen.

Nisam baš imao osnove krasne
ni muzikalnost ni žice glasne
a-a, o ne kao Arsen.

Ali sam ipak baš zbog te farse
vežbao često do noći kasne
aha, da budem Arsen.

Jer mi smo učili kako se voli
s okusom mora i okusom soli
i mi smo pjevali da nam prođe vreme
o, sve u glas.

Ne daj se Ines za ime sveta
pa mi sudbina smo ovog planeta
moje nežne godine
da mi je opet u vas.

Ponekad namerno ranije zaspem
da sanjam što duže kako sam Arsen
aha, kako sam Arsen.

On ima 15 godina prednost
prekratko vreme da dostignem vrednost
aha, kao Arsen.

On ima 15 godina prednost
prekratko vreme da dostignem vrednost
prekratko vreme da naučim
ono sve što zna...Arsen.

[na vrh]


Pop Ćira i pop Spira

tisuć i jedne noći
zamislite sada
jer ja neću moći tu da vam naslikam lepotice redom
slavu im poređam po ekranu bledom

a ko će ih ređat
sve iz ovog gnezda
ta više ih ima
no na nebu zvezda
o divnih obraza
oj bože sveti
poređani stoje
kao suncokreti

tu je Rakila mlada
što pelcere krade
i Sosa što na svakom prstu
po deset imade
tu je Melanija
pop Ćirina ćerka
ona i ne igra
već priliku merka
tu je i frajla Juca
skup sviju milina
a za oca Spiru zvezde iz visina

a u sunca ova ko trabanti verni
poređal' s' momci sve kicoši derni
eto tu je Šrajber Kina
što pogleda ???
kad ketušu igra il' kad vodi kola
a tu je i berber Šaca što u srce dira
kad predveče šorom u tamburu svira

kad bi dalje ređo daleko bi ot'šo
bolje da prekinem jer bi priču poč'o

***

???
svaka cura na sokaku a dragi joj pored nje
pa joj veli čuj mene
čuj me curo čuj me ti
što na tvome srcu spi
dal' je tuga dal' je jad
dal' je kakav momak mlad

***

???
Juco šta gledite ala ste mi smešni
ako mene ne ljubite duše mi ste grešni
ako mene ne ljubite duše mi ste grešni
čisto znadem šta mislite kad se nasmejete
kazali bi al' ne smete da me milujete

[na vrh]


Trst

Neću više da živim i kvit,
neću više da nosim taj krst,
neka umrem ko nasukan kit,
kada ne mogu više u Trst.

O život mi je uvalio džon,
a ja bi dao i svoj mali prst,
ma ja bi dao i poslednji bon,
samo da opet mogu u Trst.

O baš me muči,
šta rade Levis i Firuči,
dobijam blagi napad žuči,
kad mislim na Via Karduči.

O baš se patim,
al kako depozit da platim,
ja baš sve vrlo pomno pratim,
al' ovo ne mogu da shvatim.

Šta je bilo to je bilo,
a šta jeste to sad jeste,
nikad više u mom Trstu,
nikad više u mom Trstu.

Arivederči Trieste.

Pamtim još prošli avgust i jul,
prepun dinara teretni voz,
koji prinčipe ???,
???.

O baš me muči,
šta rade Levis i Firuči,
dobijam blagi napad žuči,
kad mislim na Via Karduči.

O baš se patim,
al kako depozit da platim,
ja baš sve vrlo pomno pratim,
al' ovo ne mogu da shvatim.

Šta je bilo to je bilo,
a šta jeste to sad jeste,
nikad više u mom Trstu,
nikad više u mom Trstu.

Arivederči Trieste.

[na vrh]


Badnje veče - Slo

s koncerta, dvije strofe otpjevane na Slovenskom

kakor davni greh
vedno meni si enaka
??? tvoj smeh
na me beli biser čaka

beskončno sanjam
ki na krov ???
??? sveta prehajam
silvesterski večer beži

[na vrh]


Bezdan - Slo

s koncerta, strofa otpjevana na Slovenskom

a noć mi preti
ponoć i pusta tama
kad me se samo dohvate

odhajam daleč stran
z vetrovki prodaje rime
???
???
???

više me ne voliš
kad se vraćam nisi budna
ne goriš
gasne naša zvezda čudna
lažna srebrna stvar

[na vrh]


Provicnijalka - završni stihovi (Ljubljana 2002.)

