Daklem, on je meni u 4. razredu predavao filozofiju, i prvo polugodište još bilo ok.
Onda u drugom polugodištu sam se par puta posvaðao s njim, skupio jedno 4-5 kulja, mislim, ak se on meni bahati, kako ne bi ja njemu
Tako jednom zgodom on ispituje, ja glava na klupi, drijemam malo, glava okrenuta od ploèe (klupe su bile postavljenje onako konferencijski, u slovo 'u' otprilike
), kad zaèujem Lukšiæa:
- Luciæ (to sam ja, prezimenom), šta prièaš, doði u prvu klupu!
Ja se zbunjeno osvrnem oko sebe, pogledam ga, i rekoh:
- Nisam prièao, spavao sam.
- Prièao si, doði u prvu klupu!
- Nisam prièao.
- Nemoj se svaðati, dolazi u prvu klupu!
Polako se ja dižem, kreæem prema prvoj klupi, i naravno:
- U redu, al nisam prièao.
I sad, on tako nekako sjedio s prekriženim nogama, i nešto mahne jednom nogom, i kaže:
- Nemoj odgovarati, ðonom æu te!
Ja, šeretski se nasmijavši, odvratim:
- Da mi je to vidjeti.
I tako sam dobio jednu od tih 4-5 kulja, jedini predmet u 4. razredu valjda iz kojeg sam ih imao
Bilo je još zabavno dok je naša raska jednom uletila na sat filozofije, i poèela se derati na jednog kolegu šta je on nosio imenik, to se ne smije, ovo ono, onda je on njoj rekao da se na njegovom satu nitko ne dere, i poslao ju van
Eh, ta srednja škola... Baš mi je drago šta sam je se riješio
Nije baš neka prièa, uz pivu bolje zvuèi, a i ovo je jedan od duljih postova koji sam ikad poslao, idem malo odmoriti ...
a šta æu..žao mi je èovjeka-kukca...nije ni njemu lako bilo a svi ga tako odbacili... 