Sat na sredu, cetvrtak.
Danas je opet dan pisanja mailova profesorima. Moderniziralo se, mater im, i sad ja moram razmisljat kako napisat im mail a da bude normalan. A da ne pocne s "Dobar dan, znate, ja vam ne znam pisati sluzbene mailove", jel tako sreco. icokej. Uglavnom moja profesorica ima dvoje asistenata, jednu koja se preziva Tuđman i jednog koji se preziva Broz.

Sponzorstvo... Sredićemo nešto....
Samo recite kad vam treba...

bice dobro da ce bolit. u biti dosta je bilo boli bice jednostavno dobro. do bro.
ko zna mozda i oce jebote. lijepa opcija. vedra cak.
jeleno uvijek. otpuzat ako treba. sve za komad cokolade.
srbi uzivajte na istoku.
fali dio ustajanja.pjevacu internacionalu iz kreveta mozda pomogne.

moze i ferrero paket kom treba meni bi se taj najvise svidio

znas sto kad sve ide u kurac najbolje se je saliti jer kako bi mudra izreka rekla: a sto nam drugo ostaje ako se ne salimo

Ono što je vredelo nešto u meni i na meni bilo je redovito izvan moje volje i moga znanja i saznanja. Ono što sam bio, hoteći da to budem, takvo je da u većini slučajeva, ne vredi mnogo, a ponekad čak ne služi na čast ni mom karakteru ni mojoj pameti, i bolje bi bilo da nije nikad ni bilo, ili da se bar može zaboraviti, kad se već ne može izbrisati.
Tako mi se ponekad čini da je kod samog postanka mog duha i karaktera učinjena greška koju ništa više ne može popraviti.
Ko sam ja koji delam i živim na svoju bruku i na svoju štetu, a ko je onaj drugi koji, ne poznavajući sebe, živi u istoj koži sa mnom, stideći se svog nerazdvojnog parnjaka
laku noc dame. i decaci.