A srce je ludi husar, pijan i mlad, kaže jedna druga pesma. I samo su projurile kraj mene raskrsnice, putokazi, tornjevi crkava u selima kraj puta i one male razbacane srebrne zvezde nad Slavonijom koje tek tek pokrivaju mali oblačići kao zavese ???. I tako sve do Žablja, ako ste čuli na starom putu za Zrenjanin. Tu me zaustavio jedan besni brkati milicajac, gde ćeš ti sine, pitao je, pa idem da zaprosim jednu devojku, rekao sam, sad u pola četiri ujutro?, pitao je pandur, sad ili nikad, rekoh ja, pa dobro, reče pandur malo zbunjeno, pa dobro reče malo zbunjeno pod jednim mostom na Begeju i devojka nešto kasnije. I to je ta pesma, ništa spektakularno.

[na vrh]


Ljubio sam snašu na salašu (20 minutna verzija)

Ovako ja uvijek to počinjem u Nikšiću recimo i u Titogradu mislim pošto se ja nikog ne bojim,
ja ovako delujem pitomo a ustvari sam mrga strašna. I ovako počne...
Još se sjećam kad sam pošao u Bjelo Polje nekom prethodnom prilikom,
ne znam ni što je bilo tamo, oli je bio neki sajam razumiješ li ili ove igre bez granica,
nešto je bilo i otac mi reče, slušaj Vukota sačekaj kakvoga Turčina,
pa ga bači u Moraču, ali konja da si dovodio kući jebem li ti Svetog Vasilija.
Ne.
Ne bi ja tako znao celu pesmu.
Znam i na više jezika da počnem, ali bolje da svatko radi ono što zna i ume...
Krenem ti ja jedared u Beograd, lepa varoš ne mo'š kas'ti, na bregu onako,
a zdravo je zabačena...80 kilometeri od Nova Sada.
I kad sam stig'o, iš'o sam so tim šinobusom...
šinobus to ti je ovaj ko tramvaj samo što ne ide po šorovima, ne ide po šorovima
nego ide tako di god, što bi kaz'li međugradski šinobus, međugradski tramvaj, to je šinobus.
I kad sam došo, ponoć, di ću šta ću, gledam pravo ovako ima jedan sokak, pravac onako uzbrdo,
reko idem da vidim šta je to...kažu to je Slavija ta, pa reko da vidimo i to čudo jelde.
Kad sam kreno kazli mi, slušaj Lazice pazi se ti o tih varošana, jerbo oni vozidu ko blesavi.
Ja dođem na tu Slaviju, pogledam levo nikog nema, pa reko baš fino.
Pogledam desno nema nikog, reko sad ću ja preći...
kad odjedared nešto, jao reko naopako šta je što sam se uplašio šta je sad
ovo odjedared i tamo neki čovek išo, reko kaž'te mi šta je to bilo što prošlo,
on pogleda, a, kaže, to je neki beli porsche, taj naiđe ovako...
reko naopako, jel kod vas to navek tako, kaže nije, samo noćom.
E pa da, sad da krenem ono što stvarno znam da se ne mešam više u te vaše ovaj...svađe.
Krenem ti ja jedared u Iđoš, ako znate gdje je lociran.
Da, to je mali Iđoš...nije to onaj veliki nego mali jedan Iđoš, kad ideš za Segedin,
razumeš, pa Srbobran, pa mali Iđoš odmah sledeće mestašce...i baba mi kazo znaš šta čedo,
otidi pa kupi kakvog lepog konja. Pa reko babo kakvog konja?
Ja sam bio deran pa sam onda tako divanio razumeš razdragano što bi kaz'li...pa babo kakvog konja?
