evo cisto jedan tekst gde se Djole spominje u zanimljivom kontekstu pa da postavim
Derbi u stihovima Balaševića
Derbi u stihovima Balaševića
Slaviša Jokanović sutra prvi put protiv Vojvodine, kluba u kome se igrački afirmisao i Ivice Brzića, koji ga je trenirao pre 18 godina
Ko će u nedelju pevati „Ja nisam luzer”?
ALEKSANDAR JOKSIĆ
Dobro se sećam, posle zvuka poslednjeg zvona, trk od škole do stadiona. Bio sam sretan, tačno pamtim dan, trening prvi i: „Mali ima fudbal u krvi”...
Stihove pesme „Drago mi je zbog mog starog” Đorđe Balašević kao da je pisao da odslika početak igračke karijere Slaviše Jokanovića.
- Od desete godine skidao sam se u svlačionici Novog Sada. Mnogi su zaboravili da sam, posle devet leta u mlađim kategorijama, za prvi tim žuto-plavih odigrao oko 50 utakmica u Drugoj ligi „Zapad”, takmičenju koje nije smelo da se potceni. Možda sam bio nepoznanica široj javnosti, nikako onima koji su znali šta se dešavalo u našem gradu – seća se sadašnji trener Partizana igračkih početaka.
Jedan od onih koji su „znali šta se dešavalo” bio je Milorad Kosanović. Na nagovor tadašnjeg sportskog direktora Vojvodine, vižljasti momak, snalažljiv i racionalan na sredini terena, potpisao je 1988. za „staru damu srpskog fudbala” i crveno-beli dres nosio do leta 1990. godine..
Da je potez bio obostrano koristan videlo se na kraju prvenstva koje je tim pod komandom Ljupka Petrovića završio osvajanjem druge titule u istoriji kluba kome će se sutra Slaviša Jokanović prvi put suprotstaviti s klupe Partizana, u derbiju 25. kola Super lige.
- Od Vojvodine se u to vreme nisu očekivali preterano dobri rezultati, međutim, iskoristili smo činjenicu da smo imali dobrog trenera i kvalitetnu ekipu, a da pri tom nije postojao imperativ, osim na kraju, kad smo shvatili da ne bismo smeli da ispustimo šansu.
U stilu pesme „Računajte na nas” šampionsku generaciju u prvenstvu 1988/89 činili su: Siniša Mihajlović, Budimir Vujačić, Čeda Maraš, Miloš Šestić, Miroslav Tanjga, Ljubomir Vorkapić, Slaviša Jokanović, Svetozar Šapurić, Dejan Joksimović, Zoran Mijić i Goran Kartalija.
- Crvena zvezda je bila najozbiljniji konkurent. Dinamo i Hajduk su nas nekako pratili, sve dok nismo dobili Zagrepčane na svom terenu (4:1) i uzeli bod u Splitu posle penala (4:2, 0:0). Put ka tituli bio je otvoren pobedom nad Zvezdom u Novom Sadu (3:1).
Iako se šampionska generacija Vojvodine kasnije razišla, kontakti su ostali, a pri svakom susretu može se upotrebiti Balaševićev stih „Pa, dobro, gde si ti”.
- Pre svih viđam se sa Tanjgom i Vorkapićem u Novom Sadu, dok Budu Vujačića srećem u Beogradu. Kad mu obaveze u Italiji dozvole, Mihajlović svrati u Novi Sad, pa se ispričamo. Napravili smo karijere različite vrednosti, ali bismo morali da budemo zadovoljni što smo osvojili drugu titulu u istoriji Vojvodine. To su bile dve izuzetne godine.
Kuriozitet svoje vrste glasi - poslednji Jokanovićev trener u Vojvodini, u proleće 1990, bio je Ivica Brzić, sadašnji šef struke novosadskog superligaša. Njihovi putevi kasnije su se ukrstili i u Španiji. Brzić je bio trener Majorke, Osasune i Ovijeda, kluba u kome je Jokanović počeo epizodu na Pirinejima, a nastavio u Deportivu i Tenerifama, pre nego što je stavio tačku u Mursiji.
- Nisam imao priliku da Brzića gledam kao igrača, svi kažu da je bio odličan, znam da je izvanredan trener što pokazuje i ovog proleća, uprkos činjenici da je ostao bez četvorice bitnih prvotimaca.
Sportska sudbina sutra će na suprotnim klupama spojiti trenere različitih generacija. Šef struke „lala” stariji je 27 godine od kolega iz crno-belog tabora, a biće interesantno videti ko će od njih u nedelju pevati „Ja nisam luzer”.
- Najsretniji bih bio da Brzić mene nadmudri, a da Partizan pobedi. Ne verujem da će veliki trenerski potezi doneti prevagu, igrači su ti koji odlučuju.
Uz napomenu da se rado seća novosadskog perioda, fudbalski „Panonski mornar” je napravio paralelu onoga što se dešavalo karijere na početku i dve decenije kasnije.
- Ranije je sve izgledalo više volonterski, igrao se „čist” fudbal, lišen uticaja velikog novca. Za mene je bila čast da budem saigrač starijim prvotimcima Novog Sada i Vojvodine, mnogi od njih su mi pomogli da postanem čovek i fudbaler – zaključio je vožnju kroz vremeplov Slaviša Jokanović, šef stručnog štaba Partizana.