Kaže baba, ne marim čedo kakvog pazi, jel ždrepca, ajgira ili pastuva...al' kobilu nemoj.
Ja ondak nisam razumo šta je hteo baba so tim da kaže ali je posle čika baba Zmaj napiso jedan lep stih,
kad odrasteš i razmisliš kast će ti se samo...kazlo mi se...baš mi se kazlo.
E da...još sam usput kad sam tamo kreno susr'o nekog Stevicu Lazina...
susr'o sam ga...on mi išo u susret pa sam ga susr'o...
niste valjda mislili da sam štagod drugo kazo.
Nisam ja tak'i.
Jel on je išo s jednom stranom razumeš, ja sam išo s drugom stranom, pa sam ga direktno na sredini susr'o.
On je bio onako, što bi kazli, deran je malko ovaj da prostite, malko je ovaj se krebečio...
krebečio se malko kad divani znaš, onda ne možeš ga baš razumeti ko svet.
Di sam ga i susr'o otac ga njegov...i kaže di ćeš...ja mu kažem di ću...kaže on, pa znaš di imaš bliži put...ta rekoh di?
Kaže on znaš di je crkva, rekoh da bome da znam, kaže kod crkve uzmeš tlostru i skreneš pravo prema košnjo ćetu i onda ideš posnro jedanes dvanas trese i tu imaš dvajs na jen kosn slisto.
Reko 'oš ponovit samo, nisam te baš razumo najbolje.
Kaže kad, znaš di je crkva, reko, to sam ti kazo, znam...kaže kod crkve skreneš tušto i kand vidiš jednu veliku šlufnu tu skreneš vulno onda ideš pravo pravo dok ne nadjs pricn i nod ideš okolo i tu si baši i za petnaes minuta koštaro ziso.
Jebeš ga, kako on divanio tako sam i ja našo put...kanda da sam zalutao...kanda da sam zaluto, ono letno doba znaš što bi kazo Geršvin taj deran, samr tajm ven d living iz izi ma ne mož biti izije valda...
a kad pogledaš znaš iznad voters a ovi bucovi jelde i te sitne fišes...džamping sve metar i po iznad vode. I ja ogladnio i ožednio znaš, onda to su bila teška vremena, nije bilo lepih tih gotovih jela, šta misliš, danas samo uđeš u radnju pa tako lepo vidiš ćufte u paradajz sosu, škembiće u vlastitom saftu...
sačuvaj bože...
ondak su to bila teška vremena i ondak toga nije bilo pa...meni mater nije spremila taj lanč paket i ja sam osto gladan, i vidim jedan salaš se beli u senci oraja...jesu l' bili kokosovi oraji il'...mislim da su bili ovi lokalni oraji...to sad ni nije baš tako zdravo važno za fabulu...
za fabulu...ja kad sam došo vidiš na taj salaš, vidim odškrinuta vrata od pušnice...
vise neki obešenjaci, šunke, džigernjače, krvavice i švargle i kobasice i slanine...i jedno plekano bure puno čvaraka i droždine.
Da je naišo kakav Japanac i da je samo onako zavirio sa onim njinim očima, ko od Šparkase, taj bi kazo...ikebana.
A to je bila zdravo suva godina i nisu nam baš nešto rodili Japanci, pa nijedan nije uš'o...
...pa da...
Bilo je tamo i leba na astalu, bilo je i pilića po avliji...ništa ja to nisam vido.
Mislim vido sam, al figurativno...
figurativno ništa nisam vido...
već neku plavu snašu što se muvala levo desno po avliji i govorila pi pi pi pi piiipp...i 'ranila već pomenute...dabome da nije Japance...nego piliće.

Ej, da sam tada imo kuću i njivu
pet, šest svinja i bar jednu kravu
i avliju, u njoj jabuku il šljivu
uzo bih tu snašu plavu.

Pitam, jel di su ti baba i mati
a ona reče mi ovako:
baba do utorka neće da se vrati
a s materom ćemo lako.

Da ne bih pripovedo pred dečurlijom sad kako sam je, što kažu, nav'o na taj blud,
al' za jedno frtalj sata...

Ljubio sam snašu na salašu strasno
beše mirisna ko majska ruža
rekla mi je konačno, al suviše kasno
kako ima brkatog muža.

Šta je on bio brkat nego je bio izrazito ne ne ne ne...visok...
da...

I tek tad videh
iza plasta, mislim sena
s nekim vilama muža, mislim njena
i on mi reče, jel ti vandrokašu
pušćaj o'ma moju snašu.

A prije neg' šta je taj pomenuti ušo u kadar...

Ljubio sam snašu na salašu strasno
beše mirisna ko majska ruža
rekla mi je konačno, al suviše kasno
za tog njenog brkatog muža.

O to doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne stvari.
Baš sam čito tog Denikića, to je birtaš neki, nije on odavde, on je Švajcarac, ima bircuz tamo di god.
I on vata znaš, vata te leteće tanjire znaš, i fata ove marsovce znaš...i šta radi s ??? znaš...valda pripitomljiva ih znaš.
On piše o tim znaš, sve i o tim zvezdama sa s repom...man'te šalu o tim zvezdama sa s repom i taj crni trougo, o bože mi prosti, ovaj bermudski trougo, al' zovu ga crni zato što tamo nestajadu mloge stvari, avioni jelde i ti ???...
Al' ste vi neki vragovi...
Znate l' šta, kaže Rusi u kosmosu...
Onomad kad sam tu pevo tu je bio jako lep jedan dekor od tog mjuzik ola, što je bio iz mjuzik ola...nije bilo ništa naročito, jedno četrdeset, pedeset tona onako čisto da se nešto dešava...i ja kad god sam pevo znaš ovu strofu, ja pogledam oćel' šta god slučajno znaš...oće l' da promiče štagod, neki reflektor, ne daj bože, da mi tresne na glavu il' nešto...a ništa nije, zlatan svet...ne moš kasti...sramota me što sam i sumnjao.
Al eto, što kažu i taj Denikić, Rusi u kosmosu, pa reko neka i derani, nek idu jelda malko ako volu, što sad...oni su znaš nas navek branili kad je trebalo...i mi smo njih navek branili kad je trebalo...a sad što nije trebalo, to je njina greška, nije naša.
Pa kaže, Amerikanci u kosmosu...ta reko neka i derani, nek idu s milim bogom ako volu, što da ne idu...
I to je taj progres...kaže kakav progres...e sad ću ti, reko, kasti...vidi, ovi metli prvo praznu raketlu, raketlu ovu jelda što je šilju, metli praznu, pa je tek onda šiljali di god u vasionu...vid sad, ovi uzeli raketlu i uvatili kakvog sirotog kera, valda na sokaku negde, pa metli kera u raketlu pa ga šiljali di god, znaš u vasionu.
Al to još nije potpun progres...ovi uvatili dva kera, pa dva kera metli u raketle pa ih šiljali, jelde di god u vasionu.
E sad ovi valda više nisu mogli da navataju kerova, pa mećali i majmune i čudo jedno šta su mećali sve i stavljali, dobro da se to i diglo u vasionu baš.
E, da znate samo kakvih ima stvari u vasioni...kažu da ima, Denikić je o tim piso...kažu da ima neki deran, ja ga lično nisam susr'o, al' Denikić ga je susr'o pa je o tim piso...kaže taj ovako pogleda znaš malko, znaš viljušku znaš...i viljuška se iskrivi sirota...
šta misliš...džubre jedno...taj da ti dođe na svečare jelda...il u goste, sav escajg da ti poiskrivljuje, jebo ga otac.
Šta misliš, bitanga jedna iskrivljiva viljuške...šta meni ne iskrivi jednu, pa bi vidio svog boga.
Pa onda kaže, znaš to sve šta sam ispripovedo, to je zato što ja nisam baš zdravo načitan deran i nisam nikad stigo tog tolstojevskog i te derane baš onako da pretresem znaš, i tako kad god treba nešto kasti ja ovako preko primera nekih...i tako i sad ovo...znaš ko što se to događalo u vasioni, tako se i meni događale mloge neverovatne stvari od tog doba kad sam bežo sa tog salaša, kad u fil ružu nisam imao uspeha.
E da, i meni se sve ostvariva...na neki misteriozan način...sve mi se ostvariva...eto onomad mi umro tetak iz Gospođinaca...
??? man'te smejanja sad, smrtan slučaj u familiji, a vi se smejete...
Nije mi mnogo zemlje ostavio, jedva da napunim saksije, jedno dvanaest jutara...nije ništa naročito...i tu sam digo salaš, mali jedan salaš...
šta ja znam, baš sam razmišljo da bi čuvenoj onoj Bugarskoj oslobodilačkoj armiji trebalo bogami jedno tri dana da ga oslobađa...šta mislite kolki je to salaš, kad bi njima tri dana trebalo, a njih nisam nav'o u kosmosu.
Znate l' što, njih u kosmosu još nije niko susr'o. Zato što su oni kazli, mi ne idemo u kosmos dok prvo na Zemlji sve ne oslobodimo...
dobar komšija novaca vredi...
Znate l' šta? Na tom salašu imam jednu štalu onako...nije...ne moš kasti...ništa naročito jelda, kad stane svako pred nju pita, šta je to sad, jel to neki muzej savremene umetnosti, jel dom omladine neki mož biti, unicef il' šta je to, pa reko pa to je štala...i ko god uđe izuva se odmah, pa pita di je onaj što cepa karte...ta reko nema tu, to je štala, tu privređuju krave jelda, i tu one stanuju...imam petnajst komada simental ove ko iz apoteke da su izašle.
A onako ja se s mlogo tuge setim...

Ljubio sam snašu na salašu strasno
beše mirisna ko majska ruža
rekla mi je konačno, al suviše kasno
za tog njenog brkatog...o da ga jebo i ko ga je doveo
...
muža

[na vrh